Mira Stupica: Rođena da živi večno

Mira Stupica bila je legenda jugoslovenskog glumišta koja je ostavila neizbrisiv trag u domaćoj kinematografiji i pozorištu. Do poslednjeg dana bila je aktivna u svetu glume, a njene uloge pamtiće generacije.

Rođena je na današnji dan 1923, a umrla samo dva dana nakon svog 93. rođendana. Bila je i ostala jedna od najvećih, najboljih i najpoznatijih srpskih glumica u istoriji kinematografije, sa glumačkom karijerom koja je trajala više od 60 godina.

Odrastanje za vreme rata

Rođena je kao najstarije dete Radomira Todorovića iz Orašca i Danice rođene Stanišić iz Livna. Njeni roditelji su u to vreme kao profesori gimnazije službovali u Gnjilanu. Porodica se kasnije preselila u Gornji Milanovac, gde joj je otac umro 1932. godine, kada je Mira imala devet godina. Majka je potom dobila posao u Aranđelovcu gde se porodica preselila. Osim Mire, imali su još dva sina koji su umrli kao deca i još najmlađeg, kasnije poznatog glumca Boru Todorovića.

Brat i sestra, Bora i Mira, dočekali su okupaciju Beograda tokom Drugog svetskog rata u samom Beogradu. Iako je tada imao svega 11 godina, kasnije se prisećala Stupica, Bora je odlučio je da bude glava porodice.

– Kuća je bila rastresena od bombardovanja, kroz rupe na regastovima ulazili su hladnoća i sneg. Nema hrane, nema drva. Uveče kad ležemo, mi se oblačimo: kapute, šalove, čarape, pa čak i rukavice. A nas troje se u našoj muci čak i zasmejavamo. Bora traži da onako u mraku igramo slovo na slovo, i to samo o hrani. Naše žlezde bi proradile i dugo nas je u noć mučila glad. Bori je bila jedanaesta, a meni sedamnaesta kad je on odlučio da bude glava porodice. Sklepao je neku dasku sa točkićima i uputio se na Železničku stanicu Beograd da bude nosač i da svojim radom hrani porodicu. Snalazili smo se na različite načine kako bi preživeli – napisala je kasnje u memoarima.

Bogata karijera

Mira je debitovala 1941. godine u pozorištu, ali zlatan period njene karijere nastupa posle venčanja s Bojanom Stupicom, s kojim je radila u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, kao i u drugim pozorištima u tadašnjoj Jugoslaviji. Od 1955. do 1957. godine bila je članica ansambla Hrvatskog narodnog kazališta, gde je premijerno igrala sestru Magdalenu u “Gloriji” Ranka Marinkovića. Po povratku u Beograd nastavila je da glumi u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, kao i u Beogradskom dramskom pozorištu.

Provela je punih šezdeset godina života na sceni. Bila je i član Narodnog pozorišta u Beogradu, u Šapcu, u Nišu. Na scenama ovih i drugih teatara bila je Šekspirov Puk, Držićeva Petrunjela, Molijerova Klodina, Goldonijeva Mirandolina, Krležina Melita i Barunica Kasteli, Nušićeva Živka, Brehtova Dženi. Glumila je u televizijskim serijama “Bukvar” i “Priče iz fabrike”, i u filmovima “Bakonja fra-Brne”, “Jara gospoda”, “Hanka”, “Krvava bajka”,  “Mali čovek”.

Kolege su je u anketi “Večernjih novosti” proglasili najboljom glumicom XX veka. Mira Stupica je odgovorila da titula ne pripada njoj, već da je najveća pozorišna srpska glumica Žanka Stokić “nepravedno zaboravljena”  i predložila je osnivanje nagrade “Velika Žanka”.

Nagrada je počela da se dodeljuje 2003. godine, a Mira Stupica je bila doživotna predsednica žirija koji dodeljuje nagradu najistaknutijim glumicama srpskog pozorišta. Godine 1981. uručena joj je nagrada “Dobričin prsten” za životno delo i doprinos umetnosti pozorišne glume. Nagradu “Pavle Vuisić” za životno delo i doprinos umetnosti filmske glume dobila je 2007. godine na 42. Filmskim susretima u Nišu.

Neprolazna lepota

Decenijama je važila za jednu od najlepših umetnica na ovim prostorima, a njena lepota nije ništa manja bila ni kada je ušla u desetu deceniju života. Ipak, Mira je bila mišljenja da je lepota ponekad teška.

– Nije mi to bilo mnogo važno. Zahvalila sam prirodi što imam takve osobine, ženske, dobre, lepe. Nekada je bilo to naporno podnositi jer je muška okolina bila preaktivna. Morala sam da pazim da budem pristojna, da ne budem vulgarna, prosta. Morala sam vešto da baratam tim stvarima. Bila sam svesna da sam bila lepa. Možda ne toliko lepa koliko zanimljiva za ljude. To je fino, ali treba znati rukovati time. Uvek sam se bojala da ne povredim muškarce u odbijanju. Dovoljno je što je odbijen – pričala je Mira, a piše O11info.com

Tri velike ljubavi

Jednom davno Mira Stupica rekla je da su tri veoma različita muškarca bila značajna za njen život – glumac Milivoj Popović Mavid, reditelj Bojan Stupica i političar Cvijetin Mijatović Majo, njena tri supruga.

Za glumca Milivoja Popovića Mavida udala se 1943. godine. S Bojanom Stupicom bila je od 1948. do njegove smrti, 1970. godine. Njihov brak je bio vrlo sadržajan i buran, a počeo je da se gasi Bojanovim odlaskom na lečenje od alkohola. Mira ga je uvek pominjala kao najveću ljubav i osobu koja je zaslužna za njenu impozantnu karijeru.
Govorila je “kako je imao šifru za njeno biće, znao je na koje dugme da pritisne da se sve to otvori i da pod njegovim rukama postane izvajana i kao žena i kao glumica.”

Tri godine nakon njegove smrti udala se za političara Cvijetina Mijatovića, koji je kasnije postao predsednik predsedništva SFRJ.

Pošto je Mirin mlađi brat, Bora Todorović, kao mališan maštao da se Mira uda za kralja, ona mu je šaljivo odgovorila:

– U socijalizmu, nažalost, nema kralja, ali ja sam se udala za predsednika države. Razumi, uradila sam najviše što sam mogla, u datim okolnostima!

Cvijetin umire 1993. u 80. godini prethodno sahranivši dve ćerke, Miru i Maju.

Glumica nikada nije htela da govori o porodičnoj tragediji, odmahujući rukom, “ne, to je isuviše velika tragedija!”

Mira Stupica je početkom proleća 2016. doživela moždani udar nakon kog je hospitalizovana. Prethodno je bila smeštena u dom za stara lica. Preminula je u avgustu iste godine.

Čini se da je kralj njenog srca do kraja ostao Bojan Stupica, o čemu svedoči i njena poslednja želja – da bude kremirana i da njena urna stoji uz njegovu, u porodičnoj grobnici na beogradskom Novom groblju, a ne u Aleji zaslužnih građana.

– On je bio jedini, najveći, najbolji, najdublji, najinteresantniji. Brak s Cvijetinom bio je moj beg… Znala sam da moram da radim mnogo i da nemam vremena za ljubav. Ali on je bio gospodin čovek, jedno divno biće. On je voleo Bojana, bili su prijatelji. Njegova žena je mene volela. Kada je ona umrla, mi smo bili prijatelji koji su se sastavili u istoj boli. Oboje smo bili u istom psihološkom stanju zbog gubitka voljenog bića – pričala je Stupica.

Prisetimo se šta je u poslednjem intervjuu koji je dala za “Nedeljnik” govorila o životu i pozorištu citirajući svoju knjigu “Šaka soli”:

“Ja sam uvek za pozorište, ne zato što je ono prvenstveno potrebno glumcu već zato što je neophodno čoveku. Čovek kada mu se svet ruši i nema gde da skloni glavu, može u knjige, u muziku, u slike, u pozorište, i tako nađe predah i duši mira.”

Pročitajte još

Poslednje reči Bojana Stupice: „Uklonite tog velikog anđela što stoji tamo!“

Priča o Miki Antiću: Kako je večiti dečak boemskog Beograda izjavio ljubav Miri Stupici

“Fali nam dobra šaka soli u glavi. Mi glumci bežimo u pozorište. Tamo još živi duh Šekspira, Molijera, Nušića… Tamo se ne delimo kao kancerozne ćelije, tamo smo svi mi, a opet u tome mi svako ima svoje ja. Pozorište izdržava. Pozorište se drži. Ratom se ipak sve ljudsko ne može zatrti.”

“Morala sam da budem snažna i za druge. Život je kratak, mora čovek i da se nasmeje, pa makar i samom sebi ili možda baš najpre i prvo sebi”.

Kada je Mira Stupica umrla 19. avgusta 2016. godine, njen kolega, sada nažalost takođe pokojni bard glumišta, Miša Janketić rekao je:

“Svi su zauvek opčinjeni njome. Ona nije umrla, ona je rođena da živi večno!”

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi