Novi momenat u karijeri Marine Abramović: Slavna umetnica predložena za članicu u prestižnoj srpskoj instituciji (FOTO)

Konceptualna umetnica i umetnica performansa Marina Abramović predložena je za inostranu članicu Srpske akademije nauka i umetnosti, potvrdili su Tanjugu u SANU. Abramović je za članstvo u SANU predložio vajar Mrđan Bajić. Akademija ima dopisne, redovne i inostrane članove i članice. Dopisni i redovni su iz Srbije, dok se za inostrane biraju strani državljani koji su zaslužni "za opšti napredak nauke ili umetnosti i za razvoj naučnih ili umetničkih veza" između Srbije i njihovih matičnih zemalja.

Profimedia

Dopisno članstvo je "prvi nivo" prilikom ulaska u Akademiju. Uslovi za dopisno članstvo su državljanstvo Srbije i isticanje "izuzetnim naučnim ili umetničkim radom". Kasnije se među dopisnim članovima biraju redovni - akademici, a uslov je da su se tokom svog stvaralaštva, a naročito od ulaska u Akademiju, istakli izuzetnim doprinosom u nauci ili umetnosti.

Profimedia

Veličanstvena karijera

Slikanjem i crtanjem Marina Abramović je počela da se bavi 1960. godine, a 1970. završila je Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu. Počela je da istražuje zvučno okruženje za vreme postdiplomskih studija koje je završila 1972. godine na Akademiji umetnosti u Zagrebu. Od 1970. do 1973. godine radila je zvučne instalacije i učestvovala na izložbama u Studentskom kulturnom centru u Beogradu sa Rašom Todosijevićem, Zoranom Popovićem, Erom Milivojevićem, Nešom Paripovićem i Gergeljem Urkomom.

Od 1973. počela je da predaje na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a istovremeno se bavila filmom, videom i ritualnim, pročišćavajućim performansima, u pokušaju da se distancira od represivne kulture njene porodice i Titove posleratne Jugoslavije. Sredinom 70-ih napustila je zemlju i odselila se u Amsterdam, gde je 1975. godine upoznala Ulaja, profesionalnog i ličnog partnera narednih 13 godina. Zajedničkim performansima i "relacionim radovima", kao sto su "Breathing In/Breathing Out" (1977), "Rest Energy" (1980) i "Nightsea Crossin" (1981-87), istraživali su parametre snage i zavisnosti između njih i publike. Njihov poslednji zajednički rad, "Šetnja velikim zidom" (The Great Wall Walk,1988), podrazumevao je 2.000 kilometara dugo pešačenje Kineskim zidom, pri čemu su pošli sa suprotnih strana i sreli se u sredini.

Profimedia

Nakon toga, Marina Abramović počela je da radi i izlaže samostalno. 1997. godine trebalo je da predstavlja tadašnju SRJ na Bijenalu u Veneciji, ali je odluka o njenom izboru promenjena i Crna Gora, koja je predlagala umetnika za nacionalni paviljon, odabrala je Voja Stanića. Abramovićeva je ipak učestvovala na centralnoj izložbi, na poziv generalnog komesara Bijenala, a za instalaciju "Balkanski barok" dobila je Zlatnog lava. Posle izvinjenja crnogorskog Ministarstva kulture, učestvovala je 2004. godine na Cetinjskom bijenalu, kao i na 45. Oktobarskom salonu u Beogradu, vrativši se u rodni grad posle 30 godina.

Dobila je počasnu nagradu Oktobarskog salona, na kojem se predstavila radovima "Računajte na nas". Od 1997. godine profesorka je na Visokoj školi za likovnu umetnost u Braunsvajgu u Nemačkoj. Od 1998. članica je Upravnog odbora Centra za savremenu umetnost u Kitakjusuu u Japanu, a od 2001. radi i kao umetnik u Ateljeu Kalde u Saseu u Francuskoj.

Profimedia

Za rad "Kuća sa pogledom na okean", dvanaestodnevni performans u njujorškoj Galeriji "Šon Keli" dobila je 2003. godine nagradu "Besi" grada Njujorka za igru i performans. Nagradu Udruženja američkih umetničkih kritičara dobila je 2004. godine, kada je osvojila i počasni doktorat Škole instituta za umetnost u Čikagu. Samostalnu izlozbu u njujorškom muzeju Gugenhajm imala je 2005. 

Iste godine predstavila je projekat “Balkan Erotic Epic” u Pirelli Foundation u Milanu i pomenutoj galeriji u Njujorku. Izvela je i seriju performansa "Sedam lakih komada" u Gugenhajm muzeju u Njujorku. Za tu samostalnu izložbu dobila je priznanje Gugenhajma 2006. i nagradu AICA USA za "Best Exhibition of Time Based Art". 2007. godine održala je i veliku retrospektivu u Muzeju moderne umetnosti u Nujorku "The Artist is Present".

Profimedia

2011. imala je i veliku retrospektivu u umetničkom centru "Garaža" u Moskvi, a učestvovala je i u predstavi reditelja Roberta Vilsona “Život i smrt Marine Abramović", re-imaginaciji njene biografije, koja je bila porudžbina Mančesterskog internacionalnog festivala. Dugometražni dokumentarni film "Marina Abramović: The Artist is Present", koji govori o pripremi i realizovanju njene retrospektive u MoMA muzeju u Njujorku, premijerno je prikazan u januaru 2012. godine na Filmskom festivalu Sandens. Potom je prikazan i na 62. Berlinalu, gde je dobio nagradu za najbolji film u dokumentarnoj selekciji programa "Panorama". Učestvovao je potom na još niz međunarodnih festivala širom sveta.

Marina Abramović živi i radi u Njujorku, a njeni radovi nalaze se u brojnim velikim javnim i privatnim kolekcijama širom sveta.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi