Dvostruki ubica, pripovedač sopstvenog greha i zatvorenik: Šta je u svojim knjigama otkrio Žarko Laušević (FOTO)

Nakon velike glumačke karijere, i vrtoglave slave koja je usledila posle uloge "Šilje" u "Sivom domu", došle su ratne devedesete i kobna noć između 30. i 31. jula 1993. godine, kada je Žarko Laušević u podgoričkom kafiću "Epl", posle tuče u kojoj je učestvovao sa bratom Branimirom, usmrtio Dragora Pejovića (20) i Radovana Vučinića (21) i ranio Andriju Kažića.  

Printscreen/Youtube/SrbijaOnLine

Nakon toga usledili su teški zatvorski dani. Laušević je do kraja svog života uspeo da napiše četiri knjige koje govore o zatvorskim danima ali i svemu onome što je usledilo nakon njih.

Radi se o delima "Godina prođe, dan nikad","Druga knjiga" ,"Sve prođe, pa i doživotna", i "Padre, idiote".

Godina prođe, dan nikad

Prva koja je objavljena bila je knjiga "Godina prođe, dan nikad".

U njoj je Žarko i učesnik i tumač, i pripovedač sopstvenog greha i patnik sopstvene kazne, i dvostruki ubica i zatvorenik, i muž i otac, i brat i sin. Knjiga je teška, tačna, bolna, oštra. Jedinstvena. Neponovljiva. Iskrena.

Evo par citata iz ovog dela:

Antonio Ahel/ATA Images

Žalim prošlost, nadam se budućnosti, nezadovoljan sam sadašnošću - to je moj život!

Svi mi putujemo snovima. Svi smo putnici na autoputu života. Skitnice na kolovozu čežnje.

Beskućnici u domu ljubavi. Borci u ratu tuge. Izgubljeni tražimo. Neshvaćeni shvatamo. Nevoljeni volimo. Nesigurni se nadamo. I svi smo isti. I svi smo različiti.

Čovek bez karaktera isto je kao jezik bez reči.

Sad bih da sam plakao. Smešno zar ne? Umesto da čovek bude srećan, ovako neuplakan, kuka što ne plače. Kako se divno život igra.

Šta ti je život danas, ljudi se pretplaćuju na ljubav kao na povoljne telefonske razgovore.

Druga knjiga

Nakon knjige "Godina prođe, dan nikad", usledila je i "Druga knjiga" koja se bavi njegovim životom nakon presude i opisuje četri i po godine provedene u zatvoru.

Antonio Ahel/ATA Images

- Poseta. Moji bliski. Drugačiji. I moj Ljubo Dapčević je tu. Moja deca nisu. Ni Mili. S nama sedi i jedan novi komandir, mlad, neupućen još, Đurović. Maja, moja žena, jeste tu, ali je nema.

Majka u krilu, drhtavim rukama, drži mokar kišobran. Svi ćutimo. Niko nikoga ne gleda. Do pre dva dana od svega nas je delila samo jedna privremena reč – zatvor. Sada to više nije samo reč. Ni privremena.

Antonio Ahel/ATA Images

To je sada novo vreme, novi pogledi, drugi život. Svi smo to mi, isti, pretvaramo se da jesmo, a nismo. Sada počinjemo da se lažemo. Ko može. Otac ne može. Plače, bezglasno. Traži čistu pregradu u svojoj platnenoj maramici. I ja bih plakao. Nigde reči nijedne. Ni od koga. Mili bi znao šta da kaže. Nedostaje mi. Ugrizoh se za jezik zbog tog nedostatka, da niko ne vidi.

Ljubo se nešto nemo dogovara sa mojim ujakom. Moja sestra Branka se povremeno nakašlje, kao da bi nešto rekla, ali ni njoj danas ne ide - jedan je od dolomaka iz "Druge knjige".

Sve prođe, pa i doživotna

U knjizi "Sve prođe, pa i doživotna" iz 2018. godine, glumac je objavio svoje beleške nastale u zatvoru u Zabeli, gde je proveo dugih 30 meseci.

Antonio Ahel/ATA Images

Dramatična priča opisuje i zatvorenike i prijatelje koji su ga posećivali, ali i introspekciju glumca.
“Rođen sam 1960. na Cetinju. U Podgorici sam 1993. ubio dvoje ljudi i trećeg ranio. Osuđen sam na petnaest godina, moj brat na dve. Prekoračenje nužne odbrane. Kaznu sa mnom dobrovoljno služe i Fjodor Mihailovič Dostojevski, rano oćelaveli ruski poručnik i Savo Stanišić, Hitlerov miljenik i Titov saborac, saradnik svih svetskih tajnih službi, biće bez godina i istine...”

Zašto ovo pišem?
„Rođen 1960, umro 1993”, da li samo tako da stavim?

Umreti se mora u miru i tajno

Bude me krici. Mrak i haos. Sa nožem se stropoštavam na pod. Vriska. Dozivanja. Imena. Tu su. Blizu. Ruši se konstrukcija mog kreveta. Sva tri sprata. Ne mogu da definišem gde sam. Ništa me još uvek ne boli. Preko mene je Željko Bosanac, štiti me svojim telom. „Ne boj se, prijatelju!” Vriska i dalje. Psovke. Majke se dozivaju. Spava li moja? Ili se boji, kao ja sada? Čujem i Dračin glas kako me doziva. Pada konstrukcija susednih kreveta. Bol. Ruka, noga, grudi… Pritiska me nešto. I Željka, iznad mene. Traje to, predugo. Mrak i dalje. I bol. Traje, traje… Miran sam, pokušavam to. Niko ne dolazi. Psuju ljudi okolo, sve tiše. Mrak. I odjednom potpuna tišina. I strah.

Antonio Ahel/ATA Images

Poslednji dan septembra i punih pedeset meseci robije.

Udarci posred prsiju od juče ujutru. Ćutim ih. Malo se primire, pa evo ih opet. Nemoj sad da lipsaš, Lauševiću! Ili sam preterao sa… Boj se okruglih datuma, čuvaj se dana oko presuda, ako te tada srce izda, svi bi ti na slabost pripisali. Umreti se mora u miru i tajno. Bez komentara, konotacija, nečudna smrt.

Šmeker me pronalazi onesvešćenog, poliva vodom i dolazim sebi. Alarmira dežurnu službu. Odvode me u bolnicu.

“Poštovani gospodine upravniče, čitajući reportažu o vašem domu i životu u njemu, dobila sam hrabrost da vas zamolim da za Novu godinu prenesete jednu moju rečenicu kažnjeniku vašeg zavoda, a mom mladom kolegi Žarku Lauševiću, koja glasi – misli mnogo na tebe, mnogo te voli i želi ispunjenje tvojih nada u idućoj godini, tvoja Mira Stupica.”

ATAImages/Antonio Ahel

Odavno znam da ne živim. Već čekam samo na to doba kad ću možda započeti život. A jasnije mi svakim danom sve više biva da se i svet napolju drži pod takvim prividom. Samo mu objašnjavaju, samo ga lažu da će život tek doći.

To trajanje njihovih objašnjenja, to duranje laži se zove umetnost vladanja. To je vlast. Ubediti da sutra nailazi bolje. Već sutrašnji dan će nas sve ubediti da je ovo danas u stvari bio proizvod velikih grešaka, naših uglavnom, ali zahvaljujući njima, vladaocima, mi ćemo uspeti da se vinemo već sutra u bolje živote. Ali, danas, još samo danas moramo biti strpljivi. 

Antonio Ahel/ATA Images

Nekome život tako i prođe. U tom beskrajnom današnjem danu koji nikako da prođe, dok se po njemu naređaju cele godine, nekada nekom i ceo život. Godina prođe – dan nikad.

Ali, ipak "sve prođe, pa i doživotna”, zar ne?

Padre, idiote!

Poslednju, knjigu "Padre, idiote!" izdao je u maju 2022. godine. U njoj Laušević govorio o danima svog života na slobodi posle više od četiri godine i sedam meseci provedenih u nekoliko zatvora Crne Gore i Srbije.

Šta je sačekalo Žarka Lauševića kada je stigao u Beograd, kako je i zbog čega otišao u Njujork, samo su neka od pitanja na koja je, sada pokojni glumac, u ovoj knjizi dao odgovor.

Ovako počinje knjiga "Padre idiote!"

Antonio Ahel/ATA Images

- Ti prvi dani, nedelje, van zatvorskih zidina, spuških, zabelskih, ili onih najsumornijih, u Centralnom zatvoru, mogli bi da stanu u jedan jedini Arsenov stih: „Kao poslije bolesti, opet učim jesti, hodati...“

U ovoj knjizi Laušević je podelio i "jednu epizodu sa Draganom Nikolićem"

Dragan Nikolić Gaga, čuvar, terapeut, brat, učitelj... Otac. Bili smo "porodično" kod Čeda – Dede, Gaginog prijatelja koji ima kućicu na Savi. Jeste, to je kućica, mada smo svi uobičili da je zovemo splavom. Samo za ortake, i na njihov nagovor, Čeda je preuredio "splav" u skromnu kafanu gde sprema nekoliko odličnih jela.

Dan se gasio kada smo Gaga i ja igrali remi i pili kafu, dok je na drugom kraju dugačkog stola moj pratilac Zoki pričao Cvijeti o svom snu da jednog dana ima veliko imanje i farmu konja. Negde. Mir i konje. – Žare, šta ćeš sad da radiš? – pita Gaga tobože analizirajući stanje u igri.

- Šta bi mi ti savetovao?

- Mislim da bi bilo pametno da... dobro razmisliš.

Iza njega silazi veče na Beograd. Stapaju se, Beograd i Gaga... Prle, Vlah-Alija, Popaj, Urke... svi koje znamo, šarmantni, legendarni, neprevaziđeni. Svi su tu. Svaki kao spomenik Beogradu. Prle mi namiguje, Urke se šeretski smeje, Popaj je fol nezainteresovan i škilji na jedno oko.

Gaga se ne obazire na svoje kibicere... - Pa, sad će da te jure kurve, novinari, biznismeni, lopovi, popovi... to ti pričam, pecaroši. Ako baš prolupaš, pa 'oćeš da pričaš za novine, ja ću da ti sredim. Za ozbiljne novine, ali rano je mnogo. Mislim... Nipošto nemoj još da se otvaraš.

Bonus video:

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi