Najluđi običaji na srpskim svadbama: Znate li zašto se mlada prenosi preko praga i šta su nakonjče, čauš i Lazarice?

16.10.2021

08:30

1

Običaji su izvorno bili magijskog i ritualnog karaktera, kako bi se ispoštovali preci i oterale zle duše

Najluđi običaji na srpskim svadbama: Znate li zašto se mlada prenosi preko praga i šta su nakonjče, čauš i Lazarice?
Pixabay

Dok je nekada svako selo bilo poznato po drugačijim svadbenim običajima, danas je prisutan urbanizovan i popularan oblik svadbe. Pucanje iz puške, bacanje sita sa žitom preko krova, otkupljivanje mlade i slični svadbeni običaji samo su obrisi nekadašnjih običaja.

Savetnik-etnolog Etnografskog muzeja Saša Srećković objasnio je za 24sedam odakle potiču svi ovi običaji.

- Iako ne možemo sa tačnošću utvrditi kada su nastali svadbeni običaji, sigurno se vezuju za pojavljivanje društvene zajednice i porodice. Isprva brak iz ljubavi nije postojao. U početku je to bila interesna zajednica gde su se rodovi povezivali zarad povećanja imetka - objašnjava Srećković.

Običaji su izvorno bili magijskog i ritualnog karaktera, kako bi se ispoštovali preci i oterale zle duše, dok danas preovladava zabavni karakter.

- Određeni elementi su ostali, dok su se drugi menjali i preoblikovali u neke nove običaje. Ipak, uprkos modernizaciji, mladima je stalo da sačuvaju elemente tradicije - ističe Srećković.

- To su bile živopisne, šarene, vizuelno atraktivne svadbene povorke. I danas se razlikuju svadbe od kraja do kraja, ali se dosta i običaja izgubilo. Ne bih rekao da se danas poštuju iz sujeverja jer su oni nastajali iz verovanja koja su utemeljena na realnim okolnostima – dodaje Srećković.

"Lazarice" i "Ženidba Kraljevića Marka"

U nekim geografski i politički izolovanim predelima, narodu ne samo da je stalo da opstanu kao narod, već i da sačuvaju tradiciju.

- Kod Goranaca na Kosovu ima najviše zadržanih tradicionalnih elemenata - ističe Saša Srećković.

Tako običaj "Lazarice" ima više tumačenja, a jedan od njih je i da tada mlade devojke u povorci idu selom kako bi se ukazale potencijalnim mladoženjama i njihovim porodicama.

Takođe, na Kosovu i Metohiji značajan je i običaj "Ženidba Kraljevića Marka" koji je zabavnog karatkera sa ciljem rasterivanja zlih duhova. 

- Muškarci se maskiraju i glume svatove, a i samu mladu glumi maskirani muškarac. Cilj je da se zabavi narod i rasteraju zle duše - piše u jednom objašnjenju. 

U seoskim domaćinstvima, svako je imao svoju funkciju i ulogu u svadbenoj povorci, dok su one danas poprilično svedene.

- Vodilo se računa kako će se obući za svadbu, izvodili su se rituali i bilo je veoma prisutno glumljenje među svatovima. Svako je imao svoju funkciju i ulogu – objašnjava Srećković.

Pixabay
 

Iako je poreklo običaja u “magli neispisane istorije” pretpostavlja se da su određene kulture imale uticaj na srpske svadbene običaje. 

- Pojedini elementi naših običaja vuku uticaj iz vizantijskog i predhrišćanskog vremena – ističe Saša.

- Sa Bliskog istoka smo, na primer, nasledili nošenje vela kojim su se mlade pokrivale kako zle oči ne bi uticale na njih, ali i da one nekome ne bi naškodile pre stupanja u zajednicu – dodaje Srećković.

“Svadbeni puk”

Iz turskog vremena nasleđena je uloga čauša ili vojvode. 

- Čauš je bio obredni predak roda koji se u toj svadbenoj povorci pojavljuje. Na turskom je on predstavljao desetara u vojsci i zaista svadbene povorke su imale formu vojske - objašnjava Srećković.

Čauš je imao bezbednosnu ulogu, prvobitno magijske, a onda i realne prirode. On je bio zadužen da štiti sve u svadbenom ritualu.

- Izvodio je različite magijske rituale sa svojim oružjem i tako štitio pre svega mladu i  mladoženju, a onda i ostale svatove – ističe etnolog.

Kasnije čauš dobija drugačiji karakter i bio je čovek koji je zbijao šale sa svatovima.

Zašto se žena nosi preko praga?

- Što je nekada bio stari svat, danas je to iznajmljeni glumac - šaljivo objašnjava etnolog.

Kum i stari svat su nekada vodili proceduru, a sada se za te potrebe biraju čak i glumci koji putem mikrofona izgovaraju šta je ko darivao.

Za razliku od starog svata, kum je i dalje zadržao značajnu ulogu.

Zanimljivo je i običaj prenošenja mlade preko praga, a Srećković objašnjava da je ovaj običaj nastao iz ritualnih i magijskih razloga.

Narodna nošnja i venčanica

Šumadija je bila poznata po živopisnim nošnjama, a sada su to "uniforme" - objašnjava Srećković.

To je bila naša tradicija, a onda su nastupila neka moderna vremena.

- Na našim svadbama prisutan je uticaj zapadne kulture. Venčanica kod nas nije postojala, sve do one čuvene haljine Kraljice Viktorije iz 19. veka - dodaje etnolog.

Naime, mlade su se prenosile preko praga kako se ne bi uznemiravali duhovi u samom pragu kuće.

- Verovalo se da je žena, dok ne postane deo zajednice, mogla da uznemiri pretke, pa se zato za svaki slučaj prebacivala preko praga – ističe Saša.

Pixabay
 

 

Nakonjče i miraz

Mladama su za vreme svadbe davana muška deca koje su one podizale i vrtele tri puta oko svoje ose, kako bi i same imale potomke.

- To se nazivalo "nakonjče" i ovaj običaj imao je racionalno i istinsko utemeljenje - dodaje etnolog. 

Miraz sa druge strane, iako predstavlja nešto što mlada donosi iz svog starog doma u novi, kao simbol devojaštva, ranije je imao vrlo jasnu ekonomsku funkciju.

Inverzija karaktera bila je vrlo značajna za svadbene običaje.  U Homolju su se na primer svatovi oblačili vrlo neuredno i stavljali su životinjske glave.

- Simbolični baba i deda išli su oko svatova sa mačevima, ili su ih začikavali, čak i seksualno karikirali kako bi odagnali zle duhove - zaključuje Saša.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Najčitanije Vesti