Dvostruki život Franca Kafke: Šta je skrivao sef u Švajcarskoj (FOTO)

Franc Kafka osim što je vodio dvostruki život - onaj u kancelariji kao činovnik i onaj spisateljski, imao je i dvostruki talenat. Čuveni književnik bio je i umetnik o čemu svedoče njegovi donedavno nikad viđeni crteži.

Njih stotinak prvi su put predstavljeni u knjizi pod nazivom "Franz Kafka: The Drawings", koju je ovih dana objavio Yale University Press, a koja osim Kafkinih radova donosi i uzbudljivu priču o sudbini piščeve zaostavštine.

Trebalo je da prođe čak osamdeset godina da ovi crteži dođu do javnosti, a bili su godinama skriveni u jednom sefu u Švajcarskoj.

Franc Kafka/Profimedia

Nastali su dok je Kafka studirao na Karlovom univerzitetu u Pragu, od 1901. do 1906. godine. U tom razdoblju pohađao je časove crtanja i predavanja iz istorije umetnosti. Nastavio je da crta tokom ostatka svog kratkog i turbulentnog života, ali ipak je to razdoblje bilo najplodnije što se tiče njegovog likovnog stvaralaštva.

Iako je pisac danas najpoznatiji po svojoj teskobi i mračnoj melanholiji, ovi crteži daju uvid u njegovu svetliju stranu. Posebno su zanimljivi autoportreti i studije njegovih voljenih u kojima se pokazuje kao vrsni majstor za „hvatanje“ emocija.

Ipak, ono što je danas ostalo od Kafkinih crteža samo je deo njegovog umetničkog opusa, jer je mnoge autor čuvenog "Procesa" uništio jer nije bio zadovoljan rezultatom, što je uostalom uradio i sa 90% svega što je napisao.

Crteži Franca Kafke/Profimedia

Srećom, Kafka je mnoge crteže, zajedno sa rukopisima, poverio svom najboljem prijatelju Maksu Brodu, koji je pažljivo skupljao svaki komad koji mu je davao i nije poslušao njegovu poslednju želju - da sve spali nakon njegove smrti. Kafka mu je napisao: "Najdraži Makse, moj poslednji zahtev: Sve što ostavim za sobom… u obliku dnevnika, rukopisa, pisama (mojih i tuđih), skica i tako dalje, ima da bude spaljeno i nepročitano".

Brod je zadržao Kafkine crteže i nakon što je pisac umro od tuberkuloze 1924. godine, poneo ih je sa sobom, zajedno sa ostalim "papirima", u Palestinu 1939,  kada je bežao od nacističke invazije.

Crteži Franca Kafke/Profimedia

Međutim, tokom Suecke krize 1956, čitava Brodova arhiva stavljena je u sef jedne banke u Cirihu, gde je narednih godina ostala "zarobljena" zbog određenih tehničkih problema. Brod je preminuo 1968. godine, ali je Kafkine papire testamentom ostavio svojoj sekretarici Ester Hofe koja je deo objavila i prodala, ali većinu je ostavila svojim ćerkama.

Ester se rigorozno držala svojih prava - tokom posete Izraelu 1981. godine, izdavač Mihael Kriger raspitivao se o Kafkinim crtežima, ali brzo je odustao od njih kada je saznao treba da plati 100.000 maraka samo da bi ih pogledao.

Beleške Franca Kafke/Profimedia

Stvari se još više komplikuju nakon što je Hofe umrla 2007. godine. Tada počinje prava bitka na sudu koja traje desetak godina između njene dve ćerke i Izraelske nacionalne biblioteke koja smatra da su Kafkini papiri postali vlasništvo države Izrael kada je Brod emigrirao u Palestinu, kao i da ih je on upravo njima ostavio u svom testamentu.

Na kraju, biblioteka je dobila proces i Kafkin umetnički opus sada konačno može slobodno biti predstavljen javnosti.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi