Veštica, izdajica i narodni neprijatelj! Dubravka Ugrešić: Hrvatica koja je ostala bez Nobelove nagrade

Nobelova nagrada za književnost ove godine je pripala piscu Abdulrazaku Gurni, a konkurencija je, kao i svake godine, bila izuzetno jaka. Jedan od potencijalnih laureata bio je i Haruki Murakami, a u užem izboru za ovu prestižnu nagradu našla se i Dubravka Ugrešić iz Hrvatske.

Ugrešićeva je završila komparativnu i rusku književnost na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Dvadesetak godina radila je u Institutu za nauku o književnosti pri Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Početkom devedesetih piše eseje protiv nacionalizma, rata i etničke mržnje (kasnije sakupljene u zbirci „Kultura laži“), zbog čega je hrvatski mediji i hrvatska javnost proglašavaju "izdajnicom", "narodnim neprijateljem" i "vešticom".

Godine 1993. Dubravka napušta Hrvatsku i živi u inostranstvu (najčešće se zadržava u Holandiji), gde piše, predaje na američkim i evropskim univerzitetima i sarađuje u evropskim novinama i časopisima.

Možda je najpoznatija po kratkom romanu "Štefica Cvek u raljama života", s podnaslovom Patchwork roman, u kojem se postmodernistički, ironično i duhovito igra trivijalnom literaturom (ljubavni roman), gradeći tekst kao krojni arak s naslovima koji slede sve krojačke termine, grafički i sadržajno ušivajući citate, pisma i savete, prenosi B92. Štefica je, nakon ustanovljene popularnosti, 1984. uspešno prebačena i na film („U raljama života“, Rajka Grlića).

Dubravka Ugrešić/Profimedia

Stalno preispitivanje prirode pisanja i književnosti, suprotstavljanje popularne kulture visokoj literaturi i kasnije problematizovanje egzila i pitanja identiteta, najčešća su obeležja Dubravkinih romana.

U koautorstvu s Aleksandrom Flakerom uređivala je „Pojmovnik ruske avangarde“, delo u deset knjiga. Takođe se bavila prevodima s ruskog jezika (Danil Harms, Boris Pilnjak), i pisala scenarije za film i televiziju („U raljama života“, „Za sreću je potrebno troje“).

Knjige Dubravke Ugrešić prevedene su na gotovo sve evropske jezike i nagrađivane međunarodnim priznanjima.

Da je osvojila Nobela za književnost, ova književnica bi bila treća osoba hrvatskog porekla kojoj je to pošlo za rukom. Prvi je bio hrvatsko-švajcarski naučnik Leopold Ružiška, koji je 1939. godine podelio Nobelovu nagradu za hemiju sa nemačkim biohemičarem Adolfom Butenatnom. Nakon 36 godina, Nobela za hemiju dobio je Vladimir Prelog, hrvatsko-švajcarski hemičar, rođen u Sarajevu. Prelog je tada prestižnu nagradu podelio sa laureatom Džonom Kornfortom, australijsko-britanskog porekla.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi