Srpski narko-karteli osvojili Kolumbiju: Šarić, Keka i grupa Amerika posluju kao Pablo Eskobar! Najveća konkurencija im je ukrajinska mafija

U Kolumbiji su otkrivene operacije tri srpska narko-kartela. Prvi je grupa Darka Šarića, drugi je poznata grupa Amerika, a treći je klan Dejana Stojanovića Keke.

Prvu grupu predvodi Darko Šarić, Crnogorac odrastao u Srbiji, koji je od 2009. godine uspostavio saveze sa „los Rastrohosom“, a kasnije i sa Klanom del Golfo. Zovu ga „Balkanski Pablo Eskobar“, ne samo zbog njegove sposobnosti da prometuje tone droge, već i zbog organizovane mreže korupcije.

On je drugi put uhapšen 13. aprila u Beogradu, u akciji u kojoj su pali i njegov advokat i 12  pripadnika grupe, među kojima su i policajci koje je kupio.

Na čelu grupe Amerika je Mileta Miljanić, takođe uhapšen u februaru prošle godine, kada je FBI upao u njegov dom u Njujorku.

Srbin Dejan Stanimirović, zvani Markos, koji je 1. aprila 2020. godine ubijen u Kolumbiji, navodno je bio pripadnik Kekine grupe, koja, kako prenose kolumbijski mediji, švercuje drogu iz Latinske Amerike u EU i Rusiju.

Konkurencija iz Ukrajine

Kekinu grupu je, da podsetimo, prema podacima policijske bele knjige o organizovanom kriminalu, devedesetih godina osnovao Dejan Stojanović Keka iz Novog Beograda, a grupa je bila poznata po brutalnosti i surovosti, a neki su Kekinu grupu u to vreme zvali i „gospodarima narko-tržišta u Srbiji“. Međutim, Keka je 2006. otišao iz Srbije, a za njim ne postoji poternica naše države, i veruje se da je u Južnoj Americi.

Kolumbijske vlasti utvrdile su da je Stanimirović došao u tu državu sa još dvojicom muškaraca iz Srbije i da su oni deo kriminalne grupe koja sebe naziva Kekina grupa. U zemlju su ušli prvih dana decembra prošle godine, kako bi obezbedili i nadgledali ogromnu pošiljku kokaina za balkanski kartel.

Istražitelji, kako navode medije, otkrili su i da su Markos i dvojica neimenovanih Srba u Kolumbiju došli sa 300.000 evra u kešu, a da je taj novac trebalo da posluži kao kapara u pregovorima za kupovinu kokaina.

Marija Velez de Berliner, savetnik Pentagona i profesor na Univerzitetu Džordz Vašington, rekla je za El Colombiano da, pored pomenute tri balkanske grupe, moramo biti oprezni sa ekspanzijom ukrajinske mafije, posebno sa frakcijom Semjon Mogilevič.

Za ovog kapa, koji je rođen u Ukrajini i nastanjen u Rusiji, američka vlada nudi nagradu od pet miliona dolara. On ima 75 godina i već tri decenije švercuje drogu u Evropi, Aziji i Americi.
Zbog invazije na Rusiju, „pet miliona Ukrajinaca raseljenih u Poljsku i druge zemlje, uključujući sve veći broj izbeglica koje koriste Venecuelu, Kolumbiju, Brazil, Panamu i Meksiko da traže azil u SAD. Trgovina drogom je kriminalna ekonomska potreba, a ne moralni bezobrazluk i često koristi beskućnike ili legalne mogućnosti“, tvrdi ekspert.

Godišnje i do 500 tona kokaina

Balkanski kartel je opšte ime za grupe trgovaca ljudima sa Balkanskog poluostrva, u centralnoj Evropi. Ne radi se o jednoj organizaciji, već o skupu kriminalnih grupa, međusobno neprijateljskih, sastavljenih od trgovaca drogom i bivših vojnika sa prostora bivše Jugoslavije. Zato ih i zovu „Jugomafija“.

Ovaj kartel smatra se najjačom i najopasnijom mrežom za trgovinu drogom ka Evropi. U njemu su ljudi iz Hrvatske, Srbije, Bosne, Slovenije, Makedonije, Crne Gore, Bugarske, Albanije i Rumunije, a godišnje prevoze između 250 i 500 tona kokaina. Funkcionišu tako što pošalju izaslanike da unapred ugovore količinu i kvalitet kokaina i ugovore transporti.

Prema podacima policije i međunarodnih agencija, u Kolumbiji su počeli da deluju „sramežljivo” u prvoj deceniji 21. veka, u saradnji sa italijanskim trgovcima drogom.

U poslednjih pet godina oni su ojačali, šaljući svoje delegate da direktno pregovaraju o proizvodnji, transportu i otpremi kokaina. Oni kupuju od disidenata Farijana, ELN-a, Klana del Golfo, „Kancelarije“, Upravnog odbora za trgovinu drogom i nezavisnih mreža.

Ovi stranci, koji su obično iz Srbije, Albanije, Hrvatske ili Bosne, naseljavaju se u prestonicama kao što su Medeljin, Bogota, Kali, Barankilja i Kartahena, gde se predstavljaju kao investitori, dok koordiniraju poslove sa alkaloidima koji se proizvode u Norte de Santander, Kauka, Narinjo, Putumaio, Vallei i Meta.

- Da bi izvukli drogu, radije iznajmljuju čarter letove na aerodromima u prestonicama ili je kamufliraju u kontejnere koji napuštaju luke Santa Marta, Barankilja i Kartahena - rekao je za El Columbino policijski agent za borbu protiv narkotika.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi