Pučinijevi operski spektakli se vraćaju na scenu Madlenianuma: „Manon Lesko“ i „Toska“ tokom novogodišnjih praznika

Na scenu Opere i teatra Madlenianum vraćaju se veliki operski spektakli sa mnogobrojnim ansamblom. Dve čuvene opere Đakoma Pučinija, suverenog gospodara operskih scena, publika će moći da pogleda u kratkom vremenskom roku na Velikoj sceni.

Operu „Manon Lesko“, zajedničku koprodukciju Narodnog pozorišta u Beogradu i Madlenianuma, publika će moći da gleda već ovog četvrtka, 23. decembra od 19.30 časova, i to posle skoro dve godine neigranja, jer je njeno poslednje izvođenje bilo premijerno 29. februara 2020. godine. U ovoj operi u naslovnoj ulozi debituje Ana Rupčić, kao i Vuk Zekić u ulozi brata Leska, dok diriguje Đorđe Pavlović.

Promo/Madlenianum

Drugi naslov je čuvena „Toska“, gostovanje ansambla Rumunske nacionalne opere Temišvara, koja prvi put gostuje na sceni Madlenianuma, a u kojoj igra i naš proslavljeni bariton Željko Lučić kao Skarpija. Predstavu koja je trebalo da bude izvedena 28. decembra, publika će je gledati u novoj godini - 12. januara u 19.30. Do ovog pomeranja je došlo zbog propisanih epidemioloških mera Rumunije. Svi koji su kupili karte za ovaj spektakl moći će da ih vrate od danas do 30. decembra.

Đakomo Pučini je najreprezentativniji operski kompozitor epohe kasnog romantizma. Njegova dela se možda najviše podudaraju sa uvreženim konceptom opere kao sentimentalnim žanrom sa patetičnim ljubavnim dijalozima i obaveznim scenama smrti na kraju.

Promo/Madlenianum

Sa muzičke strane njegove opere su dela nenadmašne orkestracije i melodijskih linija koje veoma rečito prate razvoj radnje, karaktera i emocija. Jedan od Pučinijevih uspeha leži u srećno izabranim libretima. Radnja se dešava u uzbudljivoj atmosferi koja deluje na emocije slušaoca/gledaoca i uvlači ga u priču do te mere da se zaboravlja na neubedljivost događaja i postupaka i jednostrano crtanje karaktera.

Kao čovek sa sigurnim pozorišnim instinktom, Pučini je osećao scenu, tražio uzbudljive dramske sukobe i negovao kult velikih gestova i očajnih krikova koji rezultiraju iz jakih strasti.

Promo/Madlenianum

„Manon Lesko“ je prvi Pučinijev „hit” i jedina njegova opera koja na svojoj premijeri u Teatru Ređio, u Torinu, 1893. godine, nije bila osporavana. „Manon Lesko“ je Pučinija postavila među vrhunske svetske kompozitore. Pučini je u priču uveo novi nivo iskrene emocije i tok melodije, a uz to je stvorio jednu od arhetipskih operskih heroina, koja i danas očarava publiku.

„Toska“ je opera u tri čina. Radnja „Toske“ uključuje dve vrste zapleta: politički i ljubavni. Dešava se u Rimu, u napeto i krizno vreme žestoke netrpeljivosti i borbe između Napoleonovih pristalica i zvaničnog režima koji je ove zatvarao i kažnjavao. Režim je u operi otelovljen u surovom i beskrupuloznom šefu tajne policije, baronu Skarpiji, koji je uz to i kao čovek osion i pohotan. Inicijator političkog zapleta u delu je bonapartista Čezare Anđeloti, koji je zbog svog opredeljenja zarobljen. Ljubavna drama se dešava između ljubomorne pevačice Florije Toske i slikara Kavaradosija koga hapse zbog Anđelotija, i koji na kraju biva pogubljen, iako se njegova draga žrtvovala za njega podajući se podmuklom Skarpiji.

Profimedia

Pučini je ovako formulisao tajnu svakog pozorišnog uspeha: „Postoje tri zakona kada je u pitanju pozorište: buditi interesovanje, iznenađivati i dirnuti“. Njegov stil je neposredni nastavak verizma, ali kroz svoje partiture i mozaično muzičko tkivo Pučini sigurnom rukom majstora podvlači dramu, gradi iznenadne kontraste, velike gradacije, često teatralne i neubedljive. Tu su i temperamentni izlivi i široka raspevanost melodijskih linija u smislu italijanske tradicije što predstavlja glavne osobine Pučinijevog operskog stila.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi