Ovo je najstrašniji zatvor u Srbiji: Jezive fotografije - točak smrti, kosti logoraša u hodniku, odsečeni prsti i vešala! (FOTO)
U Sremskoj Mitrovici postoji mesto od koga se nekima diže kosa na glavi
Iza rešetaka na dnu stepeništa lice reportera 24sedam zapljusnula je neka zlokobna promaja s mirisom memle. Čuo se zvuk vode koja kaplje i, povremeno, rešetki koje zveče... i neki turobni šum koji je udarao u glavu.
Jedino što prolazi kroz glavu na ovakvim mestima jeste želja da vas neće presresti neki ugojeni pacov. Ali, uzaludno!
Ovolikog pacova reporter 24sedam nije video nikada! Međutim, pacov je bio neobično miran. Stajao je i gledao u zid na kome su visile bukagije! Da, oni teški lanci kojima su vezivali zatvorenike i koji su im povređivali zglobove dok bi hodali...
Ali pacov je, čini se, posmatrao nešto mnogo zlokobnije od bukagija... panj i sekiru zabijenu u njega. I ispod sekire odsečene prste!
Odvratna životinja bila je spremna da obeduje, kada su se začuli zveckanje zatvorskih ključeva i vrata.
A prekoputa panja i pacova, još veći horor! Ogroman točak, poput onih na volovskim kolima, a na njemu razapet kostur iznad koga čuči vrana i vreba svoj današnji obrok.
Sve izgleda kao u najstrašnijim hororima. Samo što je ovog puta u glavnoj ulozi bio reporter 24sedam!
Srećom, ni kostur, ni vrana, ni pacov, ni prst nisu bili pravi. Ali sve je i dalje bilo zastrašujuće.
Točak smrti
- Ovde možete videti lomljenje na točku smrti. Bilo je zastupljeno za vreme Karađorđa i odnosilo se samo na naš narod koji je želeo da izda našu populaciju. Karađorđe, kada bi saznao ko ga je izdao, osudio bi ga na kaznu točka smrti. Osoba koja se lišava života bila bi udarena budakom, da bi se stvorila dva preloma na svakoj ruci i na svakoj nozi. Nakon toga bi bila stavljena na točak smrti i vezivana lancima, a točak bi nasumično bio okretan, prilikom čega bi se stvarali sve veći prelomi. Na sredini bi se probušila i kičmena moždina, a sve to bi osetile ptice grabljivice i dolazile bi po svoj plen. Izdajnici bi ostajali po nekoliko dana na točku, dok praktično od njih ne bi ostao samo kostur - ispričao je za 24sedam Milorad Plavšić, recepcioner hotela "Srem", u čijem se podrumu nalazi ovo neobično mesto nazvano Muzej zapečaćenih sudbina.
Inače, ovaj muzej nalazi se u okviru KPZ "Sremska Mitrovica", kroz koji su prošle stotine zatvorenika, od onih političkih do opasnih zločinaca.
Sef koji nije otvoren
Zanimljivo je i to da u muzeju postoji prvi sef iz KPZ koji je napravljen krajem 19. veka.
- Služio je za skladištenje dosijea osuđenika, međutim, ključ mu se nakon Drugog svetskog rata izgubio i nakon toga on više nikada nije otvoren. Pretpostavlja se da su samo dosijei ostali u njemu, mada, nikad se ne zna... Pokušavano je da se obije na razne načine, vide se na njemu neka oštećenja, ali niko nije uspeo da ga otvori - objasnio je on.
Nekoliko koraka dalje stoji "čovek" sa poznatom crnom kapuljačom na glavi, istom onom koja se koristila kod raznih smaknuća. Malo iznad njega visi omča na začuđujuće niskoj drvenoj konstrukciji iza koje se nazire malo stepenište.
Monstruoznim vešanjem usmrtio 106 ljudi
Kada gledate vešala u filmovima, obično su postavljena prilično visoko. Ova su drugačija, i to nije slučajno. Smrt vešanjem bio je jedan od najčešćih načina ubijanja zatvorenika, ali ova vešala funkcionisala su drugačije.
Zapravo, osuđenom na smrt bila bi izmaknuta stolica na kojoj je stajao, ali je bržoj smrti doprinosio čuveni dželat Kraljevine Jugoslavije - Karlo Dragutin Hart.
- On se doselio iz Češke na prostore sadašnje BiH i u početku je bio pomoćnik ljudima koji su izvršavali vešanje, a kasnije je postao glavni. Taj čin je izvodio tako što bi zatvoreniku stavio povez preko glave, podizao ga na stepenište, prebacivao omču preko vrata, a njegov asistent bi, prilikom izgovaranja reči: "Časni sude, pravda je udovoljena", izvlačio stolicu. Onda bi dželat trzajima u predelu struka povlačio zatvorenika nadole i lišavao ga života. On bi smatrao neuspehom ako u roku od 10 minuta ne dovrši svoj posao, a tokom svoje karijere lišio je života 106 ljudi - priča Plavšić.
Dodaje da je za Harta bilo zanimljivo to da je uvek bio "prikladno odeven".
- Uvek je nosio rukavice, leptir-mašnu, šešir i dugačak kaput. Još zanimljivije je da je posle svega toga rukavice skidao i stavljao ih na osobu koju je lišio života. Inače, imao je četvoro dece - kaže naš vodič, i dodaje da je sigurno da je u KPZ "Sremska Mitrovica" Hart lišio života najmanje jedno lice na taj način.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Ustaški logor - ljude bacali u živi kreč
Sa desne strane prostorije muzeja nalazi se kratak hodnik. Na njegovom zidu velika belina iz koje vire ruke. Predstavlja one koji su ubijeni za vreme Drugog svetskog rata, uglavnom Srbe, kada je ovaj zatvor bio koncentracioni logor pod rukovodstvom ustaša. Ljudi su tada bacani u živi kreč.
- Drugi logor bila je železnička stanica, koja je služila za transport muškog stanovništa u druge predele. Tu su zajedno sa muškarcima dolazile i žene sa decom, a smeštani su u paviljonima. Pravljeno je samo 1.000 obroka dnevno, a njih je bilo 5.000. Svi su navaljivali na tu hranu i nisu davali prednost ženama i deci, kojima je ona bila neophodna. I upravo ove skulpture simbolizuju njihovu smrt usled gladi i tuberkuloze, za koju nije bilo leka. Za vreme Prvog svetskog rata umrlo je 1,3 miliona ljudi na prostoru Srbije, a KPZ je na teritoriji naše opštine posadio isto toliko stabala, za svakog po jedno - rekao je Plavšić.
Kosti logoraša
A onda, na kraju hodnika, nešto verovatno najstrašnije od svega što ćete videti na ovom mestu - prave ljudske kosti.
- To su kosturi koji su pronađeni prilikom kopanja temelja za paviljone u kazneno-popravnom zavodu. Ne zna se tačno iz kog su perioda, ali se pretpostavlja da je u pitanju Prvi i Drugi svetski rat, jer je ovde bio logor, a mnogo ljudi je nastradalo, pa su leševi ostajali u zatvorskom dvorištu - objasnio nam je Plavšić.
Inače, u ovom neobičnom "zatvoru" mogu se videti i predmeti koji su zaplenjeni od zatvorenika tokom godina, a obično se radi o raznim vrstama ručno pravljenih bodeža.
- Sve to je nekako napravljeno tokom aktivnog rada u zatvorenom delu paviljona. Oni određene materijale skladište da bi napravili sebi nedozvoljena sredstva, koja im potom budu zaplenjena - kaže naš vodič.
U KPZ "Sremska Mitrovica" bilo je puno poznatih istorijskih ličnosti, naročito političkih zatvorenika.
- Za vreme Drugog svetskog rata u zatvor je došao i poznati slikar Sava Šumanović, koji je zajedno sa 25 ljudi proteran u ovaj zavod. Poslednju noć pred streljanje je proveo u KPZ-u. Tu su bili i Oskar Davičo, Moša Pijade, Žarko Zrenjanin i mnogi drugi koji su se suprotstavljali ljudima iz tadašnje vlasti - kaže on, i dodaje da se zna i da su neke poznate rukotvorine nastajala na toalet-papiru.
Bonus video:
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari