Vođa barske grupe pokošen na pola metra od svog dvogodišnjeg sina: Muša u srce pogođen iz snajpera!

Vođa barskog kriminalnog klana Armin Muša Osmanagić likvidiran je pre tačno osam godina, usred bela dana, ispred svog kafea "Savoja" u centru Bara. Njega je snajperista pogodio u srce dok je sedeo ispred lokala. U vatrenom okršaju ranjen je i konobar kafića Zoran Macavara. Drama na ulicama Bara nastavljena je petnaestak minuta posle ubistva, kada je usledila nova razmena vatre i to ispred kafića „La eskvina“. Tamo je nepoznati napadač pucao na mladiće iz klana suprotstavljenog Osmanagićevoj grupi.

Policija je dva sata posle ubistva pronašla zapaljen automobil "reno megan“, ljubljanskih tablica, u barskom naselju Donje polje. Vozilo je bilo poliveno benzinom i zapaljeno, a u automobilu je pronađena puška iz koje je pucano na Osmanagića.

Printscreen/YouTube/Pobjeda

Osmanagić je tog 16. septembra 2014. godine u 13.25 sati pogođen s leđa, pravo u srce, u momentu kada je za stolom kafea sedeo u društvu prijatelja. Zrno, koje je prošlo kroz njegovo telo, zarilo se u ruku konobara restorana Zorana Macavare, koji je zbog povrede bio zadržan na lečenju.

Očevici ubistva ispričali su da je Baranin kao pokošen pao na ulazu u baštu restorana, na pola metra od svog dvogodišnjeg sina i najboljeg prijatelja Andrije Mrdaka. Kad je policija stigla na mesto događaja, Osmanagić je davao znake života, pa ga je njegovo obezbeđenje smestilo u automobil i uputilo se u Opštu bolnicu u Baru, ali je preminuo na putu do medicinske ustanove.

Samo što je policija razvukla trake ispred „Savoje“, nekoliko stotina metara dalje u strogom centru Bara, usledila je pucnjava ispred "La eskvine", koja je bila u vlasništvu pokojnog Luke Đurovića, koji je, takođe, prema policijskim evidencijama, bio vođa jedne od barskih kriminalnih grupa.

Poginuo u saobraćajnoj nesreći

Između momaka koji su bili uz Osmanagića i Đurovića godinama postoji netrpeljivost, pa očevici tvrde da je više hitaca ispred lokala ispalila osoba bliska Osmanagiću. Niko od gostiju, srećom, nije povređen.

Liuka Đurović je, inače, godinu dana pre ubistva Osmanagića poginuo u saobraćajnoj nesreći u blizini Kotora, a bio je navodno povezan sa "škaljarcima" i "zemunskim klanom" odnosno Lukom Bojovićem koji mu je kum. Za Osmanagićevu grupu pričalo se da sarađuju sa "kavčanima".

- Nisam siguran koliko je tačno hitaca ispaljeno, ali mislim da ih je bilo najmanje deset. Centar grada je podsećao na ratnu zonu. Sve se ovo događalo dok je veliki broj roditelja šetao malu decu. Velika je sreća da još neko nije nastradao - ispričao je tada za medije jedan od građana.

Policija je ubrzo blokirala nekoliko gradskih ulica, ali i pored toga, napadači do danas nisu pronađeni.

Osmanagić je u centar medijske pažnje dospeo 2004. godine kada ga je tadašnji pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Crne Gore Mićo Orlandić označio kao jednog od učesnika u ubistvu urednika "Dana“ Duška Jovanovića.

Veza sa "rakovičanima"

Armin Mušo Osmanagić bio je u bekstvu još od ubistva Duška Jovanovića. "Poslove" u njegovom odsustvu obavljao je Ljubo Bigović, koji je bio oženjen sa sestrom Nebojše Stojkovića Stojketa, vođe "rakovičkog klana". Kako je skrivanje skupo, upućeni su tvrdili da se dobar deo novca od kriminalnih poslova tada slao Osmanagiću kao pomoć.

Bigović i Osmanagić su, takođe, u rodbinskim vezama, pa su na sličan način (preko žena) povezani i sa Stojketovom ekipom u Beogradu. U Crnoj Gori se tada šuškalo da je upravo neko iz ove beogradske grupe trebalo da likvidira tadašnjeg pomoćnika ministra policije Miću Orlandića, u "sačekuši" spremljenoj u jednom kafiću na izlasku iz Bara.

Te noći smrt je izbegao ne samo Orlandić, već i Slavoljub Šćekić, jer su se neplanirano zadržali duže u Kotoru. I u ovom gradu su bili zbog Bigovića, jer je reketirao jednog Albanca i uzeo mu 100.000 evra.

Ubijeni Osmanagić i njegova supruga Ljiljana Bigović Osmanagić, sumnjiče se za pranje novca koji su, navodno, stekli ilegalnim četvorogodišnjem organizovanjem igara na sreću u automat klubu u Baru. Uprkos tome veće Višeg suda u Podgorici u novembra 2013. godine odlučilo je da ne određuje pritvor Osmanagiću.

Prva ozbiljna poruka Arminu je stigla u novembru 2013. godine, kada je ubijen jedan od njegovih najodanijih saradnika Baranin Stefan Đukić. Od tada je i on bio na oprezu, “na oku” ga je držala i policija, ali su ubice ipak “odradile” posao za koji su plaćene.

Ubijen i prijatelj

Posle ubistva Osmanagića njegov klan je bio "obezglavljen”, a Andrija Mrdak, koji mu je bio najbliži saradnik, sudeći prema načinu života koji je vodio posle Osmanagićevog ubistva, bio je svestan da je sledeća meta.

Printscreen/YouTube/RTV Atlas

Mrdak se iselio se iz kuće u kojoj je živio sa porodicom, nije izlazio, vozio se isključivo u blindiranom automobilu. Ubice su ga u decembru iste godine ipak dočekale ispred kapije ZIKS-a u Spužu. Verovalo se da je on žrtva osvete zbog ubistva Mirka Mićića, kojeg je ubio njegov brat Nenad u maju iste godine. Mićić je, prema policijskim podacima, bio član Đurovićevog klana, a Mrdak ga je ubio navodno zbog toga što ga je maltretirao.

Ubrzo posle ubistva Osmanagića u Bar je došao ministar unutrašnjih poslova Raško Konjević i direktor policije Slavko Stojanović. Zbog krvavog rata na ulicama Bara stigli su u grad i pripadnici posebne jedinice iz Podgorice.

Policija je privela na desetine mladića koji su povezani sa Lukom Đurovićem i Osmanagićem, ali ubica do danas zvanično nije pronađen.

Bonus video

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi