Mislili ste da je odmor siguran? U jednoj situaciji poslodavac može da vam promeni planove

Neočekivani problemi u poslovanju, hitni projekti ili nedostatak zaposlenih često otvaraju pitanje da li poslodavac može da promeni već odobren termin godišnjeg odmora i kakva prava u takvim situacijama imaju zaposleni.

Prema Zakonu o radu, poslodavac zaista ima mogućnost da izmeni vreme korišćenja godišnjeg odmora, ali samo pod jasno propisanim uslovima. Takva odluka nije njegovo neograničeno pravo, već može biti doneta isključivo kada to zahtevaju potrebe procesa rada.

Pored toga, zakon propisuje i rok u kojem se takva odluka može doneti – termin godišnjeg odmora može biti promenjen najkasnije pet radnih dana pre datuma određenog za njegov početak, piše Biznis.

Do ovakvih situacija može doći kada se kompanija suoči sa nepredviđenim okolnostima. Na primer, u slučaju iznenadnog zastoja u proizvodnji, većeg broja zaposlenih na bolovanju ili pojave hitnog posla koji ne može da se odloži, poslodavac može izmeniti raspored godišnjih odmora kako bi obezbedio nesmetano funkcionisanje firme.

Ipak, ova mogućnost ne bi smela da postane uobičajena praksa. Kako objašnjava pravnik Advokatske kancelarije PC Law, Vukašin Vuković, učestalo pomeranje godišnjih odmora bez ozbiljnog i opravdanog razloga može ukazivati na probleme u organizaciji rada, a ne na stvarne potrebe poslovanja.

- U slučaju eventualnog sudskog spora, poslodavac bi morao da dokaže da je svaka izmena termina godišnjeg odmora bila zaista neophodna zbog objektivnih okolnosti - navodi Vuković.

Pored dilema u vezi sa terminom korišćenja godišnjeg odmora, zaposleni često nisu sigurni ni koji se dani računaju kao dani odmora. Jedna od najčešćih nedoumica odnosi se na državne praznike koji padaju tokom već započetog godišnjeg odmora.

Ukoliko zaposleni, na primer, koristi godišnji odmor od ponedeljka do petka, a sreda je državni praznik tokom kojeg se ne radi, taj dan se ne uračunava u godišnji odmor. Drugim rečima, zaposleni ne "troši" jedan dan odmora zato što je reč o neradnom državnom prazniku.

Isto pravilo primenjuje se i kada zaposleni tokom godišnjeg odmora otvori bolovanje. Ako je, na primer, planirao da iskoristi deset radnih dana odmora, ali se već trećeg dana razboli i lekar mu utvrdi privremenu sprečenost za rad, dani provedeni na bolovanju neće biti uračunati u godišnji odmor.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi