Svetski profesor tvrdio da smo manje inteligentni, pa dobio otkaz: U MENSA ga u potpunosti raskrinkali

Dva poznata strana portala objavila su podatke o koeficijentu inteligencije (IQ) naroda pojedinih država, ali sa totalno različitim podacima u vezi sa stanjem u Srbiji, iako se pozivaju na istraživanja istog čoveka – britanskog profesora Ričarda Lina. Prema objavi jednog, nalazimo se na samom dnu kada je koeficijent inteligencije u pitanju, dok smo, prema podacima drugog portala, u sredini. U srpskom ogranku MENSA, koje okuplja najinteligentnije građane naše države, kažu da su Linova istraživanja neutemeljena i da smo – prosečni.

Prvo istraživanje objavio je “Jakubmarian”, a prema mapi na sajtu, ispada da građani Srbije imaju jedan od najnižih IQ (90) u Evropi – iza nas se nalaze samo Turska (89), Crna Gora (86) i Albanija (82). Na sajtu se pozivaju na rad Ričarda Lina i finskog politikologa Tatua Vanhanena iz 2012. godine. Sa druge strane, portal “worlddata.info” objavio je podatke za 2021. prema kojima se Srbija nalazi na 53. mestu, od ukupno 107 država. A da stvar bude intrigantnija, i oni se, između ostalih, pozivaju na Ričarda Lina.

S druge strane, prema najnovijim podacima za 2021. godinu sa portala “World population review”, Srbi su na 69. mestu od 184 države na svetu, što znači da smo prilično iznad “zlatne sredine”.

U MENSA osporili metodologiju Lina

Koordinator komisije za testiranja MENSA i klinički psiholog Goran Tomin kaže za “24sedam” da je Linu njegov matični fakultet oduzeo zvanje zbog naučne neetičnosti, što govori o njegovom ugledu. Tomin je objasnio zbog čega je Linovo istraživanje sporno.

– Ono što dotični gospodin tvrdi je metodološki neutemeljeno. Prosečan koeficijent inteligencije se definiše kao aritmetička sredina izmerenih inteligencija svih ispitanika, u reprezentativnom uzorku jedne populacije. Da bi se do toga došlo, postupak je veoma složen, dugotrajan i skup. Po definiciji, prosečnom IQ-u je određena vrednost 100, i on predstavlja sredinu, odnosno takozvani pik Gausove krivulje. Za 10 bodova odstupanja od pika, odnosno od 90 do 110 je opseg koji se smatra prosečnom inteligencijom. Ukoliko inteligencija merena na određenoj populaciji na kraju nije izražena Gausovom krivuljom normalne raspodele, to znači da nešto u postupku nije urađeno kako treba, a faktora može biti veoma mnogo. Na primer, da instrument nije standardizovan, odnosno da ne daje validne rezultate, ili da uzorak ispitanika nije dobro uzet, to jest da nije reprezentativan za datu populaciju. Prema tome, prosečna inteligencija, po definiciji, ne može biti, primera radi, kako to navodi Ričard Lin, 64 u pojedinim zemljama Afrike – objasnio je on.

Sumnjivi rezultati

Istovremeno, socijalni psiholog Vesna Tomić kaže za “24sedam” da se, s obzirom na upadljivu razliku, rezultati ova dva istraživanja mogu dovesti u sumnju.

– Teško je doneti zaključak ako niste učestvovali, ali veliki broj takvih istraživanja ne govori ni o cilju, ni o metodologiji, niti o interpretaciji. Dakle, zašto je neko najgluplji – pita ona.

Tomićeva tvrdi da su zloupotrebe istraživanja česte.

– Uvek postoje zloupotrebe korišćenja rezultata istraživanja. To mogu da urade mediji ili kompetentne osobe. S druge strane, često vidite da se parametri pokazuju u procentima, ali u svetskim metodologija to ne znači ništa, jer ne pokazuje stvarne podatke i velika je opasnost od zloupotrebe tih statističkih podataka – objasnila je ona.

– Zato su istraživanja fakulteta i instituta pouzdana što se tiče podataka i nigde nemate golu brojku, bez objašnjenja šta ona znači, što je ključno – kaže Tomićeva.

Ona nije sigurna zbog čega se prave ovakve zloupotrebe, ali veruje da je u pitanju neznanje.

– Mislim da je pre svega razlog neznanje, jer se rezultati mnogih medicinskih istraživanja rade onako kako sam rekla, a to je tako da mogu da dovedu do zloupotreba, a na kraju ne pokazuju ništa – kaže ona.

Lina izbacili sa univerziteta

Inače, britanski BBC objavio je odluku Univerziteta Ulster od pre tri godine da povuče odluku o Linovom angažovanju zbog “kontroverznosti” nekih njegovih dela.

Pročitajte još:

Veličina, definitivno, nije važna: Od čega zavisi inteligencija

Putin odgovorio na pitanje da li veštačka inteligencija može biti predsednik države

Objašnjava se da je on tvrdio da ljudi iz istočne Azije imaju viši prosečni IQ od Evropljana i da muškarci imaju viši prosečni IQ od žena.

U tom univerzitetu su naveli da su odluku doneli prateći propisan postupak i uzimajući u obzir sve relevantne informacije.

– Univerzitet Ulster povukao je emeritus profesora Ričarda Lina. Profesor Lin ne radi za Univerzitet Ulster, niti doprinosi našem istraživanju i podučavanju – objasnili su oni.

Inače, titula emeritus profesora često se dodeljuje penzionisanim akademicima, koji su bili istaknuti na određenom univerzitetu. Pre toga je i sindikat univerzitetskih studenata pozvao univerzitet da prekine angažovanje profesora. Sindikat je u svom pozivu naveo da se Lin zalaže za stavove koji su “rasističke i seksističke prirode”.

 

Samo dva odsto ljudi inteligentno iznad proseka

Prosečno inteligentan čovek ima IQ između 90 i 110, dok se fiziološki tupima smatraju oni sa IQ od 70 do 80. Sve ispod 70 su duševno zaostale osobe ili dementne, ako je zaostalost nastala kasnije kada je inteligencija već razvijena. Ali na ovoj skali postoje i osobe koje su iznadprosečno inteligentne. Tako oni koji imaju IQ između 111 i 139 se smatraju visoko inteligentnim osobama, dok su oni sa IQ većim od 140 veoma visoko inteligentne osobe. Svega dva odsto svetske populacije spada u natprosečno inteligentne i oni se često okupljaju u udruženju MENSA. Koliko je malo ovih ljudi govori podatak da organizacija u 100 zemalja sveta ima samo 140.000 članova, a u Srbiji nešto više od 1.000 ljudi.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi