Država stala iza majstora: Novi propisi za stare zanate

Vlada Srbije usvojila je novi Pravilnik o starim i umetničkim zanatima i poslovima domaće radinosti, kojim se detaljno uređuje ova oblast – od definisanja samih delatnosti, preko postupka sertifikacije, do vođenja posebne evidencije izdatih dozvola.

Osnovna ideja pravilnika je očuvanje tradicionalnih znanja i veština, odnosno autentičnih tehnika izrade i obrade predmeta koje se prenose generacijama i koje se i dalje obavljaju na klasičan način, uz korišćenje prirodnih i istorijski karakterističnih materijala.

Lista starih zanata obuhvata veliki broj delatnosti – od obrade gline i metala, poput lončarstva, kazandžijstva i kovačkog zanata, do poslova vezanih za drvo, tekstil i kožu. Tu su, između ostalog, kolari, bačvari, drvodelje, tkači, terzije, opančari i sarači. Posebno su izdvojeni zanati zasnovani na ručnom radu i izradi unikatnih predmeta, poput tradicionalne obuće i nošnji, zvona, nakita od prirodnih materijala, kao i proizvoda od kamena, pruća, slame i drugih biljnih vlakana.

Pravilnik prepoznaje i niz danas retkih i specifičnih veština, među kojima su izrada grebena za vunu, pečenje kreča i ćumura, pravljenje katrana, ručno ispiranje zlata, kao i prevoz fijakerom. Na spisku su i zanati koji se bave održavanjem i popravkom predmeta – od oštrača i sajdžija, do majstora za kalaisanje, emajliranje i cinkovanje posuđa.

Poseban segment - proizvodnja hrane

Poseban segment odnosi se na tradicionalnu proizvodnju hrane. Obuhvaćeni su bombondžijski, bozadžijski i sodadžijski poslovi, ali i mlevenje žitarica u potočarama, priprema hleba ispod sača ili u crepulji, kao i tradicionalna prerada mesa i mleka.

Značajno mesto imaju i građevinski zanati, čiji su proizvodi objekti ili delovi objekata od kulturnog značaja. Reč je o tehnikama koje se koriste pri izgradnji i obnovi tradicionalnih građevina, poput gradnje u suvozidu, naboju ili bondruku, izrade šindre i zidanja ćerpičem. Ove veštine su ključne za očuvanje autentičnog izgleda starih kuća, crkava brvnara i drugih objekata tradicionalne arhitekture.

Umetnički zanati obuhvataju delatnosti u kojima je u središtu lična veština, estetski izraz i autorska ideja majstora. To uključuje obradu drveta, kamena, metala, gline, stakla, tekstila i papira, kao i umetničko tkanje, tapiserije, filigranske, zlatarske i juvelirske radove. Bez obzira na to da li je predmet nastao po sopstvenoj zamisli ili prema nacrtu drugog lica, svaki proizvod mora nositi prepoznatljiv lični pečat autora.

Na listi umetničkih zanata nalaze se i slikanje na tekstilu i staklu, umetnički vez, duborez, intarzija, restauracija stilskog nameštaja, knjiga, slika i drugih umetničkih dela, kao i konzervacija kulturnih dobara. Obuhvaćeni su i ikonopis, vitraži, modisterija, izrada scenskih kostima, lutaka za lutkarska pozorišta, maketa, suvenira u staklenim bocama, kao i izrada kopija nefunkcionalnog oružja prema muzejskim uzorcima.

Domaća radinost, prema pravilniku, podrazumeva poslove u kojima preovlađuje ručni rad i izraženi motivi narodne umetnosti. U ovu grupu spadaju pletenje, heklanje, izrada čipke, stolnjaka, ukrasnih i odevnih predmeta, vez, predenje i upredanje vune i konca, kao i izrada suvenira i predmeta za domaćinstvo od drveta. Obuhvaćena je i ručna izrada proizvoda od manjih ostataka kože i tekstila.

Pravilnikom je precizno uređen i postupak sertifikacije. Proizvodi starih i umetničkih zanata, kao i domaće radinosti, mogu nositi posebnu oznaku porekla isključivo na osnovu sertifikata koji izdaje ministarstvo nadležno za privredu. Kada je reč o predmetima opšte upotrebe ili hrani namenjenoj javnoj potrošnji, neophodni su i dokazi o zdravstvenoj ispravnosti i bezbednosti.

Postupak se pokreće na zahtev preduzetnika ili drugog subjekta, uz dokumentaciju koja potvrđuje registraciju delatnosti, aktivan status, fotografije proizvoda i dokaz o uplati takse. Nakon administrativne provere sledi i terenska kontrola, kojom se utvrđuje ispunjenost svih uslova.

Sertifikat važi deset godina, ali može prestati i ranije u slučaju prestanka delatnosti ili značajnih promena u načinu rada. Po isteku roka moguće je produženje važenja, a ako nije bilo promena, postupak se može sprovesti bez nove kontrole i dodatnih troškova.

O svim izdatim sertifikatima vodi se centralna, javno dostupna elektronska evidencija na sajtu nadležnog ministarstva. Stupanjem na snagu novog pravilnika prestaje da važi propis iz 2012. godine kojim je ova oblast do sada bila uređena.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi