Grejs Džons: Enigma fatalne kvir ikone

Teško je opisati Grejs Džons bez korišćenja izlizanih termina, ali za obožavanu jamajčansku muzičarku zaista važi da je - ikona, jedinstvena i vizionarka.

Podjednako je teško sažeto reći čime se zapravo ona bavi: otkada je krajem 60-tih počeo njen kreativni zamajac, Džons je bila glumica, manekenka u svetu visoke mode, disko pevačica, omiljeni model fotografa, nju vejv muzičarka, filmska zvezda i neumorna trendseterka.

Očigledno, njen kameleonski karakter predstavlja ključni razlog zašto je neodoljiva.

- Sama njena pojava izaziva snažno osećanje u nama - oslobađa nas u potpunosti jer je oslobodila sebe - kaže Hani Dižon, svetski poznati didžej i producent koji ističe da je Džons izvršila veliki uticaj na njega.

Istovremeno, zbog neverovatne fluidnosti njene kreativnosti, njena dostignuća na određenim poljima, naročito u muzici, često se previđaju.

Grejs Džons/Profimedia

Blješteći, androgini izgled koji je stvorila za fotografe i omote albuma s pravom je hvaljen - magazin Vog je opisao Džons kao „najveću kraljicu mode", dok je sajt Dejzd nahvalio njene „revolucionarne stilske trenutke", ali deluje kao da to ide nauštrb njenog muzičkog nasleđa.

Međutim, Džons je već na „Warm Leatherette“, albumu koji je predstavio njen osobeni, regeom prošarani nju vejv, pomerila granice kao pevačica, autorka i inovatorka koja ruši konvencije. Na njemu su se našle „panki" obrade pesama autora koji neguju različite stilove, poput Toma Petija, Smokija Robinsona i Roxy Music, otpevane karakterističnim prodornim Grejsinim glasom koji poseduje kvalitete koji predstavljaju glavne osobine same autorke - neustrašivost i jedinstvenost. Za njega i danas važi isto što se može reći za samu autorku - deluje gotovo jednako sveže kao i 1980. godine, kad se pojavio.

Kao što je poznato, Džons u prethodnom periodu nije bila mnogo zainteresovana za proširivanje svoje muzičke zaostavštine – „Hurricane“ iz 2008. je jedini album koji je objavila nakon „Bulletproof Heart“ iz 1989, međutim, brojni umetnici su slavljeni dugo nakon što im je kreativnost presahnula.

Dr Kirsti Ferklot sa Fakulteta za umetnosti i medije na Salfordskom univerzitetu kaže da je „način na koji je Džons prikazivala sebe putem nekoliko umetničkih oblika promenilo način na koji shvatamo pop izvođača", ali joj zbog toga još nije „odato priznanje u punoj meri u svetu pop kulture". Ona pritom ukazuje na „odjeke" Džonsinog dela koji se mogu čuti u muzici izvođača koji koriste najrazličitije izraze, poput Niki Minaž, Lejdi Gage, Rijane, FKA twigs, Rošin Marfi i Džanel Mone.

Grejs Džons/Profimedia

Zbog toga što je Džons tako uspešno potkopala žanrovske norme - čuveni omot za kompilaciju „Island Life“ iz 1985, delo njenog tadašnjeg partnera i čestog saradnika Žana Pola Guda, predstavlja je kao gotovo nedostižni ideal atleticizma - ona je takođe višedecenijska kvir ikona.

- Naučila me je da se ne plašim ničega, da je život pozornica, a pozornica mesto za ekstravagancu koja dolazi iznutra - kaže belgijska kvir performerka i pop pevačica Doli Bing Bing.

Zebra Kac, pionir žanra kvir rep, kaže da je Džons bila jedna od ključnih figura na koju se ugledao kada je uspostavljao kreativno merilo za svoje delo. Hvali njenu sposobnost da „zablista u ma kojoj ulozi se pojavila" - od „holivudskih filmova do šetnji pariskim modnim pistama i stvaranja muzike koja spada među najupečatljivije i najprepoznatljivije izvođače svih vremena."

Njen uticaj kao muzičarke proslavljen je u junu 2020. godine na londonskom festivalu Meltdaun. Poziv da bude glavna autorka dobila je od Sautbenk centra - najveće evropske institucije kulture.

Jun 2020. je bio prelomni mesec za Džons jer je tada obeležila četrdesetogodišnjicu svog prvog britanskog hita. Gotovo šest nedelja posle izlaska „Warm Leatherette“, 27. juna 1980. godine, Džons je objavila treći singl sa tog izdanja: senzacionalnu obradu „Private Life“ sastava The Pretenders koja je pokorila britansku top-listu, predstavivši je na briljantan način široj publici u emisiji „Top of the Pops".

Krisi Hajd iz The Pretenders kaže da je veliki fan:

- Kada sam prvi put čula Džounsinu verziju, pomislila sam: „E, tako treba da zvuči ta pesma“, napisala je u popratnom tekstu za Grejsinu kompilaciju „Private Life: The Compass Point Sessions“ iz 1998. godine.

Grejs Džons/Profimedia

Muzički gledano, „Warm Leatherette“ je bio hrabri preokret nakon što je Grejs započela karijeru sa tri disko albuma - „Portfolio“ iz 1977, „Fame“ iz 1978. i „Muse“ iz 1979 - koje je producirao Tom Molton, pionir žanra remiksovanja.

Džonsina disko era je bila delimično uspešna i pokazala je da nije samo model koji se pomalo bavi muzikom. Do tada je već prkosila očekivanjima modne industrije uspevši da se nametne kao model visoke mode.

Grejs, koja se kao tinejdžerka preselila sa Jamajke u Sirakuzu (Njujork), potpisala je prvi ugovor kao model sa 18 godina. Zatim je šetala pistama za Sen Lorana, Kenza i Azedina Alaju za vreme kratkog ali uspešnog boravka u Parizu, kada je delila stan sa Džeri Hol i Džesikom Lang.

U knjizi iz 2015. „Nikada neću napisati svoje memoare“, umetnica se priseća kako se suočila sa otvorenim rasizmom kada je stigla u francusku prestonicu. Vodeći agent joj je rekao da je „promocija crnog modela u Parizu isto što i pokušaj da im prodaš stari automobil koji niko ne želi da kupi". To je, međutim, nije obeshrabrilo, pa mu je proročki odgovorila: „Nateraću te da priznaš da si pogrešio ". Ipak, nikada nije mnogo volela manekensku karijeru, koju u pomenutoj knjizi opisuje kao „protraćeno vreme". Ubrzo je sve veću prisutnost iskoristila kako bi unovčila vlastitu muzičku karijeru.

Njena klupska obrada „La vie en rose“ Edit Pjaf postala je veliki hit u kontinentalnoj Evropi 1977. godine. Ubrzo zatim, remiksovana verzija debi singla „I Need a Man“ iz 1975. popela se na prvo mesto Bilbordove plesne liste učvrstivši tako njenu popularnost na gej sceni. Međutim, Džonsina faza disko dive se prirodno završila jer je popularnost žanra počela da opada.

Grejs Džons/Profimedia

Pošto je album „Muse“ iz 1979. loše prodavan, osnivač etikete Island Records, Kris Blekvel ju je ohrabrio da unese radikalne novine u zvuk koje bi odrazile njenu snažnu ličnost i raznolike muzičke uticaje. On je u studiju „Compass Point Studios" u Nasauu na Bahamima okupio inovativni, žanrovski mešovit bend u čijem središtu su se nalazili poštovani rege muzičari Slaj Danbar i Robi Šekspir.

„Kris je sakupio sve moje različite svetove, uklopio ih i stvorio Compass Point All Stars - erotsku francusku stranu, esid tripin rokenrol, jamajčanski bubanj i bas, androgeno androidnu elektroniku", priseća se Džons u „Nikad neću napisati svoje memoare“.

Istovremeno, pevačica je u potpunosti prihvatila sopstveni impozantni glas.

„Posle disko albuma, odlučila sam da ću pevati na svoj način, umesto da se trudim da postanem konvencionalna pop pevačica", piše ona u knjizi.

Takođe kaže da Blekvela „nije bilo briga što zvučim kao muškarac ili entitet" i priznaje da je njena neobična vokalna tehnika - „negde između polugovora i polupevanja" - savršeno dopunjavala androgini vizuelni stil koji je razvijala.

„Warm Leatherette“ je bio prvi Džonsin album sa omotom koji je dizajnirao Gud i koji će imati važnu ulogu u zapanjujućem načinu na koji se predstavljala svetu. Nju često nazivaju Gudovom „muzom", ali mogu mu se pripisati samo zasluge za pomoć pri brušenju i isticanju njene estetike, ne i za nastanak.

Podsećajući na Džonsin nastup u njujorškom gej klubu 1977. godine, tri godine pre izlaska „Warm Leatherette“, muzički kritičar Beri Valters je 2015. godine napisao:

„Bila je kvir onoliko koliko je strejt osoba relativno mogla da bude. Njen imidž je slavio crnu boju kože i narušene rodne norme. Predstavljala je nešto što nikada ranije nismo videli kod pop izvođača - ženu koja je bila gipka, seksi i hiperženstvena, a istovremeno je odisala i oštrom, muškom arogancijom."

Grejs Džons/Profimedia

Obrada hita „Walking in the Rain“ australijskog nju vejv benda Flash in the Pan koja se pojavila na albumu „Nightclubbing“ iz 1981, nastavku „Warm Leatherette“, zvuči kao njen manifest. „Osećam se kao žena, izgledam kao muškarac, zvučim kao ne no-no, opštim kad stignem", peva sa hladnom, samouverenom dosadom.

- Ova melodija je promenila igru - Grejs je to jasno i glasno rekla o sopstvenom reprezentovanju, a bila je životinjska, seksualna i samosvesna - kaže Dižon, a Grejs tim povodom izjavljuje:

- Osetila sam se slobodnom da budem to što jesam, u svim kompleksnim dimenzijama - dala mi je radost i nadu.

Pametno odabrane verzije obrada bile su sastavni deo uspeha albuma „Warm Leatherette“ i „Nightclubbing“ kao i Džonsin novi, žanrovski spojen zvuk i beskompromisna tehnika pevanja. Rezultat je oličen i u dramatičnoj, avangardnoj strani njenog imidža.

„Kada pevam pesmu, moram da uđem u karakter jer je to sve za mene pozorište", piše u „Nikad neću pisati svoje memoare“. Priznaje i da ne može da sluša vlastitu verziju „She's Lost Control“, jer ju je tumačila doslovno i „izgubila kontrolu do te mere da sam se uplašila". Tokom ovog perioda, Džons je takođe počela da usavršava veštinu pisanja pesama.

Pesma „Pull Up to the Bumper“, objavljena kao treći singl sa albuma „Nightclubbing“, vrti se oko dvosmislenosti koju je možda mogla da iznese samo Džons - 2008. godine, ona je stidljivo rekla da nije reč „nužno" o analnom seksu. U svakom slučaju, postala je jedna od njenih najpoznatijih pesama i glavna stvar u njenim sjajnim emisijama uživo.

Posle albuma „Living My Life“ iz 1982, Džons je zacementirala status ikone pop kulture 80-tih i prešla na glumu igrajući kao partnerka Arnolda Švarcenegera dve godine kasnije u „Konanu varvarinu“ i Rodžera Mura u Bondovom filmu „A View to a Kill“ 1985. godine. Iz te godine je i jedan od njenih najvećih hitova „Slave to the Rhythm“, bombastična pesma za ples koju je producirao Trevor Horn, saradnik „Frankie Goes to Hollywood“.

Grejs Džons/Profimedia

Naredni muzički projekti su bili umereniji, ali neretko impresivni. Najskoriji Džonsin album, „Hurricane“ iz 2008. godine, sadrži „Williams' Blood“, verovatno njenu najupečatljiviju pesmu.

U ovoj baladi sa elementima gospela, Džons istražuje podvojenost između verskih uverenja svoje porodice - otac Robert je bio pentekostalni sveštenik - i njene sopstvene buntovne prirode, identifikujući se sa dedom po ocu, muzičarem koji je „menjao žene" dok je „išao iz grada u grad " na turneji sa Net King Kolom.

Čini se da je Grejs Džons oduvek znala da nikad ne treba da odaje previše jer izvesna doza enigme pojačava njenu privlačnost. Četrdeset godina posle debi albuma i dalje ju je nemoguće svrstati u neku kategoriju, kao ni muziku koju Dižon opisuje kao mešavinu „regea, duba, diska, francuskih balada, roka, panka i repa", dok savet koji deli na najvećem singlu albuma - „Svoju privatnu životnu dramu, dušo, izostavi" - nešto je na šta ona sama pazi u svom životu.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi