Kako je mlekar postao tata za Gugl: A gde su sada bravari, krojači i mehaničari (FOTO)

Upisivanje osnovaca u srednje škole pre nekoliko decenija bilo je potpuno drugačije nego danas. Pre nego što su tehnologije i globalni trendovi u obrazovanju krenuli da oblikuju društvo, smerovi u školama su se značajno razlikovali, a izbor budućih zanimanja bio je često ograničen na nekoliko, jasno definisanih oblasti.

Međutim, uz sveprisutni tehnološki napredak i globalizaciju, obrazovni sistem pruža mnoge mogućnosti, ali i izazove u pogledu izbora i potreba tržišta rada.

Zanimanja nekad

Na Narodnom Univerzitetu "Svetozar Marković" u Beogradu u školskoj 1991/92 godinr postojali su sledeći obrazovni profili:

- Elektro struka (serviser video i tv tehnike, serviser bele tehnike, autoelektričar)

- Instalateri (centralnog grejanja, vodovoda i kanalizacije, uređaja za klimatizaciju, gasnih postrojenja)

- Rukovaoci (građevinskih mašina, poljoprivrednih mašina)

Građevinska struka (zidar, tesar, moler, staklorezac)

24sedam

- Muzičko obrazovanje (klavir, harmonika)

- Struka ličnih usluga (ženski frizer, muški frizer, kozmetičar, pedikir, fotograf, krojač, obućar)

Mašinska i auto struka (automehaničar, autolimar, bravar, zavarivač, vozač viljuškara)

- Birotehnička struka (daktilograf sa sekretarskim poslovanjem, provera brzine i tačnost kucanja)

- Engleski jezik (početni, produžni)

Osnovci su nekada obično birali smerove koji su bili utemeljeni na tradiciji i potrebama tržišta rada tog vremena. Najtraženiji su bili tehnički smerovi, kao što su mašinski tehničar, elektroinžinjer, i automehaničar.

U to vreme, roditelji i deca često su gledali na obrazovanje kao na siguran način za pronalaženje stabilnog posla, pa su profesije koje su pružale praktične veštine bile vrlo cenjene. Takođe, bilo je i popularnih smerova u zanatskim školama, gde su se učili krojači, bravari, zavarivači i električari.

Ovi smerovi su često predstavljali bezbednu kartu za brzi ulazak na tržište rada, a konkurencija nije bila previše velika. U tom periodu, školovanje je bilo usmereno na specijalizaciju, a težište je bilo na praktičnim veštinama koje su se odmah primenjivale.

Zanimanja danas

Osnovci sada imaju mnogo širi spektar mogućnosti kada biraju svoju srednju školu. Tehnički smerovi i zanati nisu nestali, ali su počeli da se prilagođavaju novim zahtevima tržišta rada. IT smerovi, poput programiranja, sistemske administracije i grafičkog dizajna, postali su izuzetno popularni i traženi.

Digitalna pismenost je danas osnovna veština koju učenici moraju ovladati, a industrija tehnologije zahteva stalno usavršavanje i inovacije.

U školama se danas nude kursevi za web dizajn, razvoj mobilnih aplikacija i veštačku inteligenciju. Među novim smerovima u srednjim školama izdvajaju se i kreativni i medijski smerovi. Školski programi usmereni na fotografiju, filmsku produkciju, novinarstvo, kao i umetnost i muziku, sve su više traženi, što ukazuje na rastući interes za kreativne industrije.

Tanjug/Vladimir/Šporčić

Takođe, smerovi za preduzetništvo i marketing postaju sve popularniji, jer mladi ljudi sve više teže samostalnom poslovanju i vođenju sopstvenih biznisa.

Poredeći nekadašnji i današnji izbor smerova, jasno je da se obrazovni sistem adaptirao na promenjene ekonomske i društvene okolnosti. Dok su ranije deca birala škole koje su im omogućavale sigurno zapošljavanje u industriji i manufakturi, danas se mnogo veći akcenat stavlja na digitalne veštine, kreativne sposobnosti i inovacije.

Tržište rada sada više traži digitalne stručnjake, analitičare podataka, IT inžinjere i kreativce, nego tehničke radnike.

Takođe, danas se obrazovni sistem sve više povezuje sa internacionalnim trendovima i potrebama globalnog tržišta, što znači da se učenici pripremaju za konkurenciju koja ne dolazi samo iz njihove zemlje, već i iz celog sveta. Uz to, onlajn edukacija i pristup digitalnim platformama postali su svakodnevica, što omogućava učenicima da razvijaju svoje veštine čak i van školskog okvira.

Bonus video 

 

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi