Srbija spasava simbol nacionalnog identiteta: Krstaši se vraćaju u velikom stilu

Orao krstaš, poznat i kao carski ili kraljevski orao, velika je ptica grabljivica koja je nekada bila rasprostranjena širom Evroazije. Danas je ugrožena vrsta, a posebno je retka u Srbiji i na Balkanu. 

Ovogodišnja sezona, međutim, pokazala se kao najuspešnija od 2017. kada je započet intenzivan rad na njihovom oporavku. Broj parova orlova krstaša u Srbiji - raste.

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) saopštilo je da je tokom 2025. godine zabeleženo čak 19 parova ove strogo zaštićene vrste, od kojih je 10 uspešno izvelo potomstvo - ukupno 14 mladunaca.

Profimedia

 

Dva mlada krstaša nedavno su prstenovana i opremljena uređajima za satelitsko praćenje. Na teritoriji Subotice obeležen je Feliks – prvi orao krstaš koji će poleteti u Bačkoj posle čak 70 godina, dok je u blizini opštine Sečanj obeležena jedinka po imenu Duda. Obe ptice su u odličnoj kondiciji i uskoro će početi da šalju podatke o svom kretanju.

- Pomoću uređaja za praćenje koje smo postavili prethodnih godina, trenutno pratimo ukupno sedam orlova krstaša. Tako smo došli do iznenađujućih saznanja o njihovom ponašanju - ističe izvršni direktor DZPPS Milan Ružić i dodaje:

- Suprotno ranijim pretpostavkama, gnezdeći parovi krstaša pokazuju visoku toleranciju prema mladim jedinkama koje borave u njihovoj blizini. Iako agresivno brane teritoriju od drugih grabljivica, svoje mlađe pripadnike ne doživljavaju kao konkurenciju - već, verovatno, kao signal da hrane ima dovoljno.

Profimedia

Opasnosti i dalje prete

Uprkos pozitivnim trendovima, orlovi krstaši ostaju ugrožena vrsta. Jedan od ključnih problema je nedostatak pogodnog starog drveća za gnežđenje, koje je često oslabljeno, suvo ili ga lako obaraju vetrovi. Još veću pretnju predstavlja infrastruktura - strujni udari i sudari sa dalekovodima odnose živote ovih ptica. Tokom ovog proleća, tako je nastradao i krstaš Vlada, obeležen prošle godine.

- Neophodno je izolovati i tehnički zaštititi dalekovode u blizini gnezda, ali i ozbiljno raditi na sprečavanju i sankcionisanju trovanja, koje i dalje predstavlja najveću smrtnu pretnju za grabljivice - upozorava Ružić.

Gnezda sve brojnija i na novim lokacijama

Širenje populacije krstaša znači i sve zahtevniju potragu za novim gnezdima. Ove godine zabeleženo je najjužnije gnežđenje kod Belog Blata, dok su se u Bačkoj krstaši uspešno gnezdili po prvi put nakon više decenija.

- Danas imamo realnu šansu da populaciju orlova krstaša, simbola naše nacionalne baštine, ostavimo budućim generacijama u stabilnom stanju. A pre samo osam godina, u Srbiji je bio aktivan svega jedan par- zaključuje Ružić.

Orlovi krstaši su poznati po tome što se gnezde na visokim, usamljenim stablima, često hrastovima, koji su u prošlosti bili smatrani svetinjama i na kojima su se urezivali krstovi, što je dovelo do naziva "krstaš". 

Osnovna hrana orla krstaša su mali sisari poput tekunica, kao i ptice srednje veličine. Ovi orlovi su izuzetno vešti lovci, sa oštrim vidom koji im omogućava da uoče plen sa velike udaljenosti. Njihova lovačka strategija uključuje tiho kruženje na velikim visinama i nagli zaron ka plenu brzinom koja može dostići i do 150 kilometara na sat.

Orlovi krstaši postaju polno zreli tek sa pet godina starosti. Gnezda prave na visokim stablima, često na rubovima šuma ili u drvoredima, gde imaju dobar pregled okoline. Ženka obično polaže dva do tri jajeta, a period inkubacije traje oko 43 dana. U prirodi, orlovi krstaši mogu doživeti starost od oko 30 godina.

Duboko ukorenjeno mesto u srpskoj tradiciji

Orao krstaš ima duboko ukorenjeno mesto u srpskoj tradiciji i kulturi. Veruje se da je upravo ova ptica poslužila kao inspiracija za dvoglavog orla na srpskom grbu, simbolizujući moć, slobodu i zaštitu.

U narodnim verovanjima, orao krstaš je smatran svetom pticom koja štiti polja i letinu, pa se verovalo da je selo srećno ako u svom ataru ima krstaševo gnezdo.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi