Ćuruvijino ubistvo i posle 23 godine - enigma: Po čijem nalogu je delovao nepoznati egzekutor i ko je on ako se znaju pomagači? (FOTO)

U vreme NATO bombardovanja, na Uskrs, pre 23 godine, ubijen je novinar, vlasnik "Dnevnog telegrafa" i "Evropljanina" Slavko Ćuruvija. Njegov ubica i dalje je, prema drugi put izrečenoj prvostepenoj presudi Specijalnog suda, nepoznat. Likvidiran je po, kako je u optužnici navedeno, „nalogu N.N. lica iz najviših struktura vlasti“. To je učinjeno "iz niskih pobuda, zbog njegovog javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti“, a „radi očuvanja postojeće strukture vlasti“.

Radomir Marković, bivši načelnik Resora državne bezbednosti osuđen je na 30 godina zatvora za podstrekavanje na ubistvo Ćuruvije, dok su Milan Radonjić, Ratko Romić i Miroslav Kurak za teško ubistvo u saizvršilaštvu dobili 30, odnosno dva puta po 20 godina robije. Ovu presudu trebalo bi da potvrdi ili ponovo ukine Apelacioni sud u Beogradu.

Slavko Ćuruvija ubijen je, da podsetimo, 11. aprila 1999. godine u prolazu ispred broja 35 u Svetogorskoj ulici (tadašnjoj ulici Lole Ribara) u Beogradu. U haustoru zgrade u kojoj su bile prostorije marketing službe "Dnevnog telegrafa", a na četvrtom spratu i stan u kome je živeo, ubica mu je došao sa leđa i iz velike blizine ispalio rafal iz automatskog pištolja "škorpion". Prišao mu je potom i ispalio mu još jedan rafal, u glavu, dok je ležao na zemlji, čime ga je "overio".

Kao direktni počinilac i u ovoj novoj presudi navodi se "NN lice". Ta nepoznata osoba, kako je obrazložila sudija Snežana Jovanović, ubila je Slavka Ćuruviju i udarila njegovu prijateljicu Branku Prpu u glavu.

U optužnici je dat detaljan opis ekonomskog uništavanja Ćuruvijih novina, „Dnevnog telegrafa“ i magazina „Evropljanin“, neposredno pred ubistvo, kažnjavanjem po tadašnjem Zakonu o informisanju, kao i deo prisluškivanih razgovora iz kojih se vide njegovi poslovni planovi i politički kontakti.

Praćen iz minuta u minut

U Slavka Ćuruviju, kako se čulo tokom suđenja, ispaljeno je ukupno 14 projektila iz "škorpiona", 12 ga je pogodilo. Dva dana uoči ubistva 27 pripadnika Državne bezbednosti bilo je angažovano da ga prati iz minuta u minut i javlja njegovo kretanje na svakih 50 metara. Neposredno pred ubistvo pratnja je povučena da bi ubice bez svedoka i bez ometanja mogle da izvrše naređenje.

Foto: Slavko Ćuruvija fondacija

U završnoj reči tužilac Milenko Mandić, koji je u potpunosti ostao pri optužnici iz 2015. godine istakao je da je Slavko Ćuruvija ubijen, jer ga je vrh vlasti doživeo kao ličnu pretnju zbog otvorene i oštre kritike, i to ne samo u novinama koje je izdavao i uređivao već i prilikom posete američkom Kongresu, gde se zalagao da se protiv Slobodana Miloševića podigne haška optužnica.

Ubijen je, kako je rekao Mandić, i zbog  govora na političkim tribinama širom Srbije, gde je iznosio stav da je „Miloševićeva vlast odgovorna za civilizacijski slom Srbije“ i činjenice da je „Pismo Miloševiću“, koje su potpisali Ćuruvija i novinar Aleksandar Tijanić, a koje je objavljeno 19. oktobra 1998. godine u "Evropljaninu", bilo prepoznato kao „biblija srpske opozicije“.

Ključni svedok na ovom suđenju i onaj zbog koga je ovaj postupak i pokrenut, kako smo već pisali, bio je Milorad Ulemek Legija, bivši komandant Jedinice za specijalne operacije, koja je pripadala RDB.

Ulemekov iskaz bio je ključan za podizanje optužnice, pored izveštaja sa baznih stanica mobilne telefonije, koji lociraju dvojicu okrivljenih blizu mesta ubistva. Ulemek je tokom istrage Ćuruvijinog ubistva rekao, pored ostalog, da je jednom prilikom, neposredno posle likvidaciije, razgovarao sa sada optuženim šefom Državne bezbednosti Radomirom Markovićem, koji mu je navodno rekao:  „Oni Radonjini što su ubili Ćuruviju“.

Kurak u bekstvu

Radonja je, inače, Milan Radonjić, nekadašnji šef beogradskog centra DB koji je osuđen da je nalog za ubistvo Ćuruvije, koji mu je po naređenju nekog iz vlasti dao Radomir Marković, preneo nekadašnjim pripadnicima DB Ratku Romiću i Miroslavu Kuraku. I oni su sada osuđeni, s tim što je Kurak u bekstvu i sudilo mu se u odsustvu.

Printscreen/Youtube/Aljazeera

Ovo svedočenje nekadašnjeg šefa Jedinice za specijalne operacije i vođe "zemunskog klana" tužilaštvu je bilo veoma bitno, jer potvrđuje da je ubistvo Ćuruvije organizovala i izvela upravo ova ekipa.

Ulemek je pred Specijalnim sudom izjavio da doživljava pretnje zbog svedočenja na suđenju za ubistvo Ćuruvije. On, koji je ključni svedok u ovom procesu, prvi put se pojavio pred sudom u tom predmetu i ponovio deo iskaza iz istrage kojim je ukazao da su četvorica optuženih službenika srpskog DB učestvovala u likvidaciji Ćuruvije.

- Pretili su mi da ne bi svedočio na ovom suđenju. Ali nisam uplašen. Prete meni i mojoj porodici. Ali to sam ja rešio, i ja ću to rešiti, ne treba vi tužioče da brinete za to - rekao je Ulemek.

Ove reči Legije bile su samo delimično objašnjenje za činjenicu da se na suđenju, nakon što je u istrazi 8. januara 2014. podrobno pričao o saznanjima o ubistvu Slavka Ćuruvije, na pitanja sudskog veća, tužioca, advokata, uglavnom pozivao na pravo da ne govori o nečem što može da ga izloži krivičnoj odgovornosti, da se ne seća ili da ne zna.

fondacija Ćuruvija Profimedia

Prvi put u ulozi svedoka na ovom suđenju, Ulemek nije otkrio ko mu preti, ali je rekao da ostaje pri iskazu iz istrage. Pred sudom je izjavio da nema neposredna saznanja o ubistvu Slavka Ćuruvije, već je ponovio najvažniji deo iskaza tužiocu, koji se odnosi na susret iz 2000. godine.

- Sa načelnikom resora Državne bezbednosti Radomirom Markovićem razgovarao sam o detaljima hapšenja jednog lica koje je trebalo da izvede moja jedinica. Pitao sam ga ko iz DB će da bude navigator, odnosno ljudi iz službe koji treba da nam pokažu lokaciju, a Marković mi je rekao ‘Ovi Radonjini što su ubili Ćuruviju’. Kada sam izašao, u holu ispred njegove kancelarije zatekao sam gospodina Romića i gospodina Kuraka - ispričao je Legija.

Geleri u stomaku, ne u glavi

Milorad Ulemek je, odgovarajući na pitanja odbrane, rekao i da ga je pre iskaza u istrazi saslušavao tadašnji tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević, da je prva službena osoba koja ga je pitala o saznanjima u vezi sa ubistvom Slavka Ćuruvije bio načelnik službe obezbeđenja u požarevačkom zatvoru "Zabela", koji je bio i član komisije za istraživanje ubistava novinara koju je formirala Vlada Srbije, kao i da je deset dana pred iskaz u istrazi zbog zdravstvenih problema izveden u beogradski Klinički centar na preglede.

- Kroz vrata moje bolesničke sobe provirio je ministar pravde Nikola Selaković. Bilo je ono, dobro veče-dobro veče, i ništa više. Naravno da sam posle bio sposoban da dam iskaz, pa nisu me boleli geleri u glavi, već u stomaku - rekao je Ulemek koji pred sudom nije propustio da pomene da je sedam puta ranjavan u ratu.

Printscreen/Youtube/Slavko Ćuruvija Fondacija

Legija je svedočio u zatvorskom odelu, jer izdržava maksimalnu kaznu od 40 godina zatvora zbog ubistva srpskog premijera Zorana Đinđića i drugih najtežih krivičnih dela, a kao adresu prebivališta naveo je Kazneno-popravni zavod Zabela. U Specijalni sud doveden je iz samice tog zatvora vezan "lisicama", pod najjačim merama bezbednosti i uz asistenciju policijskog helikoptera, koji je nadzirao njegov transport u koloni blindiranih vozila.

Važno pitanje, i jedino pravo: ko je, zašto i po čijem nalogu ubio Slavka Ćuruviju, i danas je bez odgovora. Prosto pitanje, komplikovan odgovor. Ne pamti se slučaj da se, posle dve istrage i suđenja - ubica i nalogodavac ne znaju, a  da se "zna" ko je ubici pomagao?!

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi