Borba sa vatrenom stihijom ne prestaje: Tri velika žarišta i dva fronta u Srbiji, stotine ljudi na terenu

Požari u Deliblatskoj peščari i na Stolovima i dalje su aktivni, a vatrogasci, radnici javnih preduzeća i druge nadležne službe nastavljaju borbu sa vatrenom stihijom. Dok se u Deliblatskoj peščari vatra gasi na više žarišta, na Stolovima i dalje postoje dva fronta, a dodatni problem predstavlja jak vetar.

Marko Marinković iz "Vojvodinašuma" potvrdio je jutros da je požar u Deliblatskoj peščari još aktivan na linijama koje su široke i atipične i kreću se u rasponu od 30 do 50 metara, ukupne dužine od oko 60 kilometara.

"Pratimo situaciju 24 sata dnevno i postoje tri velika žarišta koja se još gase. Cilj je da se požar ne širi dalje. Koristimo Nacionalni monitoring šuma Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu i trenutno možemo da potvrdimo da je opožareno oko 3.650 hektara", rekao je diplomirani inženjer šumarstva i izvršni direktor za šumarstvo, ekologiju i razvoj u preduzeću "Vojvodinašume" Marinković u Jutarnjem programu RTS.

On je potvrdio da su radnici "Vojvodinašuma" na terenu zajedno sa pripadnicima MUP-a i da se trenutno sa požarom bori ukupno 300 ljudi i 70 mašina.

Kako je istakao, postoje još tri velika i dva manja žarišta, a požar se gasi u okviru tih granica.

"Pratimo situaciju 24 sata dnevno. Cilj je da odbrambene pruge odbranimo i da ih požar ne probije", naveo je Marinković i dodao da je situacija stabilnija, ali da se ne može reći da će požar biti ugašen u kraćem periodu od dan ili dva.

Podsetio je da je požar nastao u području Deliblatske peščare 21. jula i da je detektovan video-nadzorom.

"Od tada su uspostavljena dežurstva od po 20 ljudi tokom 24 sata. Požar je detektovan i 26. jula, potom početkom avgusta i konačno 5. avgusta, kada je buknuo požar sa kojim se još borimo zbog vetrova i tla koje pogoduje širenju vatre", rekao je Marinković.

Na Stolovima dva fronta, jak vetar otežava gašenje

Istovremeno, borba sa vatrom nastavlja se i na Stolovima. Nikola Petrić iz "Srbijašuma" rekao je danas da i dalje postoje dva fronta borbe sa požarom na ovoj planini, dok veliki problem predstavlja jak vetar.

Govoreći za Jutarnji program RTS sa terena, na krajnjem istočnom obodu Stolova, Petrić je rekao da situacija još nije pod kontrolom i da požar i dalje ima dva fronta jer duva jak vetar.

"Između ta dva fronta, gde je i najveća vatra, nalazi se najviše vatrogasaca i radnika JP 'Srbijašume'", rekao je Petrić i naglasio da na dugim planinskim kosama vatra ne može da se gasi sa zemlje jer je rizik od povređivanja vatrogasaca prevelik, što bi moglo da dovede do još težih posledica.

Petrić je podsetio da je požar prvo izbio u blizini železničke pruge Kraljevo-Raška, koja se nalazi u blizini Ibarske magistrale, i da se odmah krenulo sa izlaskom na teren.

Velika ekološka šteta

Govoreći o posledicama požara na Stolovima, Petrić je naveo da će ekološka šteta biti procenjena nakon potpunog gašenja vatre.

"Ekološka šteta, koja će se procenjivati nakon potpunog gašenja požara, sigurno je velika i moći će da se posmatra na više nivoa. Direktna šteta na biljnim vrstama je velika i pogađa oko 700 biljnih vrsta, što čini petinu svih biljaka u Srbiji. Može i golim okom da se vidi koliko ima ugljenisanog materijala", naveo je Petrić.

O ekološkoj šteti govorio je i Marinković, koji je ukazao da je glavni zadatak da se tri meseca posle požara izradi sanacioni plan koji podrazumeva verifikovanje i evaluaciju štete i planove za obnovu.

"Zajedničkim, multisektorskim pristupom utvrdiće se načini sanacije. Usled klimatskih promena šumarska služba mora proaktivno da obnavlja i sanira uništenu površinu. Deliblatska peščara će se brzo obnoviti, a mi moramo da unesemo nove vrste kao što je, na primer, hrast medunac, da bismo obnovili uništene površine. To će odrediti struka", rekao je Marinković i dodao da čovek mora da pomogne prirodi ako hoće da neguje željene biljne vrste.

Tehnologija i oprema ključni u borbi sa požarima

Marinković je naglasio da su video-nadzor, rana detekcija požara i moderne tehnologije suština prevencije.

"Od 2006. godine u Deliblatskoj peščari postoji takav sistem i on je nedavno modernizovan. Nažalost, i pored tehnologije nismo uspeli da sprečimo širenje požara zbog nepovoljnih vremenskih uslova", rekao je Marinković.

On je podsetio da preko 90 odsto požara nastaje zbog ljudskog nemara i istakao da su ljudi često neoprezni i bacaju opuške, nesvesni da to može da proizvede štetu i katastrofalne posledice.

"Moramo svi da budemo pažljivi. Zahvaljujem svim građanima koji su nam pomagali da obuzdamo požar sa kojim se borimo više od 10 dana", rekao je Marinković.

Petrić je takođe ukazao da su unapređenje tehnologije i više ljudstva značajni kako bi se sprečile ovakve situacije.

"Ulaganje u opremu je put da budemo spremni za neki naredni požar", zaključio je Petrić.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi