Pazite šta postavljate na društvene mreže, lako možete postati žrtva! I oglas za posao može biti mamac
Poseban oprez preporučuje se kada je reč o oglasima za posao koji deluju primamljivo, u smislu da se obećava velika zarada za kratko vreme
Pokazao mi je dvojicu momaka i rekao da mi je to prvi posao. Pitali su me da li hoću da se sama skinem ili da me oni skinu, i od tada počinje pakao. Konstantno sam bila drogirana, u toj kući je bilo još desetak devojaka iz Crne Gore, Srbije, Bosne... - ispričala je svojevremeno devojka iz Srbije koja je, želeći da sebi obezbedi bolju budućnost, postala žrtva trgovaca ljudima, jednih od najperfidnijih predatora današnjice.
- Uzeo je moj telefon, više nisam imala kontakt ni sa kim. Tu započinje to moje iskustvo, od tada više nisam ništa odlučivala svojom voljom - ispričala je druga devojka.
One su žrtve perfidnih trgovaca ljudima. Iako možda mislimo da se to ne dešava našim sestrama, devojkama, komšinicima, istina je potpuno drugačija.
Naime, trgovci vrebaju sa svih strana - na poslu, u oglasima za posao, na ulici, među najbližima...
Pročitajte još:
Naše žene odvode u Italiju, Tursku, Nemačku...
Državljanke Srbije su žrtve trgovaca ljudima u svrhe seksualnog iskorišćavanja u Srbiji, susednim zemljama i širom Evrope, posebno u Austriji, Nemačkoj, Italiji i Turskoj. Trgovci ljudima iskorišćavaju srpske državljane, pre svega muškarce, za prinudni rad u radno intenzivnim sektorima, kao što je građevina, u evropskim zemljama uključujući Austriju, Belgiju, Hrvatsku, Francusku, Nemačku, Italiju, Luksemburg, Crnu Goru, Rusiju i Švajcarsku i u Ujedinjenim Arapskim Emiratima - istakla je Aleksandra Urošević iz Unitas fonda. Kada je reč o deci iz Srbije, ona su najčešće žrtve seksualne eksploatacije, prinudnog rada, prisilnog prosjačenja i vršenja sitnih krivičnih dela.
Jelena Hranjak iz Udruženja građana "Atina" kaže da žrtvu često u lanac trgovine uvlači osoba koju ona poznaje i u koju ima poverenje kao što su drugarica, rođak, kum, komšija, tetka, dečko, muž...
- Trgovac ljudima može biti posrednik, poslodavac, korumpirani službenik, prevoznik... Često trgovac ljudima simulira ljubavnu vezu i po nekoliko meseci, pa žrtvi tek onda predloži da odu, recimo, u inostranstvo da rade, žive, nađu bolji posao i veću zaradu. Ponekad se i više njih udružuje kako bi lakše stupili u kontakt sa potencijalnom žrtvom, obavljali premeštanje žrtava na mesta na kojima će se vršiti eksploatacija i sve ostale radnje koje često u grupi sprovedu jednostavnije nego samostalno - ističe za 24sedam Hrnjakova.
Aleksandra Urošević, iz organizacije "Unitas Evropa", ističe za 24sedam da se poseban oprez preporučuje kada je reč o oglasima za posao koji deluju primamljivo, u smislu da se obećava velika zarada za kratko vreme.
- Devojke u potrazi za boljim uslovima života sasvim neoprezno odlaze u inostranstvo kako bi, na primer, čuvale decu u nekoj porodici, a gde ih, zapravo, dočeka trgovac ljudima, koji im najpre oduzme lična dokumenta i postaje vlasnik njihovog identiteta. Žrtve su izložene brutalnim ucenama i nasilju, prisilama, transportuju se u države na svim kontinentima, pa najčešće tako dezorijentisane i zbunjene ne poznaju ni jezik koji se oko njih govori. Uz drogu i alkohol, ovakva situacija je bezizlaz koji žrtvu razoružava i ne ostavlja joj prostor ni da razmišlja o načinima na koje bi, eventualno, mogla da se izbavi - kaže ona
A da li se izbave, i u kom procentu?
Profimedia
U svetu je čak 40 miliona žrtava trgovine ljudima, a spase se manje od jedan odsto njih, ističe Hristina Piskulidis iz organizacije ASTRA. Verovatno preživelih ima više, ali je svakako veoma mali broj u odnosu na prethodno navedenu činjenicu.
Kako je objasnila za 24sedam, ukoliko su u pitanju dojave, onda žrtve izlaze iz lanaca trgovine nakon policijskih racija. One se dešavaju na mestima eksplotacije – hoteli, ugostiteljski objekti..., ili, ukoliko je prinudan rad u pitanju, na seoskim imanjima, gradilištima...
- Ponekad se desi da žrtva trgovine ljudima, odnosno seksualne eksploatacije, uspe da pobegne uz pomoć posrednika ili klijenta koji u nekom trenutku, shvatajući da je u pitanju prinuda, želi da pomogne. Dešava se u retkim slučajevima da žrtva uspe sama da se domogne slobode, tako što pobegne ili nekako dođe do telefona i pozove pomoć - ističe naša sagovornica.
Društvo je surovo
Profimedia
Njihove muke ne završavaju se begom od zlostavljača i trgovaca, već tek tada slede muke i borba sa samim sobom, sistemom i predrasudama okoline.
Nakon izlaska iz lanca trgovine, žrtve same traže dostupnu pomoć, a u tome učestvuju i njihovi bližnji.
- Ono što je problem jeste to što su kazne za počinioce niske i to tri do pet godina zatvora, kao i činjenica da se više od 50 odsto slučajeva završi prekvalifikacijom krivičnog dela trgovina ljudima u lakše krivično delo tj. posredovanje u vršenju prostitucije - naglašava Piskulidis.
Posle dve decenije rada, više od 47.000 poziva upućenih njihovoj SOS liniji i preko 550 identifikovanih i pomognutih žrtava, ASTRA podseća da je trgovina ljudima zločin koji se može desiti bilo kome i da žrtve dolaze iz najrazličitih slojeva. Od presudnog značaja nisu ni nacionalnost, ni pol, ni nivo obrazovanja.
- Zatim sledi sporazum o priznanju krivice, na osnovu koga trgovci bivaju minimalno kažnjeni, što posebno degradira oštećene, jer im oduzima status žrtve i prava koja im po zakonu pripadaju. Pored svega toga, status posebno osetljivog svedoka se veoma retko dodeljuje, čak i kada su u pitanju deca žrtve a u analiziranim presudama od prošle godine nije dodeljen nijedan ovakav status, a deca čine 60 odsto žrtava. Takođe, kompenzacija ili naknada štete žrtvama se veoma retko dodeljuje, i kao po pravilu, žrtve se upućuju na imovinsko-pravne postupke, u kojima se one javljaju kao tužioci i gube status žrtve, umesto da im se naknada dodeljuje u krivičnom postupku, što naš zakon dozvoljava, dok su zaštićene i imaju status žrtve - navodi sagovornica.
Ona dodaje da analiza rađena u sklopu projekta „Prava deteta u Srbiji – unapređivanje položaja dece u pravosudnom sistemu“ (CRIS) pokazuje da se kao olakšavajuće okolnosti za počinioce pri odmeravanju kazne i dalje najčešće cene lične i porodične prilike okrivljenih, prethodna neosuđivanost ili priznanje krivice, pa zaključci suda u ovom domenu ponekad deluju u najmanju ruku neobično. Na primer, sud je u jednom slučaju cenio okolnost da je okrivljena majka šestoro maloletne dece, iako je delo trgovina ljudima izvršila prema ćerki.
Kako da se zaštitimo?
Profimedia
Stručnjaci su decidni - edukacija je najbolji način da se neko zaštiti od trgovine ljudima.
Aleksanda Urošević iz fonda "Unitas" ističe da je važna preporuka da deca imaju na mreži samo prijatelje iz realnog života i da ne stupaju u komunikaciju sa nepoznatim ljudima.
-Takođe preporučuje da deca na mrežama ne izlistavaju svoja interesovanja, da se nikako i nikada ne taguju i ne lociraju.
- Važno je i da roditelji znaju da ne treba da postavljaju slike svoje maloletne dece na kojima se vidi škola u koju dete ide ili parkić u kome se igra. Zapravo, slike dece treba da budu blurovane, jer čak i kada dete nije direktno ugroženo, slika tog deteta zapravo može u sekundi da se nađe u pedofilskim bazama fotografija - kaže ona.
Naša sagovornica ističe da su nadzor roditelja i izgrađeno poverenje između njih i dece od presudnog značaja.
Ništa manje u opasnosti nisu ni mlade devojke koje traže posao, a ovo su konkretni saveti udruženja "Atina":
- Dokumenta uvek nosi sa sobom i ne daj ih drugim osobama.
- Pre polaska u inostranstvo iskopiraj pasoš i kopiju ostavi na sigurno mesto.
- Porodici i prijateljima ostavi podatke o tome kuda i s kim ideš.
- Saznaj broj telefona diplomatskog predstavništva Republike Srbije u zemlji u koju putuješ.
- Zabeleži sigurno mesto ili internacionalni broj telefona za pomoć žrtvama trgovine ljudima u toj zemlji.
- Kada putuješ, obrati pažnju na saputnike, a naročito na decu u pratnji odraslih osoba, kao i na odnos pratioca prema detetu.
- O negativnim i sumnjivim ponašanjima uvek možeš da razgovaraš sa odgovornom odraslom osobom. Takođe možeš da pročitaj članak o stjuardesi koja je na letu prepoznala žrtvu trgovine ljudima i spasla devojčicu.
Kako proceniti ko je žrtva prilikom traženja posla
Pixabay
U Udruženju ističu da postoje i pitanja koja mogu pomoći da osoba proceni da li je ona ili neko drugi u riziku da postane žrtva trgovine ljudima prilikom traženja ili pronalaska posla.
Ovo su pitanja:
- Da li u tvom okruženju postoje osobe koje te ucenjuju da će, ukoliko ne učiniš nešto što od tebe traže, nauditi tebi, tvojoj porodici ili drugim bliskim osobama iz tvog okruženja?
- Da li ti je neko naneo telesne povrede zato što nisi želeo/želela da učiniš nešto što je od tebe ta osoba zahtevala ili zahteva da učiniš?
- Da li osećaš znake straha i potištenosti i deluje ti da ne možeš da pronađeš izlaz iz situacije u kojoj se nalaziš?
- Da li poseduješ sva svoja dokumenta? Da li su ti dokumenta oduzeta?
- Da li tvoja odluka da prekineš posao zavisi i od toga kad ćeš vratiti dug za usluge koje su ti obebeđene od strane osobe koja ti je pronašla zaposlenje uz nuđenje smeštaja, hrane i ostalih potrepština za život?
- Da li je tvoja odluka da radiš posao u uslovima u kojima ga trenutno obavljaš i u vremenu u kojem se odvija?
- Da li imaš slobodu da odbiješ naloge na poslu koji su povređujući po tvoje zdravlje i tokom kojih se osećaš ugroženo? Ukoliko odbiješ određene vrste naloga, da li zbog toga trpiš kaznu od osobe koja te zaposlila?
- Na koji način primaš isplatu na poslu i da li još neko raspolaže tvojom zaradom?
- Da li možeš da napustiš posao kada želiš?
- Da li te neko zaključava ili si pod stalnom pratnjom/prismotrom?
Bonus video
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari