Vazduh pod budnim okom inspektora: Povećan broj inspekcijskih nadzora zagađivača
Republička inspekcija za zaštitu životne sredine u prvih 10 meseci 2021. godine obavila je 130 redovnih i vanrednih inspekcijskih nadzora u oblasti zaštite vazduha, ne računajući najavljene koordinisane nadzore u Beogradu, pokazuju podaci Ministarstva zaštite životne sredine.
Inspekcija je drastično povećala nadzor u odnosu na 2020. godinu kada je u oblasti zaštite vazduha izvršen 91 inspekcijski nadzor.
Inače, početkom godine su usvojene izmene i dopune Uredbe o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh, kojom su po prvi put obuhvaćena i mala postrojenja, poput onih za direktno grejanje, sušenje, peći za ponovno zagrevanje ili termičku obradu.
Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović izjavila je da država prvi put ima jasnu strategiju i da radi intezivno na ovom višedecenijskom problemu.
Prema njenim rečima, prvi put ove godine država je obezbedila subvencije za zamenu kotlarnica u javnim ustanovama širom Srbije i u domaćinstvima. Ona je izrazila uverenje da će ti projekti doprineti tome da se promeni slika u mnogim gradovima u kojima je ranijih godina beleženo prekomerno zagađenje.
Pročitajte još:
Ministarstvo zaštite životne sredine
Kao najvećeg zagađivača, Vujovićeva je spomenula kotlarnice na ugalj ili mazut, kao i individualna ložišta. Ona je dodala da država zajedno sa lokalnim samoupravama radi i na rešavanju tog problema i da pomaže građanima da zamene kotlarnice.
- Apelujem na građane da, ukoliko su u mogućnosti, promene način grejanja i pređu na ekološki prihvatljivije energente. Onima koji to nisu u mogućnosti, trudićemo se da obezbedimo subvencije - rekla je Vujović.
Čisti se istorijski otpad do “nultog stanja”
Sprovedena je javna nabavka za čišćenje istorijskog otpada na tri godine – u 2021. godini je izdvojeno 600 miliona dinara; za 2022. godinu planirano je 600 miliona dinara, a isti iznos biće opredeljen i u 2023. godini. Cilj države je da ukloni sav istorijski otpad na svojoj teritoriji do nultog stanja životne sredine u procesu pristupanja EU.
Vujović je istakla da je za bolji kvalitet vazduha značajno i čišćenje istorijskog opasnog otpada, što je otpad mahom iz 2000. godina, iz fabrika koje su bile privatizovane ili u stečaju. Ministarka je dodala da se u ovom momentu opasni otpad uklanja iz fabrika kao što su Ikarbus, Prva Petoletka, Elektroindustrija Niš…
Kada je reč o problemu aerozagađenja, navodi da su ove godine izdvojena značajna sredstva i za pošumljavanje i da će biti zasađeno više od 150.000 sadnica na 420 hektara površina širom Srbije.
- Pojedini gradovi i opštine su već završili ove projekte, a ostali će završiti sadnju tokom novembra i decembra, kada je sezona za sadnice koje su odabrali. Ova mera daje dobar rezultat i zato ćemo obezbediti sredstva u ove svrhe i za narednu godinu, odnosno nastavićemo istim tempom i u 2022. godini - naglasila je ministarka.
Ministarstvo zaštite životne sredine
Vujovićeva je objasnila da je i saobraćaj izvor zagađenja, pa je u ovoj godini izdvojeno 150 miliona dinara za subvencionisanje hibridnih i eko vozila.
- Odziv je bio sjajan što govori da su građani promenili svest i da žele da doprinesu boljem kvalitetu vazduha i životne sredine - navela je ministarka.
U Beogradu gradski i republički inspektori zajedno kontrolišu emitere
Kada je reč o kvalitetu vazduha u Beogradu, Vujović napominje da ne treba pratiti razne neverifikovane aplikacije i ističe da je vazduh u Beogradu kvalitetniji nego ranijih godina.
- Ne možemo promeniti kvalitet vazduha u jednom danu ili godini, to je dugotrajan proces za koji su potrebna sredstva i vreme za realizaciju. Važno je da radimo i da imamo plan za rešavanje tog problema kako bismo svake sledeće godine imali što bolji kvalitet vazduha - naglasila je Vujović.
Inače, otkada je najavljena koordinisana akcija gradskih i republičkih inspektora zaštite životne sredine na teritoriji Beograda, zaključno sa 16. novembrom, obavljeno je ukupno 22 kontrole privrednih subjekata i ustanova koji imaju emitere zagađujućih materija u vazduh.
Najavila je da će do kraja godine biti usvojen i Program zaštite vazduha u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. godine sa Akcionim planom i ističe da Srbija prvi put dobija takav dokument, kao i da su održane tri javne konsultacije u kojima je učestvovala šira javnost kako bi Program bio izrađen na što bolji način.
- Javna rasprava je počela 19. novembra nakon koje očekujemo i da ga usvoji Vlada Srbije. Kada Program bude izrađen, znaćemo tačno kolika su nam sredstva potrebna, u kom vremenskom periodu možemo nešto da uradimo, kako bismo poboljšali kvalitet vazduha u Srbiji do 2030. godine. Moramo da budemo ujedinjeni, ovo je zajednička borba koja nije laka i ne može da se sprovede za kratko vreme, ali sadašnja vlast je, u odnosu na prethodne, odvojila značajna sredstva i rešavamo višedecijske problem koje niko pre nas nije uspeo da reši - navodi Vujović.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari