Ubicama Ćuruvije ponovo 100 godina zatvora: Bivši šef DB odbio da prisustvuje izricanju presude!

Veće sudije Snežane Jovanović u Specijalnom sudu u Beogradu danas je izreklo presude u ponovljenom postupku četvorici pripadnika Službe državne bezbednosti koji su oglašeni krivim za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, vlasnika i urednika novina "Dnevni telegraf" i magazina "Evropljanin". Oni su osuđeni na ukupno 100 godina zatvora.

Radomir Marković, bivši načelnik Resora dežavne bezbednosti osuđen je na 30 godina zatvora za podstrekavanje na ubistvo Ćuruvije. Milanu Radonjiću, nekadašnjem načelniku beogradskog centra RDB izrečena je kazna od 30 godina robije. Ratko Romić, glavni insprektor Druge uprave RDB osuđen je na 20 godina, a Miroslavu Kuraku, pripadniku rezervnog sastava Jedinice za specijalne operacije koji je u bekstvu, presuđeno je u odsustvu i izrečeno mu je 20 godina zatvora. Marković je kriv za podstrekavanje, a Radonjić, Romić i Kurak za teško ubistvo u saizvršilaštvu.

U prvobitnoj presudi, izrećenoj 5. aprila 2019. godine, koju je Apelacioni sud ukinuo i vratio na ponovno suđenje, Marković je takođe osuđen na 30 godina zatvora, kao i Radonjić, dok su na po 20 godina robije osuđeni Romić i Kurak.

Kao direktni počinilac i u ovoj novoj presudi navodi se "NN lice". Ta nepoznata osoba, kako je obrazložila sudija Jovanović, ubila je Slavka Ćuruviju i udarila njegovu prijateljicu Branku Prpu u glavu.

Marković, prvooptuženi za ubistvo Ćuruvije, na izdržavanju je jedinstvene kazne od 40 godina zatvora. Osuđen je u slučajevima atentata na Vuka Draškovića, „Ibarska magistrala“ i „Budva“, kao i za otmicu i ubistvo Ivana Stambolića.

Pucalo "NN lice"

Apelacioni sud ocenio je da je prevostepeni sud „prekoračio optužbu i povredio princip identiteta optužbe i presude“, jer je u njoj navedeno da je na Ćuruviju pucalo "N.N. lice", dok su Romić i Kurak pomagali, mada su u optužnici označeni kao neposredni počinioci.

U odluci Apelacionog suda precizirano je da se u presudi „ne navodi nijedan jedini dokaz na osnovu kojeg je prvostepeni sud utvrdio sa nesumnjivom izvesnošću prisustvo još jednog lica na licu mesta i to neposrednog izvršioca“ i naložilo mu da otkloni nedostatke.

U ukinutoj presudi, sud je „poklonio punu veru“ iskazu Branke Prpe, prema kojem se razlikuju izgledi ubice i Kuraka, što je tužilac objasnio „suženjem svesti“ usled velikog straha. U trenutku napada, Prpa je bila sa Ćuruvijom, i zadobila povredu udarcem pištolja po glavi.

Slavko Ćuruvija ubijen je, da podsetimo, 11. aprila 1999. na Uskrs, za vreme NATO bombardovanja, u prolazu ispred broja 35 u Svetogorskoj ulici (tadašnjoj ulici Lole Ribara) u Beogradu. Likvidiran je po, kako je u optužnici navedeno, „nalogu N.N. lica iz najviših struktura vlasti“. To je učinjeno „iz niskih pobuda, zbog njegovog javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti“, a „radi očuvanja postojeće strukture vlasti“.

U optužnici je dat detaljan opis ekonomskog uništavanja Ćuruvijih novina, „Dnevnog telegrafa“ i magazina „Evropljanin“, neposredno pred ubistvo, kažnjavanjem po tadašnjem Zakonu o informisanju, kao i deo prisluškivanih razgovora iz kojih se vide njegovi poslovni planovi i politički kontakti.

Rafal iz "škorpiona"

U haustoru zgrade u kojoj su bile prostorije marketing službe "Dnevnog telegrafa", a na četvrtom spratu i stan u kome je živeo, ubica mu je došao sa leđa i iz velike blizine ispalio rafal iz automatskog pištolja "škorpion". Prišao mu je potom i ispalio mu još jedan rafal, u glavu, dok je ležao na zemlji, čime ga je "overio".

Profimedia

U Slavka Ćuruviju, kako se čulo tokom suđenja, ispaljeno je ukupno 14 projektila iz "škorpiona", 12 ga je pogodilo. Dva dana uoči ubistva 27 pripadnika Državne bezbednosti bilo je angažovano da ga prati iz minuta u minut i javlja njegovo kretanje na svakih 50 metara. Neposredno pred ubistvo pratnja je povučena da bi ubice bez svedoka i bez ometanja mogle da izvrše naređenje.

U završnoj reči tužilac Milenko Mandić, koji je u potpunosti ostao pri optužnici iz 2015. godine i ponovio zahtev za maksimalne zatvorske kazne u ukupnom trajanju od 160 godina, istakao je da je Slavko Ćuruvija ubijen jer ga je vrh vlasti doživeo kao ličnu pretnju zbog otvorene i oštre kritike, i to ne samo u novinama koje je izdavao i uređivao već i prilikom posete američkom Kongresu, gde se zalagao da se protiv Slobodana Miloševića podigne haška optužnica.

Ubijen je, kako je rekao Mandić, i zbog  govora na političkim tribinama širom Srbije, gde je iznosio stav da je „Miloševićeva vlast odgovorna za civilizacijski slom Srbije“ i činjenice da je „Pismo Miloševiću“, koje su potpisali Ćuruvija i novinar Aleksandar Tijanić, a koje je objavljeno 19. oktobra 1998. godine u Evropljaninu, bilo prepoznato kao „biblija srpske opozicije“.

Ključni svedok na ovom suđenju i onaj zbog koga je ovaj postupak i pokrenut, kako smo već pisali, bio je Milorad Ulemek Legija, bivši komandant JSO koja je pripadala RDB.

I na ovu presudu, kao prvostepenu, moguće je uložiti žalbu.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi