Otac devojčice Adriane koja je ubijena u "Ribnikaru": "Moja ćerka sanja kako Kosta ubija celu porodicu"

Moja mlađa ćerka ima košmare, dva puta mesečno sanja da nas zlikovac Kosta i njegova porodica sve ubijaju. Vodimo je kod psihijatra. Svi smo zatražili pomoć i cela naša porodica ide na psihoterapiju.

Ovo je danas na suđenju u parničnom postupku po tužbi Dukića protiv Kecmanovića u Višem sudu u Beogradu rekao Dane Dukić, otac devojčice Adriane, koju je Kosta 3. maja prošle godine ubio upucavši je sa pet metaka, dok je sedela za stolom na času istorije u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar".

 - Mlađa ćerka i sin sada žive u strahu, plaše se da ostanu sami u kući, zaključavaju se i stalno proveravaju da li su vrata zatvorena, iako ih ranije nikada nismo zaključavali po danu otkako smo se pre tri godine iz Francuske doselili u Beograd - rekao je Dukić. 

On je ispričao da su to dvoje dece bili na kampu u Crnoj Gori kada se desio zločin u "Ribnikaru" i kada im je starija ćerka ubijena. 

- Oni su tamo čuli za "Ribnikar" i kada su došli ćerka je rekla: "Čula sam da je nešto bilo, samo se nadam da nije Adriana - rekao je Dane. 

Tanjug/Sava Radovnović

Njegova supruga i majka dece Biljana Paunović kazala je da je decu uzela njena sestra, koja živi u Baru i dovezla ih u Beograd. Rekli su joj da im ništa ne spominje, da će im oni kada dođu sve saopštiti i decu su sačekali ispred zgrade. 

- Rekli smo im da je naša Adriana ubijena. Svi smo zajedno, zagrljeni plakali. U stanu nam je bilo mnogo ljudi i kada smo ušli sa decom, svi su zaćutali, jer niko nije znao kako da im priđe - kazala je Biljana. - Važno nam je da oni sada budu psihički dobro, ali Adriana nam svima jako fali. 

Majka je ispričala da je mali sin izgubio veliku podršku koju je dobijao od starije sestre.

- Adriana mu je pomagala da uči, jer su deca rođena i odrastala u Francuskoj, pa nisu dobro znali srpski jezik, zbog čega su imali poteškoće u školi. On sada više neće da uči, ima otpor, neće da ide u školu. Kaže da niko ne zna da mu objasni kao ona. Mlađa ćerka je izgubila svoj uzor. Ona sada oblači Adrianine stvari, želi da bude kao ona. Kada je gledam sa leđa pomislim da je Adriana, a nije - ispričala je Biljana. 

"Molila me je da ne ide u školu taj dan"

Adrianina majka se prisetila i da ju je, upravo tog dana, ćerka molila da ne ide u školu. 

- Tog jutra je trebalo da ima kontrolni iz matematike, ali nije se dobro spremila, i molila me je da ne ide.  Ali nije ga ni dočekala, već je ubijena pre toga. Možda bi moja ćerka bila živa da je zakasnila u školu, ali smo je uvek vodili rano. Poslednji put sam je videla kada mi je mahnula ispred zgrade. Imala je roze duks tog dana. Tog jutra se blago našminkala i nasmejala jer je trebalo da se fotografišu u školi. Naša Adriana ubijena je u školskoj klupi i od nje imamo samo pernicu koja nije bila krvava. Tog Kostu nikada nije pominjala niti ga je poznavala. Svi mi koji smo tog dana izgubili decu smo doživotno mrtvi. Naš život se pretvorio u pakao - odlazak na groblje i plač. Nemam snage da se pojavim ispred te škole. Ni mlađa deca ne vole da idu u tu školu. Ako me čuje moja Adriana, želim da joj kažem da joj se izvinjavam što sam je poslala u tu školu i što smo odlučili da se vratimo u Srbiju - plačući je izjavila Biljana.

Prethodno je u procesu po privatnoj tužbi protiv Vladimira i Miljane Kecmanović, roditelja ubice, i OŠ "Vladislav Ribnikar", svedočio Adrianin otac Dane Dukić. Detaljno je ispričao kako je izgledala njihova porodica do 3. maja, kada se dogodio stravični masakr, a kako nakon tog dana.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi