Da li N. N. lice u presudi za ubistvo Ćuruvije može jednog dana da oslobodi debeovce? Gde je poternica za fantomom iz presude?

Ponovo smo u sudnici Specijalnog suda u Beogradu prisustvovali izricanju presude za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, vlasnika i urednika novina "Dnevni telegraf" i magazina "Evropljanin", u kojoj je sudija Snežana Jovanović, kao i ranije, kao neposrednog počinioca ubistva označila N. N. lice, koje se nije pominjalo u optužnici, ali ni tokom suđenja. Logično pitanje je zašto još posle prve presude, a pogotovo sada, kad je ona faktički ponovljena, nije raspisana potraga i izdata poternica za N. N. licem koje je navodno ubilo Ćuruviju i udarilo u glavu njegovu prijateljicu Branku Prpu.

O tome zašto to nije učinjeno i da li je sud dužan da to uradi razgovarali smo s poznatim beogradskim advokatom Borivojem Borovićem i njegovim kolegom, nekadašnjim sudijom, Miroslavom Todorovićem. Obojica su gotovo sigurna da će i drugu prvobitnu presudu oboriti Apelacioni sud.

- Sudija očigledno namerno pravi povrede krivičnog postupka, kako bi konačnu reč dao Apelacioni sud. Logično bi bilo da se izda poternica za N. N. osobom ako je ona označena kao direktni izvršilac. Reč je o klasičnom zamajavanju javnosti, da bi neki drugi ispali počinioci a da ovi budu oslobođeni - kaže advokat Borović za 24sedam.

Sličnog mišljenja je i nekadašnji sudija, a sada advokat, Miroslav Todorović. On je objasnio da je nedavno promenjen Zakonik o krivičnom postupku i da je sav teret dokazivanja krivice na tužilaštvu. Ranije je sud morao da izvodi materijalne dokaze.

- Na Apelaciji je da poništi ovakvu presudu i samostalno otvori pretres na kome bi moralo da se utvrdi činjenično stanje. Jedini ovlašćeni ko po zakonu ima pravo da raspiše poternicu za N. N. licem je tužilac, u dogovoru sa sudijom za prethodni postupak - objašnjava Todorović za 24sedam, i dodaje da je sudija završila svakako ovaj postupak i da njene reči na kraju presude ne znače ništa, jer će konačnu reč dati Apelacioni sud.

Osuđeni na 100 godina

Javnost se s pravom pita šta će se dogoditi ukoliko se jednog dana uhapsi ili se pojavi N. N. lice i kaže da ovi osuđeni nisu učestvovali u zločinu.

Foto: Slavko Ćuruvija fondacija

Veće sudije Snežane Jovanović u Specijalnom sudu u Beogradu, da podsetimo, izreklo je presude u ponovljenom postupku četvorici pripadnika Službe državne bezbednosti koji su oglašeni krivim za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, vlasnika i urednika novina "Dnevni telegraf" i magazina "Evropljanin". Oni su osuđeni na ukupno 100 godina zatvora.

Radomir Marković, bivši načelnik Resora dežavne bezbednosti, osuđen je na 30 godina zatvora za podstrekavanje na ubistvo Ćuruvije. Milanu Radonjiću, nekadašnjem načelniku beogradskog centra RDB, izrečena je kazna od 30 godina robije. Ratko Romić, glavni insprektor Druge uprave RDB, osuđen je na 20 godina, a Miroslavu Kuraku, pripadniku rezervnog sastava Jedinice za specijalne operacije koji je u bekstvu, presuđeno je u odsustvu i izrečeno mu je 20 godina zatvora. Marković je kriv za podstrekavanje, a Radonjić, Romić i Kurak za teško ubistvo u saizvršilaštvu, dok je direktni izvršilac N. N. lice.

Princip identiteta

Apelacioni sud ocenio je da je prevostepeni sud „prekoračio optužbu i povredio princip identiteta optužbe i presude“, jer je u njoj navedeno da je na Ćuruviju pucalo N. N. lice, dok su Romić i Kurak pomagali, mada su u optužnici označeni kao neposredni počinioci.

U odluci Apelacionog suda precizirano je da se u presudi „ne navodi ni jedan jedini dokaz na osnovu kojeg je prvostepeni sud utvrdio sa nesumnjivom izvesnošću prisustvo još jednog lica na licu mesta i to neposrednog izvršioca“ i naložilo mu da otkloni nedostatke.

ATAImages/Antonio Ahel

U ukinutoj presudi, sud je „poklonio punu veru“ iskazu Branke Prpe, prema kojem se razlikuju izgledi ubice i Kuraka, što je tužilac objasnio „suženjem svesti“ usled velikog straha. U trenutku napada, Prpa je bila sa Ćuruvijom i zadobila je povredu udarcem pištolja po glavi.

Budući da je ova presuda identična kao prethodna, mnogi veruju da će biti ukinuta.

Slavko Ćuruvija ubijen je, da podsetimo, 11. aprila 1999. na Uskrs, za vreme NATO bombardovanja, u prolazu ispred broja 35 u Svetogorskoj ulici (tadašnjoj Ulici Lole Ribara) u Beogradu. Likvidiran je po, kako je u optužnici navedeno, „nalogu N. N. lica iz najviših struktura vlasti“. To je učinjeno „iz niskih pobuda, zbog njegovog javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti“, a „radi očuvanja postojeće strukture vlasti“.

Ekonomsko uništavanje

U optužnici je dat detaljan opis ekonomskog uništavanja Ćuruvijih novina, „Dnevnog telegrafa“ i magazina „Evropljanin“, neposredno pred ubistvo, kažnjavanjem po tadašnjem Zakonu o informisanju, kao i deo prisluškivanih razgovora iz kojih se vide njegovi poslovni planovi i politički kontakti.

U Slavka Ćuruviju, kako se čulo tokom suđenja, ispaljeno je ukupno 14 projektila iz "škorpiona", a 12 ga je pogodilo. Dva dana uoči ubistva 27 pripadnika Državne bezbednosti bilo je angažovano da ga prati iz minuta u minut i javlja njegovo kretanje na svakih 50 metara. Neposredno pred ubistvo pratnja je povučena da bi ubice bez svedoka i bez ometanja mogle da izvrše naređenje.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi