Ovome se niko nije nadao! Korona će nam ove godine "odneti" najmanje 4.700 beba!

Koronavirus u Srbiji već je odneo više od 7.000 života, ali je izvesno da će se pandemija odraziti i na broj novorođenih.

Tako docent Geografskog fakulteta Petar Vasić kaže za 24sedam da bi kovid mogao drastično da se odrazi na broj novih beba u ovoj godini.

– Uticaj kovid krize na broj rođenja tokom 2021. u Srbiji bi mogao biti takav da smanji očekivani broj rođenja za 10 do 11 procenata. Može se očekivati da broj rođenja u Srbiji tokom 2021. godine bude između 55.000 i 57.000 – kaže on.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je prošle godine bilo 61.692 novorođenčadi, pa ispada bi se u ovoj godini moglo roditi oko 4.700 beba manje, i to ako uzmemo u obzir “optimističniju” prognozu. Ukoliko bude rođeno oko 55.000 dece, može se zaključiti da će zbog pandemije Srbija ove godine imati oko 6.700 manje novorođenčadi.

U razvijenim državama još manje novorođenčadi

Docent Vasić kaže da je u razvijenim zemljama situacija još lošija.

– Relevantne studije procenjuju negativan uticaj pandemije na broj rođenja u razvijenim zemljama na između 12 i 14 odsto. Prethodna istorijska iskustva u vezi sa kriznim periodima su veoma slična kao i danas. Periodi kriza su u Srbiji po pravilu bili praćeni “baby bust” periodima, odnosno neuobičajeno malim brojem rađanja, kao što je to bio slučaj tokom oba svetska rata, a naročito tokom devedesetih, u vreme sankcija, restrikcija, inflacije i opšte socioekonomske krize – objasnio je on.

Pročitajte još:

Roditelji u panici: Šta je BRNU virus koji se pojavio u vrtićima?

Ali nakon kriza istorija je pokazala da slede “baby boom” periodi, kada dolazi do povećanog broja rađanja.

– Tokom tih “kompenzacionih” perioda ostvaruju se rađanja koja su odložena zbog krize i u određenom stepenu se nadoknađuje prethodni pad nataliteta. Osim toga, natalitet i rađanje su u savremenom srpskom društvu stvar racionalne odluke bračnog ili vanbračnog para, koji u vreme postojeće krize odlaže odluku o rađanju deteta za neko stabilnije vreme – kaže Vasić.

Zanimljivo je i to da je, prema preliminarnim podacima, u 2020. godini rođena 1.791 beba manje u odnosu na 2019. Međutim, Vasić kaže da su bebe rođene tokom 2020. godine u najvećem delu začete u 2019, a naročito pre početka kovid krize u Srbiji.

– Jedino se broj rođene dece u decembru 2020. delimično može objasniti uticajem kovid krize. Naime, u decembru 2020. je rođeno svega 247 beba manje nego u odgovarajućem mesecu 2019. godine. Drugim rečima, natalitet je već bio opao pre pojave pandemije i “zaključavanja”, a svega 14 odsto ovog pada se desilo tokom kovid krize – objasnio je on.

Podaci više nego zabrinjavajući

I vanredna profesorka Odseka za demografiju Geografskog fakulteta Vera Gligorijević smatra da će se efekat pandemije bolje sagledati na osnovu statistike za 2021. godinu, ali da su i podaci za prošlu godinu više nego zabrinjavajuči.

Pročitajte još:

Zašto su bebe rođene tokom leta tako neodoljive i posebne?

Emilija iz Niša je čudo od deteta! Ima samo šest godina i trostruko više svetskih nagrada za violinu

– Međutim, oni nisu iznenađujući za demografe, budući da je bilo jasno da će pandemija poremetiti uobičajeni poredak faktora koji utiču na odluku o roditeljstvu. Ako treba izdvojiti faktore koji su u prošloj godini najsnažnije delovali na odlaganje rađanja, onda su to dva. Jedan je psihološki, koji je bio povezan sa pojačanim osećajem anksioznosti i stresa, a drugi je ekonomski faktor, koji se preko smanjenih prihoda i povećanih troškova odrazio na tajming roditeljstva. Poznato je da u uslovima duboke uznemirenosti i stresa opada želja za intimizacijom partnera, što je, u sadejstvu sa pesimizmom koji je “obojio” prethodnu godinu, ostavilo traga na reproduktivno ponašanje stanovništva. Ista zapažanja važe i za većinu razvijenih zemalja, izuzimajući severnu Evropu, u kojoj je opadanje broja živorođenja bilo znatno umerenije – kaže ona.

Uprkos uvreženom mišljenju da “zaključavanje” i izolacija dovode do povećanog broja seksualnih odnosa, a samim tim i više trudnoća, profesorka Gligorijević objašnjava da to nije pravilo.

– Ne vodi svaka izolacija u prisnije partnerske odnose, posebno ne u uslovima stanovanja koji karakterišu većinu gradskih naselja u Srbiji. Svakodnevno deljenje ograničenih resursa, poput stambenog prostora, toaleta i pristupa internetu, pojačava stres i netrpeljivost u porodicama sa decom, a zebnja zbog neizvesne sudbine poslova sigurno se odražava na odlaganje prvorođenja u porodicama bez dece – kaže ona.

– Ostaje nada da će se odložena rođenja realizovati za dve do tri godine, a da se pandemija i opšta društvena neizvesnost neće odraziti na povećanje “sociološkog” steriliteta, tj. svesno neučestvovanje u rađanju – dodala je profesorka Gligorijević.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi