Ubistva u porodici smanjena za 40 odsto: Macura otkrila šta je promenilo sve

Ministarka bez portfelja zadužena za rodnu ravnopravnost, sprečavanje nasilja nad ženama i ekonomsko i političko osnaživanje žena Tatjana Macura izjavila je danas da je od uvođenja Zakona o sprečavanju nasilja u porodici broj ubijenih u porodičnom nasilju smanjen za više od 40 odsto.

Govoreći na završnoj konferenciji Asocijacije pravnika AEPA, održanoj u Skupštini Srbije u okviru projekta „Nema više ćutanja – ponovo ja“, Macura je navela da je Srbija u poslednjih deset godina postigla značajne rezultate u borbi protiv nasilja nad ženama. Kako je rekla, Srbija je bila među prvih deset zemalja u svetu koje su ratifikovale Istanbulsku konvenciju, što je omogućilo usvajanje Zakona o sprečavanju nasilja u porodici 2016. godine.

– Od trenutka kada je usvojena Istanbulska konvencija i kada se intenzivnije počelo govoriti o sprečavanju nasilja, ne samo u Srbiji već i globalno, uspeli smo da kroz niz aktivnosti i mera, kako institucija sistema tako i organizacija civilnog društva, smanjimo broj ubistava žena i muškaraca u slučajevima porodičnog nasilja za više od 40 odsto – rekla je Macura.

Prema njenim rečima, od početka primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici 2018. godine do danas, 70 odsto žrtava nasilja su žene, a 30 odsto muškarci.

– Od ukupnog broja ubijenih u porodičnom nasilju, 62 odsto su žene, a 38 odsto muškarci. Žene su najčešće ubijane od strane svojih emotivnih partnera, dok su muškarci u većini slučajeva žrtve drugih članova porodice, poput braće, očeva i drugih srodnika – navela je ministarka.

Macura je istakla da uvođenje femicida kao posebnog krivičnog dela izaziva veliku pažnju širom sveta i dodala da takvu inicijativu podržava.

Ona je ocenila da je ova konferencija, koja je održana i prošle godine, kruna aktivnosti njenog ministarstva usmerenih na sprečavanje nasilja nad ženama. Dodala je da je za godinu i osam meseci od formiranja njenog kabineta upravo tema nasilja nad ženama privukla najveću pažnju javnosti, ali je izrazila nadu da će se ubuduće više govoriti o prevenciji, a manje reagovati tek nakon tragičnih događaja.

– Ovo je prilika da svi zajedno pošaljemo poruku koliko smo, kao institucije, organizacije civilnog društva i mediji, zainteresovani da se u Srbiji zaista uspostavi nulta tolerancija na nasilje – poručila je Macura.

Govoreći o budžetu ministarstva, navela je da on iznosi 450 miliona dinara i da je najveći deo namenjen projektima podrške organizacijama civilnog društva.

– Prošle godine podržali smo 82 organizacije, a ove godine 104 od ukupno 262 koje su aplicirale. Prošle godine većina projekata bila je usmerena na nasilje nad decom, dok je ove godine fokus stavljen na žene žrtve nasilja – rekla je ministarka.

Dodala je da Srbiju u narednom periodu očekuju izmene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, Krivičnog zakonika i Zakona o krivičnom postupku.

Macura je upozorila da je važno da se žrtve, prilikom obraćanja organizacijama civilnog društva, informišu da li su te organizacije licencirane za pružanje takvih usluga.

– Postoji mnogo organizacija sa dobrim namerama koje nisu prošle postupak licenciranja. U želji da pomognu, mogu nenamerno da naprave veću štetu žrtvi. Ohrabrujem ih da unaprede kvalitet svojih usluga i da licenciraju makar osnovne usluge koje pružaju – rekla je Macura.

Dodala je da se često ističe kako organizacije civilnog društva mogu pomoći većem broju žrtava nego državne institucije, ali je ukazala da u takvim organizacijama radi mali broj ljudi, dok državne institucije zapošljavaju na hiljade zaposlenih.

– To znači da organizacije civilnog društva nemaju dovoljno ljudskih resursa da sveobuhvatno odgovore na složene situacije u kojima se nalaze žene i muškarci, žrtve nasilja, kao što to mogu institucije sistema – navela je ministarka.

Potpredsednica Skupštine Srbije Elvira Kovač istakla je značaj zakonodavnih i institucionalnih mera u borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Ona je naglasila da su usvajanje Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, kao i izmene i dopune Krivičnog zakonika, važan korak u odgovoru države na nasilje, ali i u njegovoj prevenciji.

– Zakon je usklađen sa Istanbulskom konvencijom i predviđa čitav niz mera zaštite i podrške žrtvama, uključujući psihosocijalnu i pravnu pomoć, zdravstvenu i socijalnu zaštitu, SOS telefon i siguran smeštaj. Uvedene su hitne mere, obavezna koordinacija institucija i individualni planovi zaštite, čime je policija dobila preventivnu ulogu, a žrtvama je omogućeno da ostanu u svom okruženju uz ograničenja nametnuta nasilniku – rekla je Kovač.

Ona je ocenila da je zakon doprineo osnaživanju žrtava da prijave nasilje i vraćanju poverenja u institucije, uz sprovođenje brojnih stručnih obuka za zaposlene u nadležnim službama.

– Iako su ostvareni značajni rezultati, nasilje nad ženama i u porodici i dalje je rasprostranjeno. Razlozi neprijavljivanja uključuju strah, ekonomsku zavisnost, nepoverenje u institucije i nedostatak podrške okruženja. Odgovornost za neprijavljivanje ne leži samo na žrtvama, već i na društvu u celini – upozorila je Kovač.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi