Sudnji dan za univerzum: Sudar supermasivnih crnih rupa!

U beskraju kosmosa, na udaljenosti od neverovatnih 9 milijardi svetlosnih godina, dve supermasivne crne rupe pripremaju se za epski kosmički ples koji će se završiti u monumentalnom sudaru. Ove crne rupe, svaka sa masom stotinama miliona puta većom od Sunca, trenutno kruže jedna oko druge, vukući prostor i vreme u začarani vrtlog gravitacionih sila. Njihova konačna unija, koja će se dogoditi za oko 10.000 godina, izazvaće talase u tkanju univerzuma, poznate kao gravitacioni talasi, koji će se širiti kroz kosmos.

Sudar titana

Iako je 10.000 godina u kosmičkim razmerama treptaj oka, astronomske zajednice već su usmerile pažnju ka ovom spektaklu. Otkriće ovog binarnog sistema nije samo još jedan korak u istraživanju univerzuma, već i prilika da nauka produbi svoje razumevanje gravitacionih talasa i same prirode prostor-vremena.

Ove dve crne rupe su relativno blizu jedna drugoj, barem u kosmičkim okvirima, i njihovo gravitaciono privlačenje ih neumitno približava. Kada se konačno spoje, energija koja će biti oslobođena biće toliko moćna da će deformisati prostor-vreme i poslati gravitacione talase širom univerzuma. Ali put do ovog trenutka otkrića bio je dug i fascinantan.

Ilustracija /24sedam

Put ka otkriću

Sve je počelo 2008. godine kada je astronom Toni Ridhed sa Kalifornijskog instituta za tehnologiju, zajedno sa svojim timom, započeo detaljna posmatranja galaksija sa crnim rupama u središtu. Cilj je bio istražiti kvazare – galaktičke jezgre koje emituju moćne mlazove energije. Jedan takav kvazar, poznat kao PKS 2131-021, pokazao se kao ključan za otkriće. Njegov svetlosni signal odavao je neobičan obrazac koji podseća na talasni oblik, sličan onome kada bacimo kamen u mirnu vodu.

Nakon detaljnijeg istraživanja, Ridhedov tim je uspeo da prati ovaj obrazac unazad, sve do podataka iz 1981. godine. Međutim, pravi napredak dogodio se 2021. godine, kada je studentkinja Sandra O’Nil ponovo pregledala podatke i otkrila da obrazac varijacija datira još iz 1970-ih. Ovo je omogućilo tim da poveže ove sinusoidne talase sa orbitalnim kretanjem dve supermasivne crne rupe.

Ilustracija /24sedam

Gravitacioni talasi – otkriće novog horizonta

Iako su gravitacioni talasi prvi put predviđeni još u Ajnštajnovoj teoriji relativiteta, dugo su bili nedostižan fenomen sve dok naučnici iz LIGO projekta nisu prvi put uspešno detektovali ove talase 2016. godine. Ovi talasi su nastali sudarom manjih crnih rupa, ali događaji poput nadolazećeg sudara supermasivnih crnih rupa u PKS 2131-021 otvaraju novu dimenziju u proučavanju ovog fenomena.

Za razliku od manjih crnih rupa, čiji talasi mogu biti direktno detektovani, talasi koje proizvode supermasivne crne rupe kao što su ove ne mogu se tako lako uhvatiti. Umesto toga, naučnici se oslanjaju na posmatranje svetlosnih obrazaca, poput onih koje je pokazao kvazar PKS 2131-021, da bi proučavali ove gigantske objekte i njihove kosmičke posledice.

 

Kosmička detektivska priča

Ridhed upoređuje put do ovog otkrića sa „dobrim detektivskim romanom“, gde svaki novi trag donosi nova pitanja i otkrića. Kako god, u narednim milenijumima, astronomi će imati priliku da iz prvih redova prate događaj epskih razmera – jedan od najmoćnijih sudara u univerzumu.

Spajanje dve supermasivne crne rupe će ne samo otvoriti nova poglavlja u kosmologiji, već će nam pružiti dublje uvide u tajne svemira i zakonitosti koje oblikuju njegovu strukturu. Ovaj događaj, iako dalek u vremenu, već sada budi maštu naučnika i entuzijasta širom sveta, nudeći nam uvid u fascinantne sile koje vladaju kosmosom.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi