Najveći izazov je trenutak kada žena odluči da ode: Nasilnik tada postaje najopasniji

Ministarka bez portfelja zadužena za ravnopravnost polova Tatjana Macura govorila je o izazovima s kojima se suočavaju žene žrtve nasilja, ali i o nužnosti da femicid postane jasno definisana zakonska kategorija u Srbiji. U intervjuu je posebno istakla da je najteži i najranjiviji trenutak za svaku žrtvu upravo onaj kada odluči da se trajno udalji od nasilnika — trenutak koji, kako kaže, često odlučuje o životu i smrti. Macura je najavila izmene postojećih zakona do kraja godine, ali i konkretne mere podrške, uključujući početak rada Alimentacionog fonda od avgusta.

Povod za razgovor sa Tatjanom Macurom, ministarkom bez portfelja zaduženom za ravnopravnost polova, bila je vest da je italijanski Senat jednoglasno usvojio nacrt zakona kojim se femicid uvodi kao posebno krivično delo, za koje je predviđena kazna doživotnog zatvora. Ova tema otvorila je brojna pitanja i o domaćem zakonodavnom okviru, institucionalnoj praksi, kao i o izazovima sa kojima se žene suočavaju kada pokušaju da se oslobode iz kandži nasilja.

Femicid kao zakonska kategorija – simbolika i praksa

Macura smatra da bi slična inicijativa u Srbiji imala smisla samo ako bi tužilaštvo imalo dovoljno kapaciteta da dokaže postojanje femicida, što danas nije slučaj.

„Naši propisi, kada su u pitanju teška ubistva, jesu strogi, ali ono što je intrigantno u vezi sa vešću koja dolazi iz Italije jeste to da su oni uveli novi krivični zakonik. Pitanje pred kojim se nalazi naše zakonodavstvo, kada mnoga druga zakonodavstva još nisu prepoznala femicid kao posebno krivično delo, jeste teret dokazivosti. Izazov je, pre svega, za one koji treba da dokažu da je to delo izvršeno – a to je teret tužilaštva. Kada bi naše tužilaštvo imalo kapacitet da prepozna ovo kao krivično delo i, samim tim, imalo kapacitet da to delo i dokazuje, onda bi imalo smisla da se u naše zakonodavstvo uvede jedan takav institut“, rekla je Macura.

Ministarka je ukazala i na različite prakse u regionu, koje ukazuju na to da formalno uvođenje zakona ne garantuje njegovu primenu.

„Mnoge zemlje u našem okruženju nemaju femicid kao posebnu kategoriju krivičnog dela, ali neke imaju – poput Severne Makedonije i Hrvatske. Kod njih je problem, bez obzira na to što su prepoznale femicid kao krivično delo, što ga u praksi još nisu primenile – makar to u javnosti nije poznato. Treba da se osnaže one institucije koje nose najteži teret kada je u pitanju dokazivanje.“

Osim zakonskih rešenja, važna je i poruka koju država šalje društvu prepoznavanjem femicida kao posebnog dela.

„Kao društvena pojava, kada se femicid prepoznaje, mi zapravo podižemo svest kod žrtava nasilja – da ne dođemo u situaciju da razmišljamo zašto je do femicida došlo. Kroz same zakone suštinski se možda ne bi promenilo mnogo, osim što bi samo prepoznavanje pojma značilo da u državi postoji jaka svest o problemu. Takođe, to bi značilo da institucije koje treba da se bave dokazivanjem imaju kapacitet da takvo delo i dokažu. Time osnažujemo institucije koje se bave ovim pojavama – MUP, tužilaštvo – i to, pre svega, u svrhu prevencije.“

Govoreći o postojećem zakonu, Macura je podsetila na rezultate koje je doneo Zakon o sprečavanju nasilja u porodici iz 2017. godine, ali i na potrebu njegovog unapređenja.

„Naš najznačajniji zakon je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, koji je u našoj zemlji na snazi od polovine 2017. godine. Njegova primena pokazuje koliko doprinosi smanjenju crne statistike – broja ubijenih žena od početka godine. Naš zajednički zadatak je da se zakon izmeni. To će se, verujem, dogoditi već na jesen, najkasnije do kraja godine. U te izmene biće uključeni svi predstavnici koji se nalaze na prvoj liniji odbrane žena od nasilja – prvenstveno MUP, Ministarstvo zdravlja, tužilaštvo, centri za socijalni rad – svi oni koji primenjuju zakon ili se s njim susreću."

Zašto žene odustaju?

Kao najkritičniji trenutak u procesu zaštite žena, Macura ističe onaj kada žrtva odluči da ode.

„Treba da vidimo na koji način su institucije nailazile na poteškoće u primeni zakona i gde su žrtve nailazile na otpor. Zašto se u nekim situacijama odustaje? Jedan od najranjivijih koraka u tom procesu jeste trenutak kada žena treba trajno da se udalji od nasilnika. Najčešće odustaje kada započne proces pred sudom – jer on traje dugo, a žena prolazi kroz višestruku retraumatizaciju. Možda ne bi bilo loše da svi zajedno analiziramo upravo taj korak i pronađemo način kako da žrtvi olakšamo da istraje u procesu i da se trajno udalji od nasilnika.“

Tanjug/Ministarstvo bez portfelja/Dejan Stanković

 

Sigurne kuće – poslednja linija odbrane

Uprkos postojanju različitih oblika zaštite, mnoge žene ih ne koriste u punoj meri.

„Postoje mere zaštite o kojima se ne govori često, a koje prevazilaze okvire Zakona o sprečavanju nasilja u porodici – to su sistemi sigurnih kuća, koje pružaju neposrednu fizičku zaštitu. Međutim, većina žena odbija taj korak, jer smatraju da su dovoljne mere koje se primenjuju po zakonu. Iako većina mera daje dobre rezultate, postoje patološki, ekstremni slučajevi koji zahtevaju veći angažman od onoga što Zakon predviđa.“

Na pitanje zašto se žene vraćaju nasilnicima, Macura ističe spoj emocija i ekonomije.

„Neke žene su sklone da se vrate nasilniku. Ljubav je tu ključna – neka ponašanja se pogrešno kvalifikuju kao izraz ljubavi. Na primer, izrazita ljubomora može biti maskirana time da je neko posebno posvećen tom odnosu, a ne da se zapravo radi o patološkom obrascu ponašanja. Emotivni su razlozi zbog čega se žene vraćaju svojim nasilnim partnerima, ali i ekonomski razlozi. Čak i kada su u prilici da zarađuju same, one često nemaju priliku da raspolažu svojim novcem.“

Ministarka je uputila i apel javnosti:

„Apelujem na ljude da, kada su svesni da neko trpi nasilje, ne ostaju postrani, već da budu aktivni i da to prijave.“

Na kraju razgovora, Macura je govorila i o skorom početku rada Alimentacionog fonda, koji je još jedna mera podrške ženama i deci.

„Alimentacioni fond počinje da funkcioniše početkom avgusta. Usvojen je početkom juna, tako da dva meseca od objavljivanja u Službenom glasniku stupa na snagu. Opredeljeno je 500 miliona dinara za primenu ovog zakona za ovih nekoliko meseci do kraja godine. U odnosu na to videće se i planiranje sredstava za narednu godinu. Verujem da će sredstva biti i veća, ali treba da vidimo kako će to sada izgledati u praksi“, rekla je Macura u emisiji Uranak na televiziji K1.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi