Po jednu sa senfom i sećanje na SFRJ: Ovo je pionir brzih zalogaja, našli smo ga u Subotici (FOTO)
Crveni kiosk je bio i ostao - jugoslovenski fast fud sa dušom
Subotica je poslednje utočište jugonostalgičara, koji se svake godine na eks SFRJ velike praznike okupljaju da bi se prisetili starih dana.
Reporter 24sedam posetio je na 1. maj park Mini Jugoslavija za Prvi maj, a jedan od eksponata privukao mu je posebnu pažnju.
Pored biste doživotnog predsednika Josipa Broza Tita i ponosa jugoslovenske ratne avijacije aviona "Soko-Jastreb J-21", u parku je i YU pionir brzih zalogaja, čuveni crveni kiosk.
24sedam/Radovan Marković
Ove simpatične kućice danas su podsetnik na mirnije doba i ukusne zalogaje. Iako skromnog izgleda, mamio je prolaznike mirisom svežih kifli i viršli.
Pročitajte još:
Osim što je simbol jedne zemlje koja više ne postoji, predstavja temu brojnih razgovora gladnih građana. Jer, oko njih se ćaskalo i diskutovalo, upoznavale su se nove ljubavi, ali i uz tople viršle preboljevale stare...
Profimedia
Čuveni crveni kiosk K67 osmislio je slovenački arhitekta Saša Mahtig, a proizvedeno je oko 7.500 komada koje su svoj dom našle širom sveta. Iako je najprepoznatljiviji "jarko crvenoj", kiosci su se pojavili i u drugim bojama - žutoj, zelenoj, beloj, narandžastoj.
"Kocka" se izvozila u Nemačku, Poljsku i Rusiju, a stigla je i do Japana, Kenije, Iraka i Novog Zelanda.
Završio u čuvenoj MoMi (ili ipak ispred?)
Služio je kao prodavnica namirnica, poslastičarnica, ali i novinarnica. Osim toga, mogle su se videti na planinama gde su služile kao stanice za žičare, a koristila ih je i granična policija.
Arhitekta je dobio ideju za ovaj kiosk dobio kada je slučajno čuo razgovor tokom prezentacije svog prvog nezavisnog projekta.
Arhitekta Saša MahtigYouTube/kid kibla
Modularna struktura predstavljala je univerzalno, a istovremeno i vrhunsko rešenje u dizajnu i upotrebljivosti. Prototip u punoj veličini predstavljen je 1969. godine, nakon čega je osvanuo i u časopisu "Design". Nabavio ga je čak i kustos čuvenog dizajna MoMA (Muzeja moderne umetnosti, Njujork, SAD)!
Inspiracija - presek dve cevi!
Kiosk je ime dobio po godini u kojoj ga je patentirao mladi slovenački, tek diplomirani arhitekta Saša J. Mahtig.
Njegova inspiracija bila je presek dve cevi. Prva zamisao bila je da kiosk bude isključivo crvene boje, što je proizašlo iz potrebe da bude vidljiv u gradu gde je sve sivo. Kada se ugleda crvena tačka, prva pomisao je da je tamo kiosk.
Kada su se proizvodnja i prodaja razvili, različiti kupci su tražili različite boje za različite namene.
Wikipedia/Juandev
Kiosk je proizvodila slovenačka fabrika "Imgrad" iz Ljutomera, od 1968. godine do 2000. Odlikovao ga je jedinstveni i prepoznatljivi dizajn, zbog čega je bio jedan od najuspešnijih izdanaka jugoslovenskog industrijskog dizajna.
Kiosk K67 je 1970. godine uvršten u zbirku Muzeja MoMa, u izložbu koja uključuje i druge dizajnerske objekte koji su i danas karakteristični za svakodnevni život evropskih gradova. Kada je njegov tvorac otputovao u SAD, šokirao se kada je video svoje delo na ulici umesto u galerijskom prostoru.
Ispostavilo se da je konstrukcija kioska bila previše masivna da bi mogla da uđe u zgradu muzeja, pa je iz tog razloga izložena na ulici. To je navelo Mahtiga da redizajnira i usavrši svoje delo, pa su tako nastala i druga generacija K67 konstrukcija.
Kiosk i u svetu lego kockica
U februaru prošle godine održana je izložba Kiosk sistem K67 – Od kockice do olovke, na kojoj je 17 umetnika iz Evrope i bivše Jugoslavije predstavilo publici na koje sve načine ih je inspirisao dizajnerski evergrin bivše zajedničke države.
Povod za izložbu bila je inicijativa arhitekte Nikole Opačića da Kiosk K67 postane deo lego kockica. Nikolin lego kiosk pod imenom Yugoslav Kiosk K67 se tako našao i na platformi Lego Ideas.
Iako su zamenjeni modernim lancima brze hrane koji nude mnogo više izbora, njihova slika i dalje živi u sećanju mnogih - ne samo kao mesto obroka, već kao simbol jednog vremena.
Crveni kiosk je bio i ostao - jugoslovenski fast fud sa dušom.
Bonus video:
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari