Šta se dogodilo ministru Glišiću? Simptomi moždanog udara i kako reagovati na vreme (VIDEO)
Darku Glišiću pozlilo je tokom gostovanja uživo na televiziji, doživeo je moždani udar, a ovo su svi simptomi i činjenice koje mogu spasiti život
Ministru za javna ulaganja Darku Glišiću iznenada je pozlilo tokom gostovanja u jutarnjem programu televizije Pink. Gledaoci su mogli da primete kako mu govor iznenada postaje otežan, reči su počele da mu se lome, a izraz lica da se menja. Iako je sve vreme bio svestan, njegovo zdravstveno stanje primoralo je produkciju da prekine program uživo.
Kako nezvanično saznajemo, ministar je doživeo moždani udar, u besvesnom je stanju i nalazi se na intezivnoj nezi.
Ovaj dramatičan trenutak pred kamerama ponovo je otvorio pitanje - kako prepoznati moždani udar na vreme i šta učiniti kada sekunde odlučuju o životu?
Šta je moždani udar i kako nastaje?
Moždani udar, ili šlog, nastaje kada dotok krvi u deo mozga bude naglo prekinut - zbog začepljenja krvnog suda (ishemijski udar) ili njegovog pucanja (hemoragijski udar). Bez kiseonika i hranljivih materija, moždane ćelije počinju da odumiru već posle nekoliko minuta. Posledice su često katastrofalne - od paralize, gubitka govora i pamćenja, do smrti.
Pročitajte još:
Glavni okidač šloga je hipertenzija. Moždani udari više nisu bolest isključivo starijih osoba. Naprotiv, prema podacima Američkog udruženja za srce, u porastu su kod mlađih ljudi, što potvrđuju i lekari iz Srbije. Glavni uzročnik u mlađoj populaciji je hronično povišen krvni pritisak, odnosno hipertenzija, koja se često ne otkriva na vreme jer mladi retko idu na preventivne preglede.
Pored hipertenzije, faktori koji doprinose pojavi šloga kod mlađih uključuju i pušenje, gojaznost, fizičku neaktivnost, šećernu bolest, visok holesterol.
Za razliku od ranijih godina, kada su šlog kod mladih izazivala urođena srčana oštećenja, poremećaji zgrušavanja krvi ili mehaničke povrede krvnih sudova, danas su uzroci više povezani sa načinom života.
Postoje dve osnovne vrste:
Ishemijski moždani udar - čini 85% svih slučajeva i izazvan je trombom koji zapuši krvni sud.
Hemoragijski udar - ređi, ali opasniji, nastaje kada krvni sud pukne i dolazi do krvarenja u mozgu.
Kako ga prepoznati - prvi znaci koji život znače
Moždani udar najčešće počinje iznenada, ali telo ponekad ipak upozori:
- iznenadna slabost ili utrnulost lica, ruke ili noge - naročito na jednoj strani tela;
- iznenadne poteškoće u govoru ili razumevanju govora;
- naglo zamućenje vida na jednom ili oba oka;
- jaka glavobolja bez poznatog uzroka;
- vrtoglavica, gubitak ravnoteže ili koordinacije.
Profimedia
U savremenoj neurologiji koristi se akronim FAST za brzo prepoznavanje:
Face - lice iskrivljeno, asimetričan osmeh
Arm - slabost u ruci, nemogućnost podizanja
Speech - nejasan, isprekidan govor
Time - vreme je presudno, odmah pozvati 194
Ministar Glišić je, prema svedočenjima, počeo otežano da govori, ali je bio svestan - klasičan primer početne faze moždanog udara. Da nije odmah prekinuto gostovanje i pružena pomoć, posledice su mogle biti još ozbiljnije.
Desna hemisfera pod udarom: Zašto simptomi pogađaju levu stranu tela
U slučaju ministra Darka Glišića, prema svedočenjima iz studija, simptomi su se prvo ispoljili na levoj strani lica – što ukazuje na to da je moždani udar zahvatio desnu hemisferu mozga. Naime, svaka moždana hemisfera upravlja suprotnom stranom tela: desna strana mozga kontroliše levu polovinu tela, uključujući lice, ruku i nogu, ali i određene kognitivne funkcije poput prostorne orijentacije, percepcije i uvida u sopstveno stanje.
Za razliku od udara u levoj hemisferi, koji često uzrokuje poremećaje govora, udar u desnoj hemisferi može da ostavi govor očuvanim, ali donosi druge izazove: slabost ili utrnulost leve strane tela, teškoće u prepoznavanju objekata u prostoru, pa čak i odsustvo svesti o ozbiljnosti problema. Pacijenti često ne uviđaju da im je lice iskrivljeno ili da im ruka "ne sluša", što dodatno otežava i dijagnozu i rehabilitaciju.
Desnostrani udar je posebno opasan jer ga okolina teže prepoznaje, a sam pacijent deluje "prisutan", iako mu telo postepeno otkazuje. U tom smislu, brza reakcija ljudi oko njega, kao što se dogodilo u slučaju ministra, presudna je za preživljavanje i tok oporavka.
Crne brojke u Srbiji: Jedan udar svakih 20 minuta
Moždani udar je jedan od najčešćih uzroka smrti u Srbiji. Statistika je zastrašujuća:
- Godišnje se beleži 20.000-25.000 novih slučajeva;
- U proseku, jedna osoba doživi moždani udar svakih 20 minuta;
- Na svakih sat vremena - jedna osoba premine;
- Smrtnost iznosi oko 30 odsto;
- Trećina preživelih ostaje sa trajnim invaliditetom;
- Tek jedna trećina se potpuno oporavi.
Ukupno, moždani udar čini čak 15 odsto svih smrtnih slučajeva u Srbiji, a ono što posebno zabrinjava jeste sve češća pojava kod ljudi mlađih od 50 godina.
Ko su najugroženiji?
Na moždani udar niko nije imun, ali sledeće grupe su najviše pogođene:
- Osobe sa povišenim krvnim pritiskom;
- Diabetičari i osobe sa povišenim holesterolom;
- Pušači i osobe koje konzumiraju alkohol;
- Fizički neaktivni i gojazni ljudi;
- Osobe izložene hroničnom stresu - naročito političari, menadžeri, rukovodioci.
Muškarci iznad 50 godina, pod stalnim pritiskom i odgovornošću, spadaju u visoko rizičnu grupu - što se uklapa i u profil ministra Glišića.
Može li se udar predosetiti?
Moždani udar se, ponekad, može predosetiti, a takozvani mini udar - prolazni ishemijski napad (TIA) - traje nekoliko minuta, simptomi brzo nestaju, ali je to ozbiljno upozorenje da se "pravi" udar sprema. Nažalost, mnogi ga ignorišu jer "prođe sam od sebe".
Ostali znaci upozorenja mogu biti:
Šta raditi ako sumnjate na moždani udar?
- Pozvati hitnu pomoć - odmah;
- Ne pokušavajte da osobu sami vozite lekaru;
- Nemojte joj davati hranu, piće ni lekove;
- Položite osobu na bok ako povraća;
- Pratite disanje - ako prestane, započnite reanimaciju.
Vreme je mozak - najefikasnija terapija (tromboliza) može se dati samo u prva tri do četiri i po sata od početka simptoma. Zato je svaka sekunda važna.
Oporavak i šansa za novi život
Rehabilitacija je ključna. U Srbiji pacijenti uglavnom ostaju u bolnici 14-30 dana, a zatim sledi fizikalna terapija najmanje šest do osam nedelja. Studije pokazuju da dodatna rehabilitacija četvorostruko povećava šansu za povratak funkcionalnosti.
Moderni pristupi, kao što su rad sa logopedima, radnim terapeutima i neurolozima, omogućavaju da se i nakon težih udara pacijenti ponovo vrate samostalnom životu - ali proces traje mesecima, pa i godinama.
Zdravstveni incident ministra Darka Glišića još jednom je pokazao koliko moždani udar može biti iznenadan i opasan. Reagovanje u prvih nekoliko minuta pravi razliku između života, invaliditeta i smrti. Zato je znanje o simptomima, brz poziv za pomoć i svest o sopstvenim rizicima najjače oružje protiv ove tihi ubice.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari