Imate stare lekove u kući? Od danas možete besplatno da ih predate: Evo gde ih primaju

Ministarstvo zaštite životne sredine pokrenulo je danas pilot-projekat „Vrati lek“, koji građanima omogućava da besplatno i bezbedno dostave u apoteke lekove iz kategorije neopasnog otpada koje više ne koriste ili kojima je istekao rok trajanja. Kampanja je počela u Beogradu, gde će u 13 apoteka na Zvezdari medikamenti moći besplatno da se predaju, dok će u oktobru ova aktivnost zaživeti u Novom Sadu, a u novembru u Nišu.

Cilj ovog pilot-projekta je da se farmaceutski otpad po prvi put stavi u pravne okvire, odnosno da se zaustavi višedecenijska praksa po kojoj su lekovi iz domaćinstava uglavnom završavali u komunalnom otpadu, vodotokovima ili na deponijama i da se tako zaštiti životna sredina.

To naglašava Sara Pavkov, ministarka zaštite životne sredine.

„Ovaj projekat predstavlja značajan korak ka uspostavljanju sistema za prikupljanje, bezbedno skladištenje, transport i zbrinjavanje farmaceutskog otpada iz domaćinstava, a realizuje se u saradnji sa Privrednom komorom Srbije. Želimo da građanima omogućimo jednostavan i bezbedan način da urade pravu stvar. Svaki lek koji umesto u kanti ili slivniku završi na mestu predviđenom za njegovo bezbedno zbrinjavanje mali je, ali važan doprinos zaštiti životne sredine.“

Od 1. septembra građani mogu besplatno da predaju neiskorišćene lekove i lekove kojima je istekao rok u apotekama koje učestvuju u pilot-projektu na teritoriji beogradske opštine Zvezdara.

„U oktobru nastavljamo u Novom Sadu, a u novembru u Nišu, pri čemu će pilot-projekat u svakom gradu trajati mesec dana. Nepravilno odlaganje ovakvog otpada može dovesti do dospevanja farmaceutskih supstanci u životnu sredinu i predstavljati rizik za zemljište, vode i živi svet. Ovaj projekat će doprineti smanjenju količine farmaceutskog otpada u komunalnom toku, kao i unapređenju sistema upravljanja ovom vrstom otpada“, objasnila je Pavkov.

Ona je dodala da pilot-projekat „Vrati lek“ predstavlja važan korak ka uspostavljanju funkcionalnog, dostupnog i održivog sistema upravljanja farmaceutskim otpadom iz domaćinstava.

„Ovaj projekat doprinosi ne samo zaštiti životne sredine, već i odgovornijem ponašanju građana i razvoju kulture pravilnog upravljanja farmaceutskim otpadom. Važno je i da građani znaju da mogu da vrate lekove koji spadaju u neopasan farmaceutski otpad. Ovim projektom nisu obuhvaćeni citostatici, medicinska sredstva kao što su toplomeri, špricevi, igle, kao i proizvodi koji su dodaci ishrani, poput suplemenata i vitamina, jer nisu lekovi. Takođe, ne mogu se vratiti ni proizvodi koji služe za kozmetičke svrhe. Očekujemo da kroz ovaj projekat napravimo važan korak ka uspostavljanju sistema u kojem će pravilno zbrinjavanje lekova postati jednostavna i dostupna navika za sve građane“, navela je Pavkov.

U decembru će se, kako je rekla, raditi analiza uspešnosti projekta, a u planu je da se od sledeće godine proširi na nivo cele države.

Treba znati da se u apoteku mogu vratiti samo lekovi koji spadaju u neopasan farmaceutski otpad. To su antibiotici, lekovi za pritisak, srčane tegobe, dijabetes, kao i lekovi protiv bolova, temperature, prehlade i kašlja, lekovi za varenje, kao i preparati za lokalne promene na koži.

Pravilo je da se izdvoje uputstvo za lek i kutija i odlože u kontejner za papir, a sam lek trebalo bi staviti u čistu kesu i predati apoteci. Ista je procedura i kod sirupa i kapi, samo je bitno da se njihovi poklopci dobro zatvore kako tečnost ne bi iscurila tokom transporta.

Ono što je važno jeste da ovim projektom nisu obuhvaćeni lekovi i druga medicinska sredstva koji su u kategoriji opasnog otpada, u koje spadaju citostatici, radiofarmaceutici i lekovi iz krvi ili plazme, jer oni zahtevaju posebne uslove skladištenja, transporta i uništavanja i ne odlažu se u komunalni otpad.

Osim toga, ne mogu da se predaju ni medicinska sredstva kao što su toplomeri, špricevi, igle, zavoji, flasteri, aparati za merenje pritiska, merači šećera u krvi, inhalatori, medicinski alkohol, aceton i hidrogen, kao ni proizvodi koji su dodaci ishrani, poput suplemenata i vitamina. Ne mogu da se vrate ni proizvodi koji služe za kozmetičke svrhe.

Sva ova procedura je u skladu i sa Pravilnikom o upravljanju medicinskim otpadom, kojim su konkretizovane obaveze iz Zakona o upravljanju otpadom, koji je usvojen prošle godine. Reč je o izuzetno važnom dokumentu jer je značajan deo ovog otpada u kategoriji opasnog i, ako se sa njim ne postupa u skladu sa propisima, može ozbiljno da naruši kako zdravlje ljudi tako i životnu sredinu.

Ovo tim pre što, iako ne postoje precizni podaci o količini medicinskog i farmaceutskog otpada, neke procene ukazuju da se godišnje stvori oko 4.000 tona, od kojih najmanje 25 do 30 odsto spada u kategoriju opasnog otpada.

Upravo ta činjenica je važno upozorenje da se poštuju sve procedure i evropski standardi za njegovo skladištenje i tretiranje, jer neke studije pokazuju da u Srbiji jedan bolnički krevet generiše 1,5 kilograma medicinskog otpada. Prema podacima RZS-a iz 2025. godine, u Srbiji postoji 41.087 bolničkih kreveta.

U medicinski otpad spadaju lekovi, špricevi, maske, higijenske rukavice, gaze, tupferi i skalpeli. Tu su i delovi tela i organi, kao i hemikalije. Po pravilu, sve to bi trebalo da se tretira u posebnim postrojenjima koja poseduje 66 zdravstvenih ustanova, prema podacima iz Programa upravljanja otpadom u Srbiji za period 2022–2031. godine.

Da ovo nije problem samo u Srbiji pokazuju i podaci Svetske zdravstvene organizacije iz 2023. godine, prema kojima je pandemija koronavirusa uvećala količine medicinskog otpada.

„Utvrđeno je da je veći deo od 1,5 milijardi medicinskih predmeta koje su Ujedinjene nacije distribuirale u prvim mesecima pandemije završio kao smeće, što je jednako težini 262.000 džambo-džet aviona. Među otpadom je bilo najviše rukavica za jednokratnu upotrebu. Procenjeno je da je 3,4 milijarde maski za jednokratnu upotrebu bacano svakog dana 2020. širom sveta. Pošto je većina maski napravljena od plastike, taj otpad može da zagadi i zemlju i vodu, posebno u zemljama sa manje razvijenim sistemima za upravljanje otpadom“, stoji u izveštaju SZO.

Upravo zato Srbija poslednjih godina pokušava da zakonskim rešenjima, u skladu sa evropskim standardima, svoj sistem upravljanja otpadom podigne na viši nivo. U tom smeru su i rešenja u Pravilniku o upravljanju medicinskim otpadom, koji će važiti tri godine i u kojem su konkretizovane obaveze iz Zakona o upravljanju otpadom, ali i Programa upravljanja otpadom za period 2022–2031. godine.

Deo pilot-projekta „Vrati lek“ predstavlja i realizaciju mera iz tih dokumenata, u kojima se, između ostalog, definišu aktivnosti kako bi se neupotrebljeni lekovi iz domaćinstava i oni kojima je istekao rok upotrebe, a koji se često odlažu u kontejnere za komunalni otpad, stavili u pravne okvire.

Količine tog otpada ne znaju se tačno, ali procene ukazuju da se na policama srpskih domaćinstava godišnje nađe oko 50 tona farmaceutskog otpada.

Spisak apoteka na Zvezdari gde se predaju lekovi:

• AU Lilly Drogerie, Ustanička 248a
• AU Lilly Drogerie, Živka Davidovića 86
• AU Lilly Drogerie, Bulevar kralja Aleksandra 186
• AU Dr.Max, Matice srpske 111
• AU Dr.Max, Mirijevski venac 23
• AU Dr.Max, Ustanička 194
• AU Dr.Max, Bulevar kralja Aleksandra 297
• AU Dr.Max, Veljka Dugoševića 19
• AU BENU, Cvetanova ćuprija 24đ
• AU BENU, Živka Davidovića 86
• AU BENU, Živka Davidovića 81
• AU BENU, Bulevar kralja Aleksandra 293
• AU BENU, Mirijevski bulevar 86a

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi