Ovako je opasni Beranac platio advokata ležeći vezan u beogradskoj policiji! Vuk Vulević dovođen u vezu sa mnogim ubistvima

Beranac Vuk Vulević, koji je uhapšen danas u akciji crnogorske policije dok je sedeo u jednom ugostiteljskom objektu u svom gradu, a zbog pištolja za koji nije imao dozvolu, dobro je poznat policijama više evropskih država. Osim što se vodi kao bezbednosno interesantna osoba i što je u Crnoj Gori dovođen u vezu sa ubistvom Duška Jovanovića, glavnog i odgovornog urednika podgoričkog lista Dan, privođen je i u Srbiji, a upravo za jedno od hapšenja u Beogradu vezana je i jedna anegdota.

Vulević je danas zvanično uhapšen zbog ilegalnog posedovanja pištolja, a nezvanično se pominje i drugačija pozadina. Spekuliše se da je crnogorsko tužilaštvo spremno da mu ponudi određene privilegije ne bi li konačno ispričao svoja saznanja o ubistvu glavnog urednika Dana. Da li je to zaista tačno i da li je on spreman da progovori, preostaje da se vidi narednih dana.

Vuk Vulević je uhapšen 21. maja 2005. godine u piceriji u Krunskoj ulici na Vračaru i to u društvu Ljuba Bigovića i Milana Čile Šćekića, koji su tri mjeseca kasnije u Podgorici ubili inspektora crnogorske policije Slavoljuba Šćekića. Vulević je kod sebe prilikom hapšenja imao falsifikovane isprave.

Svi su privedeni u beogradsku policiju. Usledilo je saslušanje i kad su Vulevića, vezanog "lisicama" doveli u kancelariju izvesnog načelnika Džaje, tu je sedeo i jedan beogradski advokat. Saslušanje još nije ni počelo, a Vulević se, ležeći vezan, u jednom momentu savio. I načelnik i advokat posmatrali su u čudu šta radi. A onda se uspravio i u zubima držao novčanicu od 100 evra koju je gurnuo advokatu kako bi platio njegove usluge.

Ova anegdota vezana za Vulevića i danas je prepričava u zgradi sadašnje Policijske uprave za grad Beograd.

Službene beleške putovale avionom

Crnogorska policija je i Milana Čilu Šćekića povezivala sa ubistvom Duška Jovanovića. Sumnjalo se da je Milan Šćekić, pored Vuka Vulevića i Damira Mandića, treći čovek iz "golfa 3" iz koga je pucano na urednika Dana. Armin Muša Osmanagić je navodno kao četvrti učesnik atentata bio logistička podrška ubicama, nekoliko stotina metara dalje. Ove pretpostavke, međutim, nikada nisu dokazane, niti je protiv njih pokrenut sudski postupak.

Pre hapšenja u Krunskoj ulici, Cvetko Simić i Vuk Vulević, koji se tada već dovodio u vezu sa ubistvom Duška Jovanovića, dobili su specijalni zadatak u Beogradu. Usledila je velika akcija beogradske policije, koja je počela saradnjom sa pojedinim kolegama iz Crne Gore, ali u potpunoj tajnosti od njihove Službe bezbednosti. Službene beleške putovale su tajno, avionom Montenegroerlajnsa i predavane su direktno na ruke jednom inspektoru. U Beograd je najpre došao Cvetko Simić, a zatim je stigao i Vuk Vulević.

Mup CG

Simić je, kao kum Luke Bojovića, bio pod tajnim nadzorom policije. Tako su otkriveni njegovi kontakti sa muškarcem za koga je utvrđeno da je Vuk Vulević. Na hapšenje se čekalo da bi se otkrilo šta Vulević plaira u Beogradu. Za to vreme već je bilo utvrđeno i da Simić održava kontakt sa Lukom Bojovićem i to razgovorima preko javne govornice u centru Beograda. Imali su tačno dogovoreno vreme i šifre za razgovore. Policija je govornicu stavila pod mere prisluškivanja. A onda je Simić Bojoviću, koji se tada nalazio u Crnoj Gori, izgovorio rečenicu: “Nabavljene su perike, sve je spremno”.

Odmah je usledilo spektakularnog hapšenje u piceriji u Krunskoj ulici. Da li je i koga planirao da ubije Vuk Vulević nikada nije otkriveno. On je ubrzo izručen Crnoj Gori, gde je u pritvoru bio do decembra 2009. godine. Jedna za drugom padale su optužbe protiv njega: za ubistvo Jovanovića, za krijumčarenje 200 kilograma kokaina, šverc kafe, utaju poreza.

Odšteta od Švajcarske

Cvetko Simić ostao je u Beogradu. Navodno po nalogu Luke Bojovića, tri meseca poslije hapšenja Vuka Vulevića u Beogradu, Simić je po starom receptu iz Crne Gore u Srbiju tajno prebacio i dvojicu učesnika ubistva inspektora Šćekića. Kasnije je odbjegle “zemunce” Sretka Kalinića i Miloša Simovića prebacio u Hrvatsku. Ta pomoć, međutim, koštala ga je života.

Kalinić, koji je važio za najsvirepijeg ubicu “zemunaca”, zaljubio se u njegovu suprugu Anu Simić. Iz ljubomore je ubio Simića, raskomadao ga i delove njegovog tela bacio u zagrebačko jezero Jarun. Zbog svirepog ubistva Simića, izbila je svađa između Kalinića i Simovića, koja je u junu 2010. godine dovela do hapšenja i jednog i drugog.

Luka Bojović je tada iz Srbije pobegao u Španiju, a Vuk Vulević je uhapšen u Franfurtu po poternici Crne Gore, koja je u saradnji sa kolegama iz Švajcarske protiv njega pokrenula postupak za pokušaj ubistva Fariza Kadrića u Cirihu 1999. godine. Njemu i Zlatku Ajkoviću na teret se stavljalo da su 1999. godine u ciriškom kafe-baru "Insajder" pokušali da ubiju Faiza Kadrića, Suada Porču, Senada Dunjića, Nedžada Murića, Rešada Metu i Asmira Lubenovića.

Vulević je tada oslobođen optužbi zbog nedostatka dokaza, a Ajković osuđen na 12 godina zatvora. Vukević je potom tužio državu Švajcarsku  i tražio 116.500 evra kao nadoknadu za dve i po godine neosnovanog pritvora. Po presudi, isplaćeno mu je 8.870 evra. Zbog obračuna u Švajcarskoj bio je u pritvoru od 7. avgusta 2009. do 28. decembra iste godine i u periodu od 11. juna 2010. do 29. juna 2012. godine.

Bonus video

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi