Na Ivanjdan se pletu venčići, bere lekovito bilje i "vara sunce": Stari običaji koje Srbi i danas čuvaju

Bliži nam se Ivanjdan, jedan od najlepših i najmističnijih praznika u srpskoj tradiciji, koji se obeležava 7. jula, na dan rođenja Svetog Jovana Krstitelja. Iako je reč o velikom hrišćanskom prazniku, brojni običaji koji ga prate sežu mnogo dalje u prošlost i povezani su sa kultom sunca, prirode, vode i lekovitog bilja.

U mnogim krajevima Srbije i danas se čuvaju stari običaji koji simbolizuju zdravlje, plodnost, zaštitu doma i blagostanje.

Pletenje ivanjskih venčića

Najpoznatiji običaj vezan za Ivanjdan jeste pletenje venčića od ivanjskog cveća, kantariona i drugog poljskog i lekovitog bilja. Venčići se kače na ulazna vrata kuća, kapije, štale i pomoćne objekte kako bi čuvali dom od nesreće i doneli napredak tokom cele godine.

Krug venca simbolizuje večnost i punoću života, ali i vrhunac prirodnog ciklusa usred leta.

Profimedia

Bilje ubrano na Ivanjdan ima posebnu moć

Prema narodnom verovanju, lekovite biljke ubrane na Ivanjdan imaju najveću snagu. Žene su nekada ustajale pre svitanja kako bi brale kantarion, hajdučku travu, nanu i majčinu dušicu, koje su potom sušene i čuvane za pripremu čajeva i narodnih lekova tokom cele godine.

Kantarion se i danas u narodu često naziva „travom Svetog Jovana“.

Ustajanje pre izlaska sunca

Verovalo se da na Ivanjdan treba ustati pre zore i „prevariti sunce“. Ljudi su smatrali da će onaj ko prvi dočeka svitanje tokom cele godine biti vredan, zdrav i uspešan.

U pojedinim krajevima postojalo je i verovanje da sunce na ovaj praznik „zaigra“ pri izlasku.

Kupanje u rekama i izvorima

Naši preci verovali su da voda na Ivanjdan poseduje posebna isceliteljska svojstva. Zbog toga su se rano ujutru kupali u rekama, potocima i izvorima, verujući da će ih to zaštititi od bolesti i doneti snagu za naredni period.

Ivanjske vatre i preskakanje plamena

U pojedinim delovima Srbije palili su se ivanjski kresovi, oko kojih se okupljala omladina. Preskakanje vatre simbolizovalo je pročišćenje, zdravlje i zaštitu od zlih sila, a etnolozi smatraju da ovaj običaj vodi poreklo iz staroslovenskih obreda posvećenih suncu.

Devojačka gatanja za ljubav

Ivanjdan je nekada bio posebno važan za neudate devojke. One su stavljale ivanjsko cveće pod jastuk kako bi sanjale budućeg muža, a pojedine su kroz venac gledale momka koji im se dopada, verujući da će upravo za njega poći.

Šta se na Ivanjdan nije radilo

Narodna verovanja nalagala su i određene zabrane. Na ovaj praznik nije se pozajmljivao novac niti stvari iz kuće, izbegavali su se teški poslovi, a smatralo se da svađe i ružne reči mogu doneti nemir tokom cele godine.

Zbog spoja hrišćanske simbolike i drevnih narodnih običaja, Ivanjdan i danas ostaje jedan od najživopisnijih i najpoštovanijih praznika u srpskoj tradiciji, a mnogi običaji prenose se s kolena na koleno i čuvaju kao deo kulturnog identiteta našeg naroda.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi