Tačka posle koje više nema povratka! 2024. će gotovo sigurno biti najtoplija godina u istoriji, Srbija imala čak 60 tropskih dana

Evropska unija saopštila je danas da je gotovo sigurno da će 2024. godina biti najtoplija u istoriji i da će nadmašiti 2023. godinu, koja je trenutno najtoplija zabeležena godina od kada se vode merenja.

EU je taj podatak objavila uoči predstojećeg klimatskog samita Ujedinjenih nacija COP29 u Azerbejdžanu, gde će zemlje pokušati da postignu dogovor o povećanju finansiranja za borbu protiv klimatskih promena, preneo je Rojters.

Podaci iz Evropske službe za klimatske promene Kopernikus (C3S) pokazuju da je globalna prosečna temperatura od januara do oktobra ove godine bila toliko visoka da je 2024. gotovo sigurno na putu da postane najtoplija godina, osim ako temperature drastično ne opadnu u poslednjem delu godine.

Direktor C3S Karlo Buontempo rekao je da su osnovni uzrok tog rekordnog rezultata klimatske promene.

Klimatolog Sonja Seneviratne pozvala je vlade da na COP29 dogovore snažnije akcije za smanjenje emisije ugljen-dioksida iz fosilnih goriva.

Profimedia

"Granice postavljene Pariskim sporazumom počinju da padaju zbog presporog tempa klimatskih akcija širom sveta", izjavila je ona.

Prema Pariskom sporazumu iz 2015. godine, zemlje su se obavezale da će nastojati da ograniče globalno zagrevanje na 1,5 stepeni celzijusa u odnosu na predindustrijski period, kako bi se izbegle najteže posledice klimatskih promena.

Iako svet još uvek nije dostigao ovu granicu, C3S sada prognozira da bi globalna temperatura mogla da premaši cilj iz Pariskog sporazuma oko 2030. godine.

U Srbiji nezapamćene vrućine

Tokom 2024. godine u Srbiji su zabeleženi značajni klimatski ekstremi, što je učinilo ovu godinu jednom od najnestabilnijih u poslednje vreme. Zima je prošla sa veoma malo snega, a snežni pokrivač bio je neznatan u mnogim oblastima, čak i na planinama kao što su Kopaonik i Zlatibor, gde su oboreni rekordi sa minimalnim brojem dana sa snegom. Mart je bio posebno topao, označen kao najtopliji u istoriji, a broj mraznih dana bio je veoma nizak, posebno u višim predelima​.

Profimedia

Letnja sezona donela je visok broj tropskih dana i temperature koje su često prelazile 35 stepeni celzijusa, a neki delovi Srbije su imali čak do 60 tropskih dana. Ovaj period obeležen je ekstremnim vrućinama i sušnim uslovima, što je predstavljalo izazov za poljoprivredu i dodatno opteretilo sistem za navodnjavanje​.

Jesen je donela nagle padove temperature i hladne frontove sa kišnim periodima, dok su krajem oktobra i početkom novembra niže temperature i prvi mrazovi označili početak zime.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi