„Ana Karenjina“ je plagijat? Ruski pisac otkriva 4 tajne kultnog romana

Ako jednu knjigu pročitate više puta u različitom uzrastu ili čak u različitom raspoloženju, najčešće ćete u njoj pronaći nove detalje i novi smisao.

Stručnjak za stvaralaštvo Lava Tolstoja i autor njegove biografije Pavel Basinski, savremeni ruski pisac i kritičar, pročitao je "Anu Karenjinu" desetak puta i činilo mu se da je svaki put to sasvim drugi roman.

Tada je odlučio da svoja otkrića i razmišljanja sakupi u knjizi "Istinita priča Ane Karenjine". Ovo su neka od njegovih najzanimljivijih zapažanja.

Kira Najtli, film "Ana Karenjina"/Profimedia

Roman je inspirisan Puškinom

Posle uspeha "Rata i mira" Tolstoj je odlučio da nastavi da proučava istoriju i napiše roman o Petru I. Međutim, nije uspevao da stvori žive likove, jer mu nije polazilo za rukom da doživi suviše udaljeno doba. Stvaralačka kriza donela mu je, ipak, nadahnuće na drugom polju, u formi "romana iz privatnog života i savremene epohe".

U Tolstojevim rukama, 1873. godine, slučajno se našla knjiga koju je ostavila njegova žena Sofija Andrejevna. Bile su to Puškinove "Belkinove priče". On je počeo ponovo da ih čita, pri čemu ga je posebno dirnuo nezavršeni odlomak "Gosti su se okupljali u letnjikovcu". Tu je opisan početak operske večeri u visokom društvu s iznenadnim pojavljivanjem izvesne dame po imenu Voljska, koja odmah privlači opštu pažnju. "Ona je užasno hirovita", govore o njoj. Takođe kruže glasine da ima ljubavnika.

Puškin/Vikipedija

Tolstoj je bio oduševljen time što Puškin "odmah gađa pravo u centar", uvodeći čitaoca usred zbivanja. Odlučuje i sam da primeni sličan postupak, a zatim mu se pojavljuju obrisi čitavog romana. I dok kod Puškina odlomak počinje rečima: "Gosti su se okupljali u letnjikovcu", Tolstojev roman nas uvodi u centar radnje kratkom rečenicom: "U kući Oblonskih prava je uzbuna."

U jednoj od brojnih rukopisnih verzija "Karenjine" Tolstoj čak počinje da opisuje mondenske večeri i glasine o neveri jedne dame. Ali, na kraju odlučuje da ne počinje od efektne scene karakteristične za roman, nego od obične porodične situacije u kući Oblonskih. To je sporedna linija romana, ali, kako ističe Basinski, "odražava sam život u njegovoj nepatvorenosti".

Kira Najtli, film "Ana Karenjina"/Profimedia

Usput, lik Karenjine delimično je inspirisan Tolstojevim poznanstvom sa starijom Puškinovom ćerkom, lepoticom Marijom Gartung, koja je na njega ostavila dubok utisak.

Da li je "Ana Karenjina" plagijat "Gospođe Bovari"?

Gistav Flober je svoj roman napisao 20 godina pre "Ane Karenjine". I premda ne postoje direktni dokazi da je Tolstoj čitao "Gospođu Bovari", siže je vrlo prepoznatljiv: žena izneveri plemenitog muža i život završi samoubistvom (madam Bovari se otrovala).

Basinski smatra da Tolstoj namerno ne spominje da poznaje ovaj Floberov roman. On je komentarisao druga dela ovog autora, a u razgovoru s francuskim novinarima Flobera je nazvao velikim majstorom. Francuskog pisca izostavlja i sama Karenjina. U razgovoru s Ljevinom ona spominje da je čitala Emila Zolu, Alfonsa Dodea, ali ne navodi Flobera, iako ovaj popularni autor jednostavno nije mogao da prođe nezapaženo kod jedne svetske dame. Basinski smatra da iza ovog izbegavanja pominjanja stoji sam autor.

Kira Najtli, film "Ana Karenjina"/Profimedia

Indirektno Tolstoj daje odgovor na mogućnost plagijata, kada govori o francuskoj književnosti: "Ne delim stav o naslednom nizu Stendal - Balzak - Flober. Geniji ne proizilaze jedan iz drugog - genij se uvek rađa nezavisno od ostalih".

Basinski takođe detaljno analizira ličnosti Ane Karenjine i Eme Bovari, nalazeći da su one gotovo suprotne. Ana je svetska dama zbog koje muškarci gube razum, dok Ema samo sanja da bude takva. Ana je "tajfun koji nosi sa sobom i zbog kojeg ljudi stradaju", a Ema bezvoljna žrtva svog sna o velikoj romantičnoj ljubavi.

U Ljevinu je Tolstoj opisao sebe

U prvoj verziji još uvek "vrlo mondenskog" romana nije postojala linija sižea o Kiti i Ljevinu, a to je zapravo još jedan život netipičan za romane, zbog kojeg je ova knjiga toliko cenjena. Konstantin Ljevin verovatno je jedini junak romana koji poseduje samo jedan i sasvim precizan prototip: samog autora. I neuspešna prva prosidba Kiti, i rad u polju, i izvestan Ljevinov "divlji" karakter, sve su to sasvim izvesno karakteristike Tolstojeve ličnosti i detalji iz njegove biografije.

Profimedia

Posle Aninog samoubistva, kada je prema svim kanonima roman već trebalo da se završi, Tolstoj nastavlja da govori o Ljevinovoj seoskoj svakodnevici. Najčešće mnogobrojne ekranizacije romana završavaju se upravo na tom mestu, a završetak romana koji sledi odbijao je da objavi i Tolstojev izdavač.

Roman je objavljivan u delovima u časopisu "Ruski vestnik", a finale nije moglo biti objavljeno iz političkih razloga. Ljevin, naime, negativno ocenjuje ruske dobrovoljce u srpsko-turskom ratu 1876–1877. godine (u koji u očaju posle Anine smrti odlazi i Vronski). Svi su znali da su to misli pacifiste Tolstoja.

Profimedia

Međutim, kako bi ovu odluku obrazložio čitataocima, izdavač je objavio napomenu: "U prethodnom izdanju pod romanom 'Ana Karenjina' stoji: 'Završetak sledi'. Ali sa smrću junakinje roman je zapravo okončan."

"Tolstoj je bio besan! Za njega je priča o Ljevinu i Kiti bila mnogo važnija od priče Ane i Vronskog, jer to je bila njegova priča", piše Basinski.

Scenu bacanja pod voz Tolstoj je preuzeo iz stvarnog života

U ruskoj književnosti ženski likovi radije su se bacali u vodu, nego pod voz. "Tolstoj nije sam smislio ovu scenu. Ona je bila suviše radikalna za to doba", smatra Basinski. Otkud onda takav obrt?

Nedaleko od Tolstojevog porodičnog imanja Jasna Poljana nalazi se crkveno groblje na kojem počivaju članovi njegove porodice. Tu se može pronaći i napušten nadgrobni spomenik izvesne Ane Pirogove. Ova neudata žena od 32 godine odlučila je da se baci pod voz kako bi se osvetila Tolstojevom susedu veleposedniku A. N. Bibikovu, kod kojeg je radila kao gazdarica domaćinstva. Ovaj je s njom bio u ljubavnoj vezi, a zatim je zaprosio drugu ženu.

Kira Najtli, film "Ana Karenjina"/Profimedia

Beleška o ovom tragičnom događaju nalazi se u dnevniku Tolstojeve žene Sofije Andrejevne. Kako tvrdi Basinski, pisac se nalazio u anatomskoj sali prilikom seciranja njenog tela i to je na njega ostavilo snažan utisak (kao i pogled Vronskog na mrtvu Anu).

U ranijoj varijanti romana, usput, telo Karenjine pronađeno je u reci.

Greta Garbo kao Ana Karenjina Profimedia

"Nijedna od varijanti samoubistva ne utiče tako potresno na maštu, kao scena u kojoj lepa mlada žena dozvoljava da je pregazi gromada teška više tona", smatra Basinski. Kasnije je to postala kultna scena u pozorištu i na filmu. Odigrale su je zvezde kao što su Greta Garbo, Vivijen Li, Sofi Marso, Kira Najtli i mnoge druge. Za glumicu to je isto što i za glumca Hamletov monolog "Biti ili ne biti", smatra Basinski.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi