Misterija Rtnja: Kako je srpska planina postala "piramida" i privukla lovce na blago i spas od smaka sveta

Postoji nešto u Rtnju što već pri prvom pogledu tera čoveka da zastane. Iznad istočne Srbije uzdiže se gotovo pravilna planinska silueta, a njen najviši vrh Šiljak, visok 1.570 metara, iz određenih uglova toliko podseća na piramidu da nije teško razumeti kako su oko ove planine nastale neke od najneobičnijih legendi u Srbiji.

Jedno je, međutim, ono što Rtanj zaista jeste, a sasvim drugo ono što mu je tokom decenija pripisivano.

Za geologe i zvanične institucije nema velike misterije: Šiljak je prirodni fenomen kraškog reljefa. Turistička organizacija Boljevca upravo ga tako opisuje, navodeći da se voda na planini gubi kroz krečnjak, ponire, a zatim se u nižim delovima pojavljuje kroz snažna vrela. Rtanj je 2018. proglašen Specijalnim rezervatom prirode, koji obuhvata oko 4.997 hektara.

Ali njegov neobičan oblik otvorio je vrata sasvim drugačijim pričama.

Kada je planina postala „piramida“

Ideja da Rtanj možda nije samo planina posebno je dospela u javnost tokom leta 2009. godine. Domaći mediji tada su počeli da prenose tvrdnje grupa alternativnih istraživača da pravilan oblik planine, navodne elektromagnetne pojave i druge „anomalije“ mogu da ukazuju na postojanje drevne piramidalne strukture.

Priča je vrlo brzo dobila gotovo sve sastojke dobre misterije: drevnu civilizaciju, neobičnu energiju, svetleće objekte na nebu, podzemne strukture i vanzemaljce.

U priču je tada uvučeno i ime Semira Osmanagića, poznatog po tvrdnjama o navodnim piramidama kod Visokog u Bosni i Hercegovini.

Profimedia

Problem je što je Osmanagić ubrzo demantovao da je zaključio da je Rtanj piramida.

- Ja nisam zagovornik teze da je planina Rtanj piramida - rekao je tada.

Čak je naveo da strane Rtnja nisu potpuno pravilne, da nemaju iste dužine i da je verovatnije da je reč o prirodnom krečnjaku.

Drugim rečima, jedna od najpoznatijih figura priče o balkanskim „piramidama“ nije potvrdila upravo onu tvrdnju koja mu je pripisivana.

To, međutim, nije zaustavilo legendu.

Šupljine ispod planine nisu nikakvo čudo

Posebno privlačna postala je ideja da se unutar Rtnja kriju hodnici i velike podzemne prostorije.

Tu mit dobija zanimljiv dodir sa stvarnošću.

Rtanj jeste krečnjačka, kraška planina. A kraška područja prirodno karakterišu ponori, pukotine, pećine, podzemni vodeni putevi i druge šupljine. Čak i zvanični turistički opis planine navodi da voda kroz krečnjak ponire i ponovo izbija u podnožju.

Postojanje prirodnih podzemnih prostora zato ne bi predstavljalo dokaz da je neko izgradio planinu, već upravo nešto što se od ovakve geološke sredine može očekivati.

Ali kada se priča o podzemlju jednom spojila sa izgledom Šiljka, počele su teorije o skrivenim hodnicima, drevnim građevinama i „energetskom centru“ planine.

Za takve tvrdnje do danas nema prihvaćenog arheološkog ili geološkog dokaza.

Mnogo pre vanzemaljaca, tu su bili Minhovi

Najzanimljiviji deo priče o Rtnju, ipak, nije legenda.

On se zaista dogodio.

Početkom 20. veka razvoj ovog kraja bio je snažno vezan za rudnik kamenog uglja i porodicu Minh. Istorijski izvori potvrđuju da je Samuilo Minh započeo istražne radove u ugljenom basenu istočne Srbije, dok je kasnije rudnikom upravljala porodica. Dokument iz 1937. godine govori o akcionarskom društvu „Rudnik kamenog uglja Rtanj braće Minh“.

Profimedia

Posle smrti Samuila Minha upravljanje je preuzeo njegov sin Julijus sa braćom. Za porodicu Minh ostale su vezane priče o razvoju rudarskog naselja, stanovima za radnike, školi, ambulanti, prodavnici i drugim sadržajima.

A onda se dogodilo nešto što je zauvek promenilo sam vrh Rtnja.

Nakon smrti Julijusa Minha, njegova supruga Greta podigla je na Šiljku kapelu posvećenu Svetom Georgiju, u znak sećanja na muža. Kao godina njenog osvećenja navodi se 1936.

Kapela na samom vrhu gotovo pravilne planine samo je dodatno pojačala mistiku Rtnja.

A onda je nastala legenda o zlatu.

Blago koje niko nije pronašao uništilo je kapelu

Proširila se priča da je porodica Minh negde na planini, ili čak u temeljima same kapele, sakrila veliko bogatstvo.

Dokaza za skriveno zlato nije bilo. Ali je verovanje bilo dovoljno jako.

Profimedia

Tragači za blagom godinama su oštećivali objekat, a početkom devedesetih kapela je teško razorena. Više izvora navodi da je 1992. minirana dinamitom upravo tokom potrage za navodno zakopanim zlatom. Od nje su danas ostali samo delovi zidova.

I tako je jedna legenda ostavila sasvim stvarnu posledicu: istorijska građevina na najvišem vrhu planine gotovo je nestala zbog blaga za koje nikada nije dokazano da postoji.

A onda je stigao 21. decembar 2012.

Ako je 2009. bila godina u kojoj je priča o „piramidi“ dobila veliki medijski zamah, 2012. je bila godina kada je Rtanj postao međunarodna senzacija.

Kako se približavao 21. decembar 2012, datum koji je u popularnoj kulturi pogrešno povezan sa navodnim majanskim proročanstvom o kraju sveta, počela je da kruži teorija da bi upravo Rtanj mogao da bude jedno od najbezbednijih mesta na planeti.

Obrazloženje je zvučalo kao scenario naučnofantastičnog filma: unutar piramidalne planine navodno postoji drevna struktura koja emituje posebnu energiju i koja bi, u slučaju kataklizme, mogla da zaštiti ljude u okolini.

Ljudi su poverovali dovoljno da su hoteli i privatni smeštaj pod Rtnjem počeli da se pune.

RTS je 17. decembra 2012. izvestio da su hoteli bili prebukirani i da su se pojavili oglasi u kojima se za kuće tražilo i do 1.500 evra dnevno. Jedan hotelski menadžer tvrdio je da je samo za jedan dan primio oko 500 zahteva za rezervaciju.

Priča je stigla i do velikih svetskih medija. Rojters je 21. decembra 2012. na Rtnju snimao ljude okupljene zbog navodne apokalipse i beležio tvrdnje pristalica teorije da simetrija planine dokazuje postojanje drevne piramide.

Sledećeg jutra svet je, naravno, bio na svom mestu. Ali je mit o Rtnju postao još veći.

Profimedia

A Artur Klark?

Uz Rtanj se godinama provlači još jedna atraktivna tvrdnja - da je čuveni pisac naučne fantastike Artur Klark govorio ili pisao da se ispod planine nalazi drevna piramida, odnosno da Rtanj predstavlja posebno energetsko mesto.

Ta tvrdnja pojavljuje se u brojnim domaćim, ali i stranim tekstovima.

Problem je što za nju nije lako pronaći pouzdan primarni izvor - Klarkovu knjigu, intervju ili autorski tekst u kojem je to zaista rekao.

Zbog toga je najispravnije tretirati je upravo onako kako je RTS to učinio još 2012. godine - kao nešto što mu je navodno pripisivano, a ne kao utvrđenu činjenicu.

Prirodna piramida kojoj mitovi nisu ni potrebni

Nauka danas ne nudi dokaz da je Rtanj građevina drevne civilizacije, vanzemaljska baza, energetska mašina ili veštački napravljena piramida.

Nudi nešto mnogo jednostavnije: izrazito upečatljivu krečnjačku planinu čiji je Šiljak prirodni fenomen kraškog reljefa.

Ali između tog naučnog objašnjenja i ljudske potrebe za misterijom tokom vremena smestilo se gotovo sve: svetleće kugle, vanzemaljci, tajanstvene energije, podzemni hodnici, izgubljene civilizacije, Minhovo zlato i spas od smaka sveta.

Možda je upravo zato Rtanj toliko dugo fascinantan.

Jer njegova najveća misterija možda uopšte nije pitanje da li je planina piramida, već kako je jedna sasvim stvarna planina neobičnog oblika uspela da postane mesto na kojem su se istorija, priroda i ljudska mašta toliko isprepletale da je danas gotovo nemoguće pomenuti Rtanj, a da odmah za njim ne stigne i neka legenda.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi