Danas slavimo dva važna sveca: Izgovorite ovu molitvu i ispoštujte običaje!

Prepodobna Makrina bila je najstarija sestra dvojice velikih svetitelja - Svetog Vasilija Velikog i Svetog Grigorija Niskog.

Još u ranoj mladosti bila je verena za jednog plemenitog mladića. Međutim, nakon njegove iznenadne smrti, Makrina je donela duboko promišljenu i smelu odluku - zavetovala se da se nikada neće udavati.

Smatrala je da devojka ne treba da pripada drugome, jer, kako je govorila, "po prirodnom zakonu treba da bude jedno supružništvo, kao što je jedno rođenje i jedna smrt".

Duboko verujući u vaskrsenje, Makrina nije smatrala svog verenika mrtvim, već živim u Bogu. Vernost mu je čuvala kao da je samo na putovanju - "greh je i sramota", govorila je, "da žena ne ostane verna svom mužu kad on ode u daleku zemlju".

Printscreen/spc.rs

Zajedno sa svojom majkom Emilijom povukla se u manastir, gde su obe primile monaški postrig i vodile podvižnički život među drugim monahinjama.

Živele su skromno, od truda svojih ruku, posvećujući svaki dan molitvi, bogomisliju i neprekidnom uzdizanju duše ka Bogu.

Vremenom se upokojila njena majka, a potom i brat Vasilije. Devet meseci nakon Vasilijeve smrti, Sveti Grigorije posetio je svoju sestru i zatekao je teško bolesnu, na samrti.

Pred smrt, sveta Makrina izgovorila je molitvu:

- Ti, Gospode, uspavljuješ naša tela snom smrti na neko vreme, da bi ih ponovo probudio na glas poslednje trube. Oprosti mi, i daj mi da, kada se duša svuče sa telesne odeće, stane pred Tebe čista i bez greha, kao tamjan ugodan Tebi.

Zatim je prekrstila sebe po čelu, očima, licu i srcu i mirno izdahnula. 

Upokojila se u Gospodu 379. godine, ostavivši za sobom primer uzvišene čednosti, vere i duhovne snage. 

Danas je i Sveti Stefan, despot srpski

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog Stefana Lazarevića, despota srpskog, zajedno sa njegovom majkom, Svetom kneginjom Milicom, monahinjom Evgenijom.

Despot Stefan Lazarević je bio sin i naslednik svetog srpskog kneza Lazara Hrebeljanovića, koji je poginuo u bici sa Turcima na Kosovu 1389. godine, i kneginje Milice, koja je i sama bila pesnikinja. 

Godine 1405. oženio se Jelenom, kćerkom Frančeska II Gatiluzija, gospodara Lezbosa. 

Profimedia

Na početku svoje vladavine (1393. godine), Stefan je nosio titulu kneza.

Tek što je napunio 16 godina, majka mu je predala državu na upravljanje i povukla se u svoju zadužbinu Ljubostinju. Srpski despot je postao 1402. godine.

Kako nije imao dece, 1426. godine na saboru u Srebrenici proglašava sestrića Đurđa Brankovića za svog naslednika.

Despot Stefan Lazarević je iznenada umro od moždanog udara u toku lova, 1427. godine kod mesta Crkvine, u zaseoku sela Markovac, u opštini Mladenovac.

 

 

Kontroverza oko toga je li despot Stefan Lazarević sahranjen u Manasiji ili Koporinu nije razrešena. Oba manastira su njegove zadužbine.

Srpska pravoslavna crkva je zvanično potvrdila da su mošti u Koporinu despotove. 

Kasnije je DNK analizom utvrđeno da je u Manasiji sahranjen bliski srodnik kneza Lazara, i to je senzacionalistički predstavljeno kao siguran dokaz da je u pitanju despot Stefan. 

Međutim, na osnovu istorijskih izvora nije sporno da je u Manasiji sahranjen drugi sin kneza Lazara, despotov brat Vuk, čiji DNK je mogao biti pronađen tamo.

Na današnji dan trebalo bi otići u crkvu na verski obred posvećen ovom prazniku. 

Prema narodnim verovanjima koja se povezuju sa ovim praznikom i svecem, nije preporučljivo dremati preko dana, kako ne bismo do kraja godine bili pospani. 

U nekim krajevima Srbije nije preporučljivo ići na kupanje, plivati u velikim vodama, a kao i svaki praznik, Srbi su i ovaj koristili za organizovanje i spremanje malo svečanijeg porodičnog ručka nego što bi bio inače.

Bonus video

 

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi