Pedijatri savetuju buduće mame: "Zlatni sat" je najvažniji kod tek rođene bebe, tada mora da uradi devet bitnih stvari

Prvi sat novog života koga beba provede na grudima mame, u kontaktu koža na kožu, predstavlja duboku interakciju dva bića koja za rezultat ima stimulisanje fizičkog, emotivnog i mentalnog blagostanja, kaže za 24sedam pedijatar dr Marija Petrić.

- Značaj ovoga čina je toliko velik da mu je dat naziv "zlatni", "sveti", "magični" sat. Svetska zdravstvena organizacija (SZO), Američka pedijatrijska akademija (AAP), Akademija za medicinu dojenja (ABM), Program reanimacije novorođenčadi (NRP) su samo neke od renomiranih institucija koje u svojim protokolima promovišu primenu kontakta "koža na kožu" tokom prvog sata po rođenju - objašnjava dr Petrić, inače pedijatar jedne beogradske, pedijatrijske ordinacije. 

Ona dodaje da se pre rođenja dete nalazi u sigurnom, poznatom, toplom vodenom okruženju i da su mu poznati zvuci maminih srčanih otkucaja, disanja, glasa...

Pixabay

- Naviknuto je na blaga ljuljuškanja, laka i suptilna pomeranja ruku i nogu. Činom rođenja, ono posle mučnog prolaska kroz porođajni kanal, stiže u glasnu, svetlu, hladnu sredinu, njemu nepoznato okruženje puno pokreta, stranih zvukova i dodira. U tom momentu, stavljanjem novorođenčeta na kožu mame uz zagrljaj, privijanje i šaputanje, pokušava se ublažiti stres koji nastaje dolaskom u drugu životnu sredinu. Ritam disanja, otkucaji srca, poznat glas, položaj koji je sličan onome u materici, deluju smirujuće i olakšavaju bebinu adaptaciju - objašnjava doktorka.

Ona dodaje da je odvajanje bebe od poznatog okruženja stres i da zato kontakt koža na kožu utiče na njene prve utiske.

Trenuci nakon presecanja pupčane vrpce i osećaj sigurnosti i spokoja za novorođene su veoma značajni, dodaje ona.

- Tada počinje proces adaptacije. Naučnici pridaju veliki značaj upravo prvom doživljaju života u spoljašnjem svetu. Smatra se da on utiče na oblikovanje i strukturnu organizaciju mozga. Kontaktom koža na kožu se prvo postiže fiziološka stabilnost. Beba se smiruje, smanjuje plač, stabilizuje se disanje a samim tim i snabdevenost krvi kiseonikom. Smanjuje se lučenje hormona stresa, održava poželjan nivo šećera u krvi, reguliše se krvni pritisak. Držanjem uz kožu majke, sprečava se rashlađivanje bebe. To je posebno značajno zbog još uvek nepotpuno razvijene sposobnosti termoregulacije. Rođenjem, iz tople sredine beba dolazi u hladnije okruženje. Vlažna koža čija je površina veća u odnosu na masu tela, nerazvijeno potkožno masno tkivo, kontakt sa rashlađenim površinama su neki od faktora koji pridonose gubitku toplote. Uz toplotu maminog tela, bebu je potrebno obrisati, pokriti i staviti joj kapicu - dodaje doktorka. 

Pixabay

Međutim, "zlatni sat" nije bitan samo za bebe već i za majke. Doktorka Petrić kaže da uzimanjem bebe u naručje nastaje poplava emocija, u čijoj osnovi se nalaze  biohemijske i hormonske reakcije. 

- Oksitocin ili "hormon ljubavi" se u tom momentu intenzivno luči. Dovodi do opuštanja, smirivanja, razvoja osećaja zaštite i privrženosti. Kod mame stimuliše kontrakciju materice i smanjenje krvarenja. Takođe stimuliše laktaciju. Čak i svaki dodir bebine ruke po dojci tokom dojenja predstavlja snazan impuls za njegovo stvaranje. Prisni kontakt sa majkom je najbolji impuls za pokretanje instinktivne radnje u cilju ishrane a to je sisanje. Bez ičije pomoći, usmerenom i svrsishodnom motornom aktivnošću beba ce sama doći do bradavice i započeti dojenje. Narednih dana sisanje će se sve više usavršavati. Suština je da akt sisanja započinje i reguliše sama beba a ne mama - dodaje ona. 

Zanimljivo je i da se kontaktom koža na kožu stimuliše i mozak bebe.

- Mozak se oblikuje na osnovu iskustva koja beba stiče. Pozitivne senzacije koje uključuju kontakt sa majkom, njen miris, lagano ljuljuškanje, smiruju bebu, smanjuju bol, štede njenu energiju, poboljšavaju krvotok u mozgu, uspavljuju je. U procesu sazrevanja mozga, dodir i kretanje imaju ogromnu ulogu. Oni učestvuju u sazrevanju limbičkog sistema, dela mozga bitnog za razvoj emocija i memorije. Takođe učestvuju u neurointegraciji odnosno funkcionalnom povezivanju određenih struktura mozga - objašnjava doktorka

Dr Petrić dodaje da postoji devet faza bebinih aktivnosti u "zlatnom satu".

- Prvo nastaje porođajni krik kao rezultat prvog udaha i širenja pluća. Stavljanjem bebe na majčin stomak i grudi, plač prestaje i nastaje opuštanje koje traje nekoliko minuta. Buđenje je sledeća faza i praćena je laganim pokretanjem glavice ili usta, otvaranjem očiju. Potom ti pokreti postaju aktivniji, sa pojavom pokreta usana koji imitiraju sisanje i lagano meškoljenje i pokretanje trupa. Zatim sledi odmor. Potom kreće pokretanje slično puzanju sa ciljem dolaska do dojke. Odupire se nogicama, klizi, ponekad odigne glavicu. Upoznavanje sa dojkom je sledeća faza kada može lizati i dodirivati bradavicu. Ova faza može trajati i do 20 minuta. Potom počinje prvo sisanje. Nakon njega sledi spavanje, obično oko jedan do dva sata nakon rođenja. Tokom ovih faza novorodjence ne treba  forsirati, stimulisati, požurivati ili mu pomagati. Ono je rođeno sa refleksima i instinktima koji mu omogućavaju preživljavanje. Ritam i dužinu pojedinih aktivnosti će ono samo regulisati - objašnjava doktorka.

Dr Petrić zaključuje da uz odgovarajuće spoljašnje stimuluse i razvoj emotivne povezanosti sa roditeljima, bebe su sposobne da prevaziđu i neke za njih nepovoljne događaje.

- Roditelji su ti koji imaju zaštitnu ulogu, koji kontrolišu, ograničavaju, sprečavaju ili moduliraju izloženost bebe spoljašnjim uticajima. Na taj način im olakšavaju adaptaciju, daju osećaj sigurnosti, stimulišu razvoj samopouzdanja i samokontrole - zaključila je doktorka.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi