Marko Živić bi danas slavio 52. rođendan: Večiti dečak, sahranjen sa omiljenim kostimom, koji je srce davao svima
Ostaće upamćen po bogatoj pozorišnoj i televizijskoj karijeri, po konstantnoj vedrini, iskrenosti, osmehu, šarmu, i nekoj samo njemu svojstvenoj seti
Marko Živić preminuo je 14. oktobra 2021. od posledica koronavirusa u Beogradu. Danas bi napunio 52 godine.
Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu sa svojim omiljenim kostimom, u kojem je čak 150 puta odigrao predstavu "Let iznad kukavičjeg gnezda". Živić je, gostujući u emisiji "Balkanskom ulicom", ispričao da je upravo taj kostim jedini koji će odneti kući.
Printscreen/YouTube, Beogradsko Dramsko Pozorište
- Preponosan sam na ovu ulogu, divna ekipa. Ovo je jedini kostim koji ću odneti kući. Izuzetno sam vezan za gospodina Martinija jer je taj čovek oličenje većine ljudi koji danas žive svoje živote, a život ide pored njih. On je jako tužan čovek suštinski. Zamolio sam upravu da, kada se ta predstava skine sa repertoara, otkupim kostim i da ga imam uvek u mom ormaru kao podsećanje na jedan divan život koji sam živeo 150 predstava - rekao je Živić.
Marko će ostati upamćen po bogatoj pozorišnoj i televizijskoj karijeri, po konstantnoj vedrini, iskrenosti, osmehu, šarmu, i nekoj samo njemu svojstvenoj seti.
Pročitajte još:
Emocije su moj život
O sebi i svom pogledu na život i odnosu prema ljudima je govorio:
- Patim kao kuče i kao patika, ali nema nazad. Pogađa me svašta, i tuga moje komšinice koja u Beogradu ne može da se snađe za hospitalizaciju i još toliko toga. Emocije jesu moj život, ne mogu i ne želim drugačije. Ja sam ovde sa jednim zadatkom, jer taj neki dar koji mi je neko dao i koji sam rođenjem dobio moram da prosledim nekome - govorio je Živić.
ATAImages/ Antonio Ahel
I zaista, nikad se nije štedeo, svoj dar delio je svima nesebično, publici, svojim kolegama.
- On je jedan od retkih kolega koji je nas, mlađu generaciju umeo da uhvati pod ruku i da nam kaže: "Hej, mačak, ono ti je bilo dobro na sceni". Marko je držao neki živi duh ovog teatra, i inače na celoj glumačkoj sceni. Imao je otvorenu komunikaciju sa svima i neretko sa nama mlađima se družio, bio nam je veliki vetar u leđa – rekao je glumac Mladen Sovilj, koji je preuzeo Živićevu ulogu u predstavi “Let iznad kukavičjeg gnezda” u Beogradskom dramskom pozorištu.
Živić je bio stalni član BDP, gde je odigrao brojne predstave kao što su "Kad su cvetale tikve", "Ne igraj na Engleze", "Sviraj to ponovo, Sem", "Delirijum tremens"...
- Plenio je svojim šarmom i lakoćom življenja sa uvek nasmejanim dečačkim izrazom lica. Ostale su divne uloge iza njega, ali nažalost i one brojne neostvarene u vremenu koje nije dočekao. Otišao je prerano i tiho, skromno, kako je i živeo - rekao je Jug Radivojević, direktor BDP-a.
Film "Ne igraj na Engleze" Promo/Eden Rock production
Prvi honorar za glumu dobio je kao dete
- U Kruševcu smo igrali novogodišnje predstave i dali su nam vaučere za tadašnju robnu kuću „Beteks“. Imao sam tada desetak godina i ja sam poveo porodicu da ih častim. Bio sam ponosan. Nije to bila neka vrednost, ali za svakog po sitnica. I sebi sam izabrao užasan džemper. A tad sam mislio da je sjajan. Nosio sam ga dva puta, ali i danas ga čuvam – ispričao je prerano preminuli glumac.
Da podelimo pivo
Na svoj Kruševac nikad nije zaboravljao.
- Radio je u Kruševcu s mladim glumcima, pomagao im, učio ih zanatu. Stalno im je govorio da "kradu" od njega tehniku i fore na isti način na koji je on to činio od starijih kolega. Kad je bio mlad, s nekih 26-27 godina pod svoje ga je uzeo Đuza Stojiljković. Ne zato što je poreklom iz Kruševca, gde je i Đuza rođen, već je u Marku prepoznao dobrotu i talenat.
Čuvena je njihova igra "da podelimo pivo". Kad bi završili predstavu i otišli u pozorišni klub, Marko je uvek predlagao da podele pivo s obzirom na to da Đuza nije smeo da pije. "Đuzice, ajde da podelimo pivo." I tako bi podelili prvo, pa drugo, treće, četvrto, gajbu. To je bio njihov ritual – ispričala je Markova sestra nakon smrti glumca.
ATAImages/ Antonio Ahel
Marko Živić je smatrao da je u glumi neophodna posvećenost, iako je baš ona ta koja najviše “košta” glumca.
- Moja iskustva mi govore, kad god me uloga nije koštala, nije ni valjala. Gluma je težak posao, jer moraš da se trudiš da lik koji igraš tad budeš on, a onda treba da se vratiš u sebe. Bude to nekad težak proces, ali onda znam da sam bio na dobrom putu. Sreća je da svaka uloga glumca čini boljim čovekom. To je za mene važno.
Beograd dom, Kruševac kuća
Za Beograd je pričao da je njegov dom, a Kruševac njegova kuća.
Za rodni grad je, osim zbog porodice, posebno bio vezan zbog crkve Lazarice. Kako je za Kruševac govorio da mu je kuća, na Lazaricu je gledao kao na stub te kuće.
- Bog je u svima nama, i vera je u svima nama, kao i želja da se pomogne. Moja porodica i ja smo se godinama trudili da pomognemo tamo gde možemo. Mislim da je to naš zadatak... Sutra se završava život, a šta si uradio ako nisi nekome pomogao - govorio je Marko.
Detinjstvo je voleo da provodi u vikendici na Jastrepcu, gde se divio čuvenom Slavujevom brdu, miru, tišini, prirodi... i često je naglašavao da je ponekad posebno voleo da vreme provodi sam:
- Mislim da samoća čoveku donosi suštinu. Kad sklopiš svoje misli, i tuđe će ti biti jasnije.
Život Marka Živića su obeležili mnogi teški događaji, a jedan od njih je i borba sa karcinomom. Gostujući u emisiji "Preživeli" na K1 Marko je otkrio kako se oporavio nakon što mu je 2008. godine odstranjen zloćudni tumor koji je zahvatio delove jednjaka i želuca.
- Sećam se noći pred operaciju, tad mi je bilo najteže. Gledam kroz prozor, sneg pada i vidim da nema nazad, nema druge opcije. Onda kreneš da razmišljaš o svemu i svačemu, "Bože, otkud ovo", "zašto", ali mislim da mi je pomoglo što sam bio lud u svojoj energiji. Lud da tu trku istrčim – ispričao je Živić. Nažalost, trku sa koronavirusom nije uspeo da istrči do kraja.
ATAImages/ A.A.
Poslednjih godina televizijska publika ga je pratila u zapaženim projektima poput serija "Senke nad Balkanom", "Žigosani u reketu" i "Branilac". Poslednji film koji je snimio bio je "48 sati i 1 minut" čiju premijeru nažalost nije dočekao. U pitanju je priča koja je inspirisana slučajem Tijane Jurić, koja je pre deset godina oteta, mučena i ubijena.
Promo/Zeder produkcija
Iako je bio veliki emotivac, Marko svojim ličnim dramama nije opterećivao okolinu. Samo oni koji su ga najbolje poznavali mogli su da primete na njegovom licu tugu ili brigu.
- Najžalije mi je budućnosti koja se neće ostvariti. Mogao je još mnogo toga da uradi. Reagovao je na svačiju nepravdu, pokušavao da reši tude probleme. Svoje je nosio u sebi. Dešavalo se da oseća da je zaboravljen, skrajnut, da može da pruži više na filmu, televiziji i u pozorištu.
Amir Hamzagic/ATAImages
Nije o tome pričao, trudio se da šalom i smehom maskira neraspoloženje kada bismo primetili da ga nešto muči. Imao je sreću da poslednjih deset godina provede s Majom. Ona je bila njegova sigurna luka. Bio je veoma vezan i za moju kćerku Danicu. Voleo je ljude, a i oni njega. Toga sam u potpunosti postala svesna kada nas je napustio – ispričala je njegova sestra Nevena Živić.
Bonus video:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari