Jedini roman Franca Kafke sa srećnim krajem: Ipak, ne onakvim na kakve smo navikli
Pisac nije bio zadovoljan svojim književnim prvencem i prvu verziju ovog dela je uništio, a priča koja je javnosti poznata objavljena je posthumno
Iako je Franc Kafka teskobu izražavao kroz svoja književna dela, njegov prvi roman odiše optimizmom, humorom i, čak, ima i srećan kraj.
Ako vas je iznenadio naslov „Nestala osoba“ koju je kao prvu knjigu prvog kola sabranih dela Franca Kafke nedavno objavila izdavačka kuća Službeni glasnik ne bi trebalo da sebi uzimate za zlo. Ovaj roman ima nekoliko naslova. Poznat je i kao „Izgubljen u Americi“, „Čovek koji je nestao“ i „Amerika“.
Da stvar bude interesantnija roman je svoj život započeo kao kratka priča pod nazivom „Ložač“. „Amerika“ je naslov koji je ovom delu, sređujući i objavljujući rukopis iz zaostavštine svog preminulog prijatelja, dao Maks Brod.
Franc Kafka/Profimedia
Sam Kafka nije bio zadovoljan svojim književnim prvencem. Toliko je bio nezadovoljan da je prvu verziju ovog romana uništio, a priča koja je javnosti poznata objavljena je posthumno.
Pročitajte još:
Za mnoge ljude tog vremena Amerika je bila zemlja mogućnosti. Bila je to zemlja u kojoj mogu da se ostvare snovi, čak i oni o nestajanju. Kafku je u to doba, kao i u bilo koje drugo kada je on u pitanju, gušila praška svakodnevica. Osećao je kako se kandže dužnosti, obaveza i svega ostalog što ulazi u sastav mediokritetskog života stežu oko njega. Sanjao je o bekstvu iz Praga. Možda baš u Ameriku? U zemlju dovoljno veliku da se u njoj izgubi, da postane nestala osoba, osoba o kojoj se ne zna ništa i koja je verovatno mrtva.
Želeo je da roman „Nestala osoba“ završi u dahu. Pisao je bez prestanka. Svakog jutra i svake večeri je radio na rukopisu. Odricao se i sna kako bi roman što pre završio. Ipak, uprkos želji i trudu morao je da prekine rad kako bi napisao priču „Preobražaj“. Nakon toga piše „Presudu“, započinje rad na romanu „Proces“ i piše priču „U kažnjeničkoj koloniji“. Negde između toga uspeva da napiše završne delove „Nestale osobe“, ali je jedan odeljak pre toga ostao nenapisan, navodi Milan Aranđelović u svom osvrtu na ovo delo.
Priča o mladom Karlu Rosmanu koji, nakon skandala u otadžbini, dolazi u Ameriku predstavlja najduhovitije i, ako izuzmemo poslednje poglavlje, najrealističnije Kafkino delo. Za humor možda možemo da se zahvalimo i Čarlsu Dikensu koji je bio velika inspiracija za nastanak ovog dela. U svom dnevniku Kafka navodi kako je „Nestala osoba“ imitacija Dikensonovog „Dejvida Koperfilda“.
Za razliku od gotovo anonimnih junaka u druga dva Kafkina romana o Karlu Rosmanu znamo mnogo više. Pre svega njegovo puno ime i prezime. Što je u kafkijanskom svetu koji depersonalizuje do nepostojanja prilično mnogo. Rosman je otvorena knjiga. Kako za nas tako i za sebe. On je građanin Raja koji još nije upoznao zmiju. Čist i neiskvaren. Tek kada je sateran u ćošak biva prinuđen da se bori za život i razvija veštine preživljavanja.
Još jedna stvar je u ovom romanu netipična za ostala Kafkina dela. „Nestala osoba“ ima srećan kraj. Ipak, kada je Kafka u pitanju i taj srećan kraj je netipičan za uobičajene srećne krajeve.
Franc Kafka/Profimedia
Imajući u vidu književni značaj koji danas ima Franc Kafka trebalo bi pohvaliti izdavački poduhvat Službenog glasnika zahvaljujući kome najzad imamo sve što je, do poslednjeg fragmenta, napisao jedan od najboljih pisaca dvadesetog, ali i svih ostalih vekova.
Prevod Jovice Aćina je rađen na temelju fakismilnih izdanja originalnih rukopisa. Prilikom prevođenja ništa nije dodavano, oduzimano ili menjano. U skupini priča, skica i nacrta koje su objavljene u ovoj ediciji mnogi rukopisi su, do danas, bili nepoznati ili neprevođeni.
Posebnu draž celoj ediciji daje i zbirka originalnih Kafkinih crteža, kako onih poznatih, tako i nekih do sada nepoznatih.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari