Na poseban način obeleženo 100 godina od rođenja Mire Trailović: Žena bez koje se ne može zamisliti pozorište (FOTO)
Ona je svoj život poistovetila sa teatrom
Multimedijalna izložba i instalacija "Pozorište – Lepota stvaranja novog: Mira, prvih 100 godina" otvorena je u prostoru kluba Bitef teatra u Beogradu, povodom važnog jubileja - 100 godina od rođenja Mire Trailović (1924-1989).
Zorana Mandić/ATA Images
Autorke projekta - Jelena Stojanović, Vesna Bogunović, Jelena Bogavac na taj način su odale omaž čuvenoj pozorišnoj rediteljki, upravnici Ateljea 212, osnivačici Bitef teatra i Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala – BITEF.
Mali presek života Mire Trailović
Projekat je zamišljen kao prikaz fotografija na panoima i putem slajd šou emitovanja na velikom platnu uz audio zapise savremenika, prijatelja i bliskih saradnika Mire Trailović.
Na taj način se javnost prisetila ljudi i događaja kojima su obeleženi i ukršteni njihovi životi sa njenim.
Pročitajte još:
Zorana Mandić/ATA Images
Jedna od autorki projekta Jelena Stojanović na otvaranju izložbe je objasnila da su njih tri zajedno napravile mali presek o Trailović, jer većina prisutnih danas nije imala prilike da upozna veliku rediteljku i upravnicu.
- Uvek je svoj život poistovetila sa pozorištem, tako da smo se vodili time u kreiranju izložbe, da se vidi koliko je bila posvećena teatru, te da o njoj najbolje govore upravo fotografije i njeni sagovornici u audio zapisima - naglasila je Stojanović.
Stroga i zahtevna umetnica
Povod za postavku multimedijalne instalacije je jubilarnih 100 godina od rođenja Mire Trailović, stroge i zahtevne umetnice, koja je donosila u karijeri samo vrhunske rezultate sa neverovatnom i neumoljivom energijom, i to je očekivala uvek od svih drugih oko sebe.
U specifičnim okolnostima 60-ih godina, periodu hladnog rata, u vremenu političkog i kulturno-umetničkog otvaranja Jugoslavije, hrabro i vizionarski ona je gradila porodicu Atelje 212, BITEF, dovela je Teatar nacija u Beograd, osnovala Bitefovo pozorište, odnosno Bitef teatar 1989. godine.
Zorana Mandić/ATA Images
Na njena dostignuća autorke projekta želele su da podsete publiku kroz citate i fotografije, svedočanstva njenih savremenika, prijatelja, saradnika i velikih svetskih umetnika.
Njen rad bio ravan naučnom delu
Upravnik Bitef teatra i direktor BITEF festivala Miloš Latinović je ocenio da Mira Trailović zapravo nije nikada izašla iz Bitef teatra, da je i dalje tu, zauvek.
On je rekao da je veći deo izložbe sada predstavljen u studiju, odnosno klubu Bitef teatra, gde je prikazano kako se jedna hrabra žena "žrtvovala za posao u pozorištu koji nije nimalo lak, ni jednostavan".
Zorana Mandić/ATA Images
- Nisam imao prilike da upoznam Miru Trailović, a smatram da je njeno celokupno delo bilo ravno naučnom delu, kada posmatramo odnos vremena i prostora, društvene i političke okolnosti. Onda je zaista tako, pravo naučno delo. Bila je izuzetna žena koja je osnovala pozorište u kome se sada nalazimo. Nažalost nije uspela da ga vodi i profiliše, jer je te 1989. godine, kada je otvorila Bitef teatar, preminula - podsetio je Latinović.
Latinović je rekao da jedna reč definiše omaž Miri Trailović, a to je "pažnja", tako da ona "zaslužuje našu pažnju tokom ovog meseca i cele godine", te otkrio da će njeno stvaralaštvo uoči 100. rođendana obeležavati i njen rodni grad Kraljevo, dakle njihovo pozorište, Atelje 212, Muzej pozorišne umetnosti, festival BITEF.
Zorana Mandić/ATA Images
Tako je na maloj sceni "Petar Kralj" Ateljea 212 u okviru festivala "Mucijevi dani" održana rekonstrukcija prve predstave ovog pozorišta - "Faust", u postavci Borisa Liješevića.
"I dalje u zaveri sa pozorišnim duhom"
U delu postavke sa svedočanstvima realizovan je segment događaja od 3. marta 2019. pod imenom "I dalje u zaveri sa pozorišnim duhom", povodom 30 godina postojanja Mirinog pozorišta - teatra otvorenih vrata za umetnike i uticaje iz različitih delova sveta. Ovaj deo čine sećanja - audio zapisi 28 ljudi, njenih prijatelja i bliskih saradnika.
Autorke izložbe smatraju da svako od njih može da bude predmet zasebne postavke sa bogatom biografijom, ali ovom prilikom ih navode kao neprocenjive svedoke života i rada Mire Trailović i dodaju "neki od njih nisu više sa nama, već ponovo sa Mirom".
Zorana Mandić/ATA Images
Sagovornici su bili: Olga Milićević Nikolić, Borka Pavićević, Jelisaveta Seka Sablić, Vera Čukić, Vera Konjović, Todor Lalicki, Petar Marić, Milan Caci Mihailović, Aleksandar Saša Gruden, Vladimir Vlada Tekić, Novica Nikić, Mila Stanojević Byford, Ljubomir Simović, Dejan Čavić, Nada Sanader, Milena Dragićević Šešić, Bojana Andrić, Mirjana Radošević, Branka Krilović, Svetozar Cvetković, Feđa Stojanović, Ivana Vujić, Aleksandra Ilić, Sunčica Milosavljević, Gorica Mojović, Leila Ruždić Trifunović, Dobrila Stojnić, Roberto Ćuli.
Biografija Mire Trailović
Mira Trailović je otvorila Bitef teatar 3. marta 1989. godine.
Rođena je kao Mira Milićević, 22. januara 1924. u Kraljevu, a njena rođena sestra je bila Olga Milićević Nikolić, poznati arhitekta i urbanista.
Zorana Mandić/ATA Images
Trailović je radila kao viši pomoćnik spikera na Radio Beogradu (1944), a dve godine kasnije dobila je zvanje - spiker (1946), kada je postala urednica Dramskog programa ove medijske kuće. Tamo je upoznala spikera, a kasnije dopisnika dnevnog lista "Politika" iz Pariza i prvog čoveka ove kuće, Dragoljuba Gucu Trailovića, čije je prezime uzela na njihovom venčanju već 1947. godine. Nisu imali dece, ali je uvek isticala kako je bila srećna.
Završila je 1950. Visoku filmsku školu - Odsek režije, nakon što je upisala i napustila Arhitekturu, Tehnologiju, i Istoriju umetnosti pred sam diplomski ispit.
Tokom 1951. u Jugoslovenskom Dramskom Pozorištu bila je asistent režije Tomislavu Tanhoferu (1898-1971), Miroslavu Beloviću (1927-2005) i Mati Miloševiću (1901-1997), a 1953. je javno izvedena njena radio-drama "Naslednica" prema romanu "Vašington skver" Henrija Džemsa, u studiju 6 Radio-Beograda.
Zorana Mandić/ATA Images
Onda je režirala hit komad "Nestašni duh" komediografa Noela Kauarda na repertoaru Humorističkog pozorišta na Terazijama, danas teatra mjuzikla. Diplomirala je režiju na Fakultetu dramskih umetnosti 1956. u Beogradu, gde je predavala od 1970. predmet Radio režija sve do 1976. kada je sama podnela ostavku.
Kako je nastao Atelje 212?
Koncertnim izvođenjem predstave "Faust" u njenoj režiji, 12. novembra 1956. otvoreno je pozorište Atelje 212 u biblioteci nekadašnje novinske kuće "Borba", na Trgu Marksa i Engelsa. Ta scena je imala 212 stolica, otud i naziv Atelje 212.
Na toj sceni postavlja se 1957. anangardni komad teatra apsurda "Čekajući Godoa" Semjuela Beketa u režiji Vasilija Popovića odnosno Pavla Ugrinova (1926-2007).
Zorana Mandić/ATA Images
Izuzetnom energijom Mira Trailović stvorila je od Ateljea 212 pozorište poznato svuda u svetu, koje gostuje u 15 zemalja i 26 gradova, čineći jugoslovensku i srpsku teatarsku kulturu prisutnom na svetskoj pozornici.
Od 1957. godine ona je režirala više od 30 značajnih predstava prema delima velikih stranih i domaćih pisaca, klasika i savremenika.
Zorana Mandić/ATA Images
Prema hronologiji događaja, 1962. gradi se zdanje Ateljea 212 prema projektu Bojana Stupice i Mira je tada postala upravnica, dok je neumornim radom, zalaganjem i posvećenošću 1967. osnovala zajedno sa Jovanom Ćirilovim (1931-2014) jedan od najvećih evropskih pozorišnih festivala: Beogradski internacionalni teatarski festival - BITEF, čiji je umetnički direktor bila od 1967. sve do smrti 1989. godine.
Dovodila je na Bitef najveće
Gosti Bitefa i Beograda bili su veličine svetskog teatra, dramski pisci, reditelji, koreografi, trupe, kompanije: Semjuel Beket, Piter Bruk, Žan-Pol Sartr, Bob Vilson, "Living teatar", Pina Bauš, "La Mama", Jerži Grotovski.
Mira Trailović je 1968. režirala prvu postavku u Evropi mjuzikla "Kosa", čuvenu kasnije i po američkom filmu češkog reditelja Miloša Formana.
Zorana Mandić/ATA Images
Tokom 1984. ona je otišla u penziju, a Trailović i Ćirilov su drugu godinu zaredom bili selektori dva festivala: Svetskog festivala u Nansiju i Bitefa. Savet Bitefa je pokrenuo inicijativu da se osnuje Bitef teatar u stilu Bitefa. Tako je 1989. Mira Trailović dobila prvu multimedijalnu kulturnu ustanovu - Bitef teatar u zgradi nedovršene evangelističke crkve kod Bajlonijeve pijace.
Režirala je tada svoju poslednju predstavu "Demoni" i Bitef teatar od 20. izdanja BITEF-a organizuje i vodi programsku politiku u duhu Festivala.
Zorana Mandić/ATA Images
Prostor ispred Bitef teatra postaje Skver Mire Trailović.
Nasleđe Mire Trailović
Mira Trailović je svoje nasleđe ostavila Muzeju pozorišne umetnosti u Beogradu, u čijem je izdanju 2006. godine teatrolog i pozorišni kritičar Feliks Pašić objavio knjigu "Gospođa iz velikog sveta: prilozi za biografiju Mire Trailović".
Od 2014. Velika scena Ateljea 212 nosi ime "Mira Trailović".
Zorana Mandić/ATA Images
Takođe, 2016. u foajeu Kraljevačkog pozorišta, otkrivena je spomen ploča Miri Trailović, rad Slavoljuba Caje Radojčića, akademskog vajara i redovnog profesora na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu.
Mira Trailović je bila dobitnica mnogobrojnih nagrada i priznanja: Oktobarska nagrada, "Joakim Vujić", "Sedmojulska", "Oskar popularnosti", priznanje Udruženja američkih pozorišnih umetnika, ambasade Nemačke za doprinos na polju kulture, bugarskog i čehoslovačkog društva.
Zorana Mandić/ATA Images
Takođe, osvojila je i nagradu koju je uručio lično predsednik Italije Đuzepe Saragat, orden Umetnosti i književnosti francuskog Ministarstva kulture u rangu komandora koji joj je predao francuski ministar kulture Žak Lang.
Projekat "Pozorište – Lepota stvaranja novog: Mira, prvih 100 godina" realizovan je zahvaljujući Muzeju pozorišne umetnosti, Istorijskom arhivu grada Beograda, Centru za kulturnu dekontaminaciju, pozorištu Atelje 212, i pojedincima - pozorišnom kritičaru Mirjani Radošević, pozorišnom fotografu Vukici Mikači, Bojani Andrić, Oliviji Mihajlović Domić, Todoru Lalickom i porodici Milićević na dragocenim fotografijama.
Bonus video:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari