"Nebo se srušilo otkad njega više nema": Velika emotivna ispovest porodice malog Radenka koji je preminuo greškom lekara! (FOTO/VIDEO)

Osmogodišnji Radenko Nikodinović iz lozničkog sela Kozjak preminuo je, kako tvrdi njegov otac, zbog nesavesnog lečenja od strane dr Dobrivoja Bojanića u Loznici. Mališan je dobio sepsu koja se proširila na druge delove tela, na pluća i glavu, i ni posle tri operacije u Beogradu nije mu bilo spasa.

Veće Osnovnog suda u Šapcu danas je donelo presudu u predmetu koji se vodi zbog smrti ovog dečaka. Dr Bojanić, ortoped iz Opšte bolnice u Loznici, gde je godinama bio načelnik ortopedskog odeljenja, osuđen je nepravosnažno na tri godine zatvora i zabranjeno mu je da se bavi lekarskim poslom pet godina.

Kroz šta je sve tih kobnih nekoliko dana borbe za Radenkov život, pa i svih ovih godina, prolazila porodica Nikodinović, za 24sedam je ispričao Radenkov otac Milan.

- To je bilo 2. oktobra, u nedelju, tu, u blizini naše kuće, kod komšije. Bio sam u svojoj kafani kad se to desilo, pozvali su me i rekli da je dete palo sa tobogana i polomilo ruku. Odmah smo ga odvezli u Hitnu pomoć, gde mu je doktor sanirao kost, stavio ruku u gips i pustio ga kući, bez ikakvog zadržavanja u bolnici, čemu su svedočili i drugi lekari - navodi on.

Milan kaže da je još tog dana upitao lekara da li treba da se previje ruka i šta mogu oni kao roditelji da urade, ali da je dr Bojanić rekao da ne treba ništa da preduzimaju i da je rana vrlo mala.

- Ta "mala rana" je i dovela do čitavog problema. On je Radenku tada prepisao antibiotik, ali to nije bilo dovoljno. Prvo je trebalo da se sanira rana, pa tek onda kost. On je dete samo tako pustio. Sutradan smo ga odveli kod lekara i pregledala ga je druga doktorka, koja je primetila otok i povišenu temperaturu, ali nije reagovala. Govorili su nam da je sve u redu i da je to normalna temperatura.

Naredna kontrola je ponovo bila kod doktora, koji je Radenkovim roditeljima objasnio da je otok normalan zbog položaja u kom mu ruka stoji.

- Tada nam je naknadno rekao da je trebalo da dete ostane u bolnici i da je mogao da mu prepiše još jedan antibiotik, ali nije jer se on plaća. Pa kakve to veze ima?! Kao da je bitno da li se plaća, dovodio bih ga svaki dan, kao što sam radio i za mnogo bezazlenije stvari. To je bila kontrola u sredu ujutru, i oni tri dana otkako je Radenko zadobio povredu nisu više mogli ni da pronađu ranu od otoka. Ipak, dete su samo previli i poslali nas kući, i ponovo rekli da je sve u redu - priča Milan za 24sedam.

Radenko te večeri dobija groznicu i visoku temperaturu, pa Milan ponovo sa njim odlazi kod lekara, koji ga ovaj put upućuje za Beograd.

- Rekao mi je da nije ništa i da lekari u Beogradu treba samo da daju svoje mišljenje i da će ga vratiti nazad.

Međutim, mališan ostaje u bolnici u Beogradu.

- On je odmah znao šta je u pitanju, ali mi nismo. Samo mi je rekao da kad dođem u Beograd ne pričam da je dete imalo otok na ruci. Zato te ljude u Beogradu ne krivim ni za šta, oni su moje dete iz mrtvih vadili. Nama su kao roditeljima prvo rekli da dete nije životno ugroženo, iako je doktorka koja ga je pregledala odmah rekla da je hitan slučaj, ali malo su hteli da nas poštede. Svestan sam toga da je dete tamo kasno otišlo - rekao nam je Milan kroz suze.

Kako objašnjava Radenkov otac, lekar koji je dečaku tada odvio ruku samo je pitao: "Šta su uradili ovom detetu?"

- Mom sinu je cela ruka istrulila. Nisu uspeli da ga spasu, više nije moglo ništa da se uradi. Mogla je samo na početku da se obrati pažnja i da to uradi lekar kod kog smo došli. Juče sam zapravo prvi put čuo odbranu dr Bojanića, bilo mi je možda i gore nego kad se sve to desilo. Nisam mogao da verujem da se tako brani.

Prema Milanovim rečima, Redenko je bio potpuno zdravo, veselo dete, i takav da niko nije mogao da veruje da se ne bavi sportom.

- Nije čak voleo ni kompjutere i te igrice, uvek je bio napolju, zdrav i prav. Međutim, doveli su nas do te užasne situacije i kraja. Bar da je to bila neka povreda, da smo mogli iole da naslutimo da može ovako da se završi... - ispričao je Milan sa knedlom u grlu.

Radenkov otac ističe i da je užasnut svedočenjima pojedinih lekara, ali i zahvalan onima koji su govorili istinu. Iako svestan da dete niko ne može da mu vrati, nije zadovoljan odlukom suda.

- Malo je pet godina koliko je predložilo tužilaštvo, ali samo da se nikome ne desi ovako nešto.

"Ne znamo čime smo ovo zaslužili"

Radenkova baka, a Milanova majka, nikako ne može da se pomiri sa gubitkom unuka.

Dok nam je pokazivala njegove fotografije i fotografije njegove sestre Jane, ona kaže da je najžalije to što čitav njegov život, tih osam godina, staje samo u te slike.

- Nebo se srušilo otkad njega više nema, sliku mu držimo na prozoru kuće i ne skidamo je. Toliku sam decu ispratila iz škole, kao učitaljica sam radila 45 godina, a njega nisam dočekala. Ne znamo čime smo ovo zaslužili - kaže kroz suze Radenkova baka.

24sedam/Goran Sivački

Radenkova sestra već ide u šesti razred osnovne škole. Okružena bratovim slikama, stasala je u hrabru devojčicu, i Radenka, za koga je bila jako vezana, neće zaboraviti.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi