Letnje računanje vremena: Kada pomeramo sat i kako se to odražava na nas?

Pomeramo kazaljke jedan sat unapred u noći između 28. i 29. marta i prelazimo na letnje računanje vremena koje će trajati sve do kraja oktobra ove godine.

Osnovna ideja iza uvođenja letnjeg i zimskog vremena bila je da se bolje iskoristi dnevna svetlost. Zimsko vreme je, zapravo, pravo astronomsko vreme. Sa druge strane, leti se sat pomera tako da se jedan jutarnji sat "ukrade" i doda večeri, kako bi mrak pao kasnije.

Glavni motiv za napuštanje ove prakse jesu naučna istraživanja o negativnom uticaju pomeranja sata na zdravlje ljudi. Poremećaj bioritma može izazvati nesanicu, stalan umor, depresiju, iscrpljenost, varijacije srčane frekvencije, pa čak i probleme sa varenjem.

Pored zdravstvenih problema, promena vremena utiče na porast broja saobraćajnih nezgoda.

Iako je Evropska komisija još 2019. godine podržala predlog za ukidanje sezonskog pomeranja sata, zbog izbijanja pandemije korona virusa u martu 2020. godine, konačna odluka je odložena. Ni vlasti u Srbiji još uvek nisu donele zakon o ukidanju. 

Ukoliko bi se pomeranje ukinulo, Srbija bi se našla pred teškim izborom. Pošto se nalazimo na krajnjem istočnom obodu srednjoevropske vremenske zone, mrak kod nas pada ranije nego na Zapadu.

Ako bismo izabrali trajno zimsko vreme, prespavali bismo onaj prvi, efikasni deo obdanice i ostalo bi nam malo dnevnog svetla u drugom delu dana.

S druge strane, trajno letnje vreme bi nam donelo duže večernje svetlo, ali bi nas neprirodno izmestilo iz naše osnovne srednjoevropske u istočnoevropsku vremensku zonu, čime bismo se odvojili od većeg dela Evrope kojem pripadamo.

Bonus video

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi