Počinje letnje računanje vremena: Ovog datuma spavaćemo sat kraće

Letnje računanje vremena počinje poslednjeg vikenda u martu (30. marta) i tada se pomera sat jedan čas unapred, sa dva sata posle ponoći na tri. To znači da ćemo spavati kraće, ali dan će trajati duže, i tako će biti sve do 28. oktobra, kad nas čeka vraćanje na zimsko računanje vremena.

Zimsko računanje vremena nam daje taj sat sna duže ujutru, ali nam zapravo skraćuje dan. Sada ćemo sa letnjim računanjem vremena teoretski, imati sat vremena manje sna, to u praksi znači da će nam od naredne nedelje dan biti duži.

Lekari upozoravaju da pomeranje sata i početak letnjeg računanja vremena može imati negativne posledice po zdravlje poput osećaja umora, glavobolje, pospanosti.

U Srbiji se časovnici pomeraju dva puta godišnje i to poslednje nedelje oktobra za jedan sat unapred, i poslednje nedelje marta za jedan sat unazad.

Prema mnogobrojnim istraživanjima, pomeranje sata donosi kako umor i stres tako i pojačanu depresiju i razdražljivost, te može doći i do povreda na radu, ali i do smrtnih ishoda.

Profimedia

Kako kaže specijalista opšte medicine dr Radmila Šehić promena ritma i sama promena aktivnosti utiče na nervni sistem, pre svega autonomni koji je nezavisan od naše volje.

- Neki ljudi tih dana kažu da se osećaju malo mrzovoljnije, imaju blago izražen pad koncentracije, glavobolje, nesanicu, osećaj zebnje, manje su tolerantni. Prisutan je osećaj umora i neispavanosti -objašnjava dr Šehić.

Ona dodaje da neki ljudi mogu imati osećaj ubrzanog srčanog rada i treperenja u grudima.

- Mogu se malo i plašiti, ali to su samo adaptogeni momenti, kada se organizam navikava na ono što mu je nametnuto. Važno je reći da se organizam brzo prilagođava. Nekome je potreban jedan dan, a nekom nedelju dana, ali sve te potencijalne tegobe su prolaznog karaktera - kaže Šehićeva.

Ona dodaje da bi, ako se ništa zdravstveno značajno ne događa, trebalo da se ponašamo normalno, odmaramo koliko organizam traži i pridržavamo zdravih navika.

Brojne polemike

Podsetimo, pomeranje satova napred i unazad godinama izaziva polemike, a uprkos najavama da će ova praksa prestati, i dalje se primenjuje u većini zemalja sveta.

Čak je i Evropska Unija pokrenula pitanje da se sa ovom praksom prekine. Iako članice EU nisu uspele da postignu dogovor o tome u koje vreme bi bilo najbolje da to usvoje, promena sata nastaviće da važi najmanje do 2026. godine, ali ostaje da se postigne zajednički dogovor i ovo pitanje svakako ostaje na snazi.

Da li sve države sveta menjaju vreme?

Dok više od 70 zemalja širom sveta i dalje ima letnje i zimsko računanje vremena, nekoliko država je ukinulo ovu praksu:

Rusija, Turska i Belorusija su se opredelile za trajno letnje računanje vremena, eliminišući potrebu za sezonskim promenama sata. Zanimljiv primer je Island, koji zbog geografskog položaja ne mora da menja satove, jer dnevno svetlo varira na specifičan način tokom cele godine.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi