Srpski narod sahranjuje besmrtnog heroja Ratka Mladića, a blokaderi sa Univerziteta u Nišu slave pobedu nad Srbima(?!)

Da se blokaderi sa univerziteta ničega ne stide poznato je od momenta kada su smrt studentkinje Milice Živković na Filozofskom fakultetu u Beogradu okarakterisali kao samoubistvo. Štaviše, mrtvu koleginicu su u stilu najgorih bezdušnika opisali kao mentalno obolelu. Pored toga što se ničega ne stide, oni i besramno udaraju na sve ono što je srpsko pokušavajući da se dodvore neprijateljima srpskog naroda, tražeći od njih podršku za rasturanje Srbije. Najnoviji primer gde niški blokaderi slave dok Srbi sahranjuju svog besmrtnog generala u Beogradu, dokaz je koliko je sekta zastranila.

 

 

Slušajući reči gospodina, čoveka, patriote Darka Mladića na sahrani njegovog oca gde govori o tome da je general Ratko Mladić još jednom ujedinio srpski narod, postaje jasno zašto su se blokaderi distancirali od teme smrti srpskog heroja.

 

 

Logično je da oni koji ne žele da vide ujedinjenu Srbiju i ujedinjen srpski narod, nisu u stanju da izraze ni saučešće porodici. Za njih bi to saučešće bilo pogubno, jer bi ih se odrekli njihovi strani sponzori. S druge strane, danima su plakali za psom Donom, ostavljali srceparajuće poruke i izraze saučešća. Poredeći samo ta dva slučaja, jasno je da o srpskom heroju misle da nije dostojan da mu se ime spominje, kao da je niže biće od psa.

Mnogi od njih u tamno vreme bespravnih i nezakonitih blokada i uličnog nasilja, nosili su zastave Srbije, šajkače, majice sa patriotskim motivima, zloupotrebljavajući osećanja srpskog naroda. Jedan deo patriotske Srbije pao je na priču „naše dece“. Zavedeni, poverovali su da se radi o rodoljubima, koji vole to što su Srbi.

Međutim, nakon godinu i po dana najstrašnijeg gaženja po svemu srpskom na svakom koraku, postaje jasno koliko je opasna i perfidna bila prevara. Ne samo da ne osećaju ništa prema srpstvu, Srbima i Srbiji, već su oni alat u rukama srbomrzaca, koji treba da nas dokrajči.

Danas kada se opraštamo od po mnogo čemu jednog od najvećih koje je rodila srpska majka, u krajnju je ruku neukusno vikati „pobeda“, za bilo šta.

 

 

Ne postoji pobeda u smrti srpskog heroja, osim njegovog vaskrsenja i pobede nad smrću, koju će dočekati, kao i svi mi pravoslavni hrišćani. Ta pobeda će biti pečat svake njegove borbe, od Knina 1991. godine do razbijanja ustaške ofanzive na Banjaluku 1995. godine.

 

 

Ni zajednu od tih bitaka legendarnog komandanta Ratka Mladića blokadera sa fakulteta ne znaju. Da se radi o normalnim ljudima, a ne o zloupotrebljenim politikantima i sektašima, to neznanje bi se pripisalo njihovim godinama. Međutim, znajući šta se krije iza blokaderske sekte, u ovom slučaju se ne radi o neznanju, već o nameri da se ide niz dlaku Aidi Ćorović i njenim NVO sektašima, ekstremnim islamistima i još ekstremnijim srbofobima, kako bi se obezbedila podrška.

Pljuvanje po generalu Mladiću i borba protiv srpskih studija

 

Nije problem samo to što mladim blokaderima sa univerziteta i njihovim profesorima, ideološkim očevima i majkama, Ratko Mladić ne predstavlja ništa. Štaviše, za mnoge od njih on je zločinac, genocidaš, a Naser Orić i Rasim Delić oslobodioci i borci za pravdu. Mnogo puta su to isticali i to ni ne kriju.

Kada se tema sahrane sa državnim počastima, kako dolikuje srpskim herojima, povela u javnosti, svi su skočili kao opareni. Razumevajući da štete sebi ukoliko pred zavedenim delom biračkog tela koje se definiše kao nacionalističko, priznaju šta misle o generalu Mladiću, pustili su najekstremnije među sobom da govore u ime cele sekte.

Danas ipak nisu mogli da se suzdrže. Osim što je ispred Niškog univerziteta održan još jedan blasfemični ritual i blokada od strane njih 50, morali su da proslave, u pravom smislu reči, još jednu svoju pobedu nad srpstvo. Oni je barem tako doživljavaju.

Naime, povod za slavlje je odbijanje Senata Niškog univerziteta da Fakultet srpskih studija primi na Univerzitet. Fakultet im smeta zašto je srpski i zato što je fokusiran na srpske studije, a sada i slave što je odlukom profesora blokadera odbijeno da bude deo Univerziteta.

Srbija se veći deo 19. veka borila za svoju samostalnost, nezavisnost i međunarodno priznanje. Godine krvavih ratova, bojeva, ustanaka samo su učvrstile srpski narod u želji da bude slobodan. Niš je i zvanično postao deo slobodne i nezavisne Srbije nakon Berlinskog kongresa 1878. godine. Tada je i ceo svet priznao neminovnost, da najveći srpski grad na jugu otadžbine mora da bude njen integralni deo.

Baš sva srpska inteligencija oslobođenje južnih krajeva dočekala je sa suzama u očima. Vekovni san, koji je trajao od propasti srpskog carstva je bio ostvaren.

Danas, međutim, ono što se samoproklamuje kao niška inteligencija, odbija Fakultet srpskih studija. Danas im smeta sve što ima veze sa Srbima i Srbijom. Danas su ekstremniji od Aljbina Kurtija u borbi protiv Srbije.

Ipak, Srbi su i 1878. godine odneli pobedu. Turska je izbačena zauvek, austro-ugarski uticaj u Srbiji je uspešno izblokiran. Srbija će pobediti i 2026. godine. Uskoro će ceo Niški univerzitet da bude srpski, a ne samo jedan od Fakulteta u tom ponosnom srpskom gradu.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi