OREOL ZA PAVLA Kako je patrijarh u najtežim vremenima Srbima vratio veru u Boga

Inicijativa "Oreol za Pavla", koju je pokrenula naša redakcija, ima cilj da otkrije razloge zašto nekadašnji poglavar SPC još nije kanonizovan, ali pre svega da podseti zašto je ovaj živi svetac, kako su ga mnogi zvali, zadužio srpski narod i uradio nešto što do tog trenutka niko nije - vratio veru u Boga i Crkvu. 

Kraj prošlog veka doneo je ratove, raspad Jugoslavije, inflaciju, stradanja... U tim trenucima i zlu koje je snašlo srpski narod pojavio se čovek za kog u tom trenutku niko nije mogao da pretpostavi da će svojim delima i ljubavlju postati duhovni otac svog naroda.

Antonio Ahel/ATAImages

Na tron Srpske pravoslavne crkve stupio je patrijarh Pavle, do tada episkop raško-prizrenski.

Tokom devedesetih, kada je vladala histerija, što politička, što ljudska, došao je da unese nadu u bolje sutra i, još važnije, da ljudima ukaže na mesto gde mogu da pronađu utehu - Crkvu. 

Decenijama unazad Srpska pravoslavna crkva je osporavana, a ako bismo izabrali najtragičniju posledicu komunizma, to bi sigurno bila upravo ta institucija. Službe su njom vladale i činile sve da narod prestane da utehu traži u Bogu. Slava nije smela da se slavi, a sveštenik je bio osoba zbog koje biste se hvatali za dugme kada je vidite - zbog baksuzluka.

Srbima je usmerio pogled ka Hristu

Komunizam je doslovno uništio sve vrednosti koje je Crkva, vekovima, do tog trenutka čuvala od zla. Zbog toga, sada i iz ovog ugla, za blaženopočivšeg patrijarha Pavla može slobodno da se kaže da je bio najveći Srbin druge polovine 20. veka.

Ovo potvrđuju i reči verskog analitičara Draška Đenovića, koji je za 24sedam rekao da je patrijarh Pavle u teškim vremenima stavio na sebe teret cele Crkve.

- Kada je German oboleo i nije bio u funkciji i kada je Sinod vršio njegove dužnosti, došao je Pavle. Bio je izabran zbog svoje blagosti, a država je tada mislila da će, što zbog njegovih godina, što zbog njegove duhovnosti, sa njim lako da barata. Nisu očekivali da će taj sitan čovek, koji je bio duhovna gromada, biti na stazi Hrista, jer upravo je on sledio put jevanđelja i dao primer mnogim vernicima. Sećam se kada sam tih godina razgovarao sa jednim članom ruske Dume koji je uporedio našeg Pavla sa ruskim patrijarhom rekavši kako se srpski patrijarh vozi trolejbusom, dok njihov nosi "roleks". Pavle je imao skromnost i blagost, i proći će još mnogo vekova dok Srbi ne dobiju takvog patrijarha - objašnjava Đenović. 

Antonio Ahel/ATAImages

- Vratio je ljudima nadu, usmerio im pogled na Hrista. U teškim vremenima stavio je na sebe teret cele Crkve. Ali uspeo je, jer je živeo "peto jevanđelje". Kada ljudi vide da neko tako živi, onda će možda i uzeti da pročitaju ona četiri jevanđelja. Ona njegova čuvena rečenica da budemo ljudi najbolje govori o njemu, jer on čoveka nije gledao po krvnim zrncima niti po tome odakle dolazi. Doneo je duhovni preporod i održao Crkvu na KiM u zlo vreme - priča naš sagovornik, i zaključuje:

- On je svoju trku istrčao kako treba da bi došao do Hristovog venca kao nagrade. Pomogao je svim ljudima. U njegovo vreme došlo je do monaškog preporoda, mnogi napušteni manastiru su oživeli, vratio je mlade u crkvu... On je svoju misiju ostvario. 

Sveti čovek koga su poštovali i dežurni mrzitelji

Ljubomir Ranković, protođakon koji je napisao knjigu o životu patrijarha Pavla "Evo čoveka", navodi za 24sedam da je patrijarh Pavle veliki dokaz da Bog promišlja i upravlja svojim svetom i da je glava svoje crkve. 

- Pavle se pojavio baš u jednom oskudnom vremenu, kada su i vreme i istorija zahtevali na čelu Crkve, kao majke naroda, jednu takvu ličnost. Neki istoričari smatraju da je 20. vek najkraći vek - da je počeo 1914, a da se završio rušenjem Berlinskog zida. Promisao Božija je da te 1914. bude rođen patrijarh Pavle, a da stupi na tron baš kad se vek završio, kada je počela ta istorijska turbulencija. To vreme je bilo vreme velikog povratka naroda u crkvu, negde zbog pomodarstva, a negde jer je narod posle komunizma pohrlio da spasenje nađe u Crkvi - priča protođakon, i dodaje: 

Printscreen/HramTV

- Na čelu je bio čovek koji je svima bio uzor, narod je brzo prepoznao obrazac hrišćanina, niko mu nije bio ravan. Nikolaj Velimirović, Sveti Sava i patrijarh Pavle su ljudi koji su Srpsku crkvu objedinili. Do te mere je bio sveti čovek da se čak i oni dežurni mrzitelji Crkve nisu usuđivali da nasrnu na svetli lik patrijarha i ukazivali su mu duboko poštovanje. On je svima nama, sveštenicima, bio ponos, ali i meta koju treba dostići.  

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi