Pola veka kontroverznog filma “Kabare”: Zašto je Lajza Mineli dala oglas u novinama?

“Kabare” sa Lajzom Mineli, revolucionarni i kultni film Boba Fosija, prvi put se pojavio pred publikom 13. februara 1972. i zauvek promenio istoriju modernog mjuzikla.

U Kabareu, LGBT priča je suprotstavljena rastu fašizma, kao njegova kontra.

Mjuzikl “Kabare” je mešavina romana “Zbogom Berlinu” Kristofera Išervuda iz 1939. godine i originalne pozorišne predstave. Fosov film je nastao šest godina nakon Brodvejske premijere.

Profimedia

Ova efektna rekonstrukcija doba pred pobedu nacionalsocijalizma u Nemačkoj postigla je veliki uspeh, kritičari je smatraju remek-delom, nagrađena je sa pet Oskara, između ostalog i za režiju i za glavnu žensku ulogu. Lajza Mineli osvojila je i nagradu Britanske filmske akademije.

Najveća razlika u odnosu na knjigu je lik Sali koji je uzdigao u nebesa Lajzu Mineli. U knjizi, ona je ambiociozna, ali i ne toliko velikog talenta. U filmu ona je zvezda.

Danas u filmu nije tako neobično videti istopolne veze ali u to vreme i sam nagoveštaj tako nečeg kao u “Kabareu” predstavljalo je pravu revoluciju.

Profimedia

Glumac Majkl Jork je za BBC izjavio da nije bilo govora da se njegov lik eksplicitno predstavi kao gej.

- Bili smo ubeđeni da je to toliko vidljivo, da nije bilo potrebno posebno naglašavati, a ponekad to može biti najbolji način da se stvari prikažu onako kakve jesu – rekao je Jork, koji je nakon ovog filma postao velika zvezda sedamdesetih.

Jork igra Brajana, biseksualnog britanskog akademika koji se useljava u sobu preko puta Sali. Njegova seksualnost je prepreka koju ona može da otkloni ali kada njih dvoje upoznaju Maksa (Helmut Grim), bogatog barona koji voli da se igra, to vodi do bizarnog ljubavnog trougla koji komplikuje njihovu vezu.

Film je bio široko prihvaćen od publike i kritičara. Međutim u Velikoj Britaniji je dobio oznaku da nije za one ispod 17 godina.

Profimedia

To je film koji uliva strah u kosti, a opet tako zavodljiv, duhovit i fin, piše Gardijan.

Kristofer Išervud, koji je napisao kratku priču na kojoj je "Kabare" baziran, nije bio oduševljen idejom Lajze Mineli kao glavne glumice. U "Zbogom Berlinu" Išervud je opisao Sali kao amaterku koja je u zabludi kada je reč o njenom talentu, ne o rođenoj i nadarenoj zvezdi kakva je Mineli bila u ovom mjuziklu.

Inače, Išervud je svoju heroinu napisao po uzoru na pravu Džin Ros, koja je živela u jednom hostelu sa piscem tokom 1930-ih u Berlinu i želela da postane kabare pevačica.
Kada je dobila ulogu, Lajza Mineli pokušala je da pronađe "pravu Sali Bouls" tako što je dala oglas u novinama. Nikada nije dobila odgovor. 

“Kabare” počinje tako što je nacista izbačen iz Kit Kat kluba, berlinskog noćnog lokala koji udovoljava hirovima imućne publike a završava se tako što je klub naseljen nacistima.

Lažna nacistička himna "Sutra pripada meni" ("Tomorrow Belongs to Me"), koju u filmu peva Hitlerova omladina, napisana je za potrebe filma od strane jevrejskih tekstopisaca Džona Kandera i Freda Eba.

Iako to nije bila prava nacistička himna, pojedine nacističke grupe su je usvojile, te se mogla čuti na mitinzima Bele moći, a pojedini antisemitski bendovi su je i obradili.

- Moguće je da se likovi u Kabareu, posebno Sali, vide kao neoprostivo dekadentni, koji dok se prepuštaju vinu, pesmi i seksu, namerno ignorišu činjenicu da je zemlja krenula ka nacizmu. Baron Maks je svakako kriv za to. Ali postoji jedna dobra stvar, “Kabare” sledi ljudski impuls da se realni svet “ostavi napolju”  i pobegne u fantaziju. Sali nema moć da spreči bilo šta, a Brajan kad pokuša dobija batine na ulici i sve što ona može da uradi je da nastavi da radi. Istorija neće stati zbog nje. Ili zbog nas – zaključuje Gardijan. 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi