Đaci poludeli za ovim zanatima, gimnazije poluprazne: Sve više maturanata upisuje stručne škole, zna se i razlog

Sve veći broj učenika u Srbiji odlučuje se za srednje stručne škole, dok gimnazije, naročito u manjim sredinama, beleže pad interesovanja. Dok su elitne gimnazije u Beogradu, Novom Sadu i Nišu i dalje popunjene nakon drugog upisnog kruga, u mnogim manjim mestima učionice ostaju poluprazne.

U školskoj 2024/25. godini u četvorogodišnje obrazovne profile upisano je 48.324 učenika, od čega 15.124 u gimnazije. U trogodišnje smerove otišlo je 9.304 đaka, saopštilo je Ministarstvo prosvete. Nakon prvog kruga, 1.125 učenika ostalo je neraspoređeno, dok je u četvorogodišnjim profilima ostalo 8.182 slobodna mesta, a u trogodišnjim čak 4.308.

Portal Moja srednja škola omogućava roditeljima i učenicima uvid u preostala slobodna mesta posle drugog kruga.

Antić: Stručne škole vode ka sigurnom poslu i dobroj zaradi

Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola, ističe da se oko 34.000 učenika odlučilo za stručne škole već u prvom krugu, a čak 9.000 njih upisalo je trogodišnje zanatske smerove.

- Od ukupno 45.000 đaka, njih 15.000 upisalo je gimnazije. Najveće interesovanje vlada za ugostiteljstvo, turizam, ali i za struke poput rudarskog, mašinskog i elektrotehničkog tehničara – kaže Antić za Blic.

Plate u tim oblastima dostižu i do 180.000 dinara, što dodatno motiviše mlade da odaberu praktična zanimanja.

- Roditelji više nemaju kapacitete da finansiraju decu do 30. godine. Uz studiranje teško je odmah raditi, a posao se retko nalazi pre 26. godine. S druge strane, sa stručnom školom i zanatom kao što su keramičar, električar ili mehaničar, mladi već sa 18 godina mogu zarađivati i do 3.000 evra -objašnjava Antić.

Mladi žele finansijsku nezavisnost

Osim finansijske koristi, kako kaže Antić, jedan od razloga porasta popularnosti stručnih škola jeste i želja mladih da se što pre osamostale.

- Deca vide da brzo mogu doći do novca, da mogu sebi priuštiti kuću, automobil, letovanje. A kasnije mogu nastaviti usavršavanje na visokim školama ili fakultetima - dodaje on.

Ključnu ulogu u kvalitetu stručnog obrazovanja imaju predavači, ističe Antić, upozorivši da bez kvalitetne praktične nastave učenici neće steći neophodne veštine.

Gimnazije gube trku u manjim sredinama

Iako u urbanim centrima gimnazije još uvek imaju značajnu potražnju, čak i u gradovima kao što su Pančevo, Zaječar, Bor ili Ćuprija, sve je više nepopunjenih odeljenja.

- U mestima kao što su Velika Plana, Knjaževac i slični, gimnazije ostaju gotovo prazne, a ponegde postoji svega jedno odeljenje - napominje Antić.

Profesionalna orijentacija kao ključni faktor

Jedan od najvećih izazova je neadekvatno usmeravanje učenika prilikom upisa u srednju školu. Antić naglašava da bi profesionalna orijentacija trebalo da postane obavezna praksa u osnovnim školama.

- Dešava se da đaci budu pogrešno usmereni - neko završi u gimnaziji iako je sklon tehničkim zanimanjima, ili obrnuto. Važno je da nastavnici i psiholozi pomognu deci da otkriju svoje potencijale - kaže on.

Pravilnim savetovanjem, veruje Antić, postigao bi se balans i izbegla bi se prazna mesta u gimnazijama.

Treći upisni krug: Ključni datumi za učenike

Za one koji još nisu upisani, sledi treći upisni krug. Ministarstvo je objavilo kalendar:

• 7. jul - Objavljivanje preostalih mesta nakon drugog kruga;
• 13-14. avgust - Završni ispiti (srpski/maternji, matematika, treći test);
• 18. avgust - Preliminarni rezultati, rešavanje prigovora, konačni rezultati;
• 19-20. avgust - Preuzimanje i unos odluka o upisu;
• 21-22. avgust - Upis u trećem krugu;
• 19-22. avgust - Prijava vanrednih učenika starijih od 17 godina.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi