Plakanje za Anom Karenjinom i strah od Hanibala Lektora: 4 poteza Harper Li nakon romana „Ubiti pticu rugalicu“

Sve do romana „Idi postavi stražara“ iz 2015. godine Harper Li (rođena 28. aprila 1926. godine) često je spominjana kao književno čudo sa samo jednim hitom. Iako je ova Pulicerovom nagradom ovenčana autorka za života objavila samo dva romana, postigla je neke zaista neverovatne stvari u životu.

Harper Li/Profimedia

Kritikovala je zatucane članove školskog odbora

Školski odbor u Virdžiniji je 1966. godine jednoglasno odlučio da se uklone svi primerci knjige „Ubiti pticu rugalicu“ iz školske biblioteke, navodeći da je ova knjiga „nemoralna“. Ogorčena zbog ovakvog postupka, Lijeva je napisala oštro pismo Ričmond Njuz Lideru u kome osuđuje postupke članova tog odbora.

„Nedavno sam ovim putem dobila informaciju o odluci koju je doneo školski odbor okruga Hanover, i ono što sam čula me je nateralo da se zapitam da li iko od njegovih članova ume da čita.“

Lijeva je nadalje u svom pismu uporedila način razmišljanja dotičnih zvaničnika sa orvelovskim dvomišljem i završila ovo epsko nadmudrivanje prilažući „mali doprinos... za koji se nadam da će biti iskorišćen za upis članova Školskog odbora okruga Hanover u prvi razred bilo koje škole po njihovom izboru“.

Pomogla je Trumanu Kapoteu oko romana „Hladnokrvno“

Truman Kapote, prijatelj Lijeve iz detinjstva, zamolio ju je da ga prati na putovanju u mali grad Holkomb u Kanzasu 1959. godine kako bi istražili ubistvo bogate porodice koje se dogodilo pod misterioznim okolnostima.

Kapote je ubrzo otkrio da, za razliku od njega, njegova saputnica sa lakoćom uspeva da razgovara sa lokalnim stanovništvom, što je bilo od neprocenjive važnosti za njegovu knjigu.

Lijeva je bila toliko posvećena slučaju da je napisala 150 stranica beležaka za Kapotea (koji je navodno ignorisao njen predlog da od žrtava napravi složenije likove). Kapoteov bestseler o ovom incidentu, nazvan „Hladnokrvno“, odmah je postao popularan.

"Ubiti pricu rugalicu"/Profimedia

Odlikovana je Predsedničkom medaljom slobode

Lijeva se, nakon duže pauze, 2007. godine pojavila u javnosti kako bi primila Predsedničku medalju slobode. Među primaocima medalja te godine bili su i genetičar Frensis Kolins, bivši predsednik Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma američkog kongresa Henri Hajd i lider za građanska prava Bendžamin Huks.

Napisala je pismo u kom strastveno brani knjige i biblioteke

Lijeva je 2006. godine napisala otvoreno pismo časopisu Opre Vinfri u kome govori o svojoj ljubavi prema knjigama:

„U bogatom društvu u kome ljudi imaju laptopove, mobilne telefone, ajpode i umove poput praznih prostorija, ja se i dalje držim knjiga. Instant informacije me ne interesuju. Više volim da pretražujem gomile knjiga, jer kada radim na tome da nešto naučim, onda to i zapamtim.

I Opra, možeš li da zamisliš da se sklupčaš u krevetu i da čitaš nešto sa kompjutera? Plakanje za Anom Karenjinom i strah od Hanibala Lektora, uranjanje u srce tame sa gospodinom Kurtom, telefonski poziv Holdena Kolfilda - neke stvari treba da se odvijaju na mekim stranicama, a ne na hladnom metalu.“

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi