Burni život Pere Todorovića: Od radikalskog pobunjenika sa smrtnom presudom do kraljevskog poverenika (FOTO)
Todorović je preminuo na današnji dan 24. oktobra 1907. godine u 55. godini
Petronije Pera Todorović (1852–1907) bio je srpski novinar, književnik, socijalni aktivista i političar, poznat po svojim doprinosima u borbi za slobodu i društvenu pravdu. Njegovo ime se najviše vezuje za osnivanje prvog popularnog informativno-senzacionalističkog lista u Srbiji, Malih novina, ali i za osnivanje Narodne radikalne stranke.
Burni život Todorovića obeležili su politički progon, emigracija, novinarski uspesi i lične tragedije, a njegovo delovanje ostalo je primer hrabrosti i posvećenosti idealima.
Rani život i obrazovanje
Pera Todorović rođen je 2. maja 1852. godine u selu Vodice kod Smederevske Palanke, u imućnoj porodici trgovca svinjama, Jovana, i njegove supruge Smiljane. Bio je treće od sedmoro dece. Osnovnu školu završio je u Palanci, a gimnazijsko obrazovanje nastavio u Kragujevcu i Beogradu. Još tokom školovanja pokazao je buntovnički karakter – u šestom razredu beogradske gimnazije odbio je da primi pričešće, što je rezultiralo njegovim izbacivanjem.
Nakon toga, Todorović odlazi u Peštu, gde završava dvogodišnju trgovačku školu. Godine 1871. nastavlja obrazovanje u Cirihu, tadašnjem centru socijalističkih ideja. U Cirihu se upoznao sa značajnim političarima tog doba, među kojima su bili Nikola Pašić i Laza Paču. Posebno se približio Svetozaru Markoviću, čije su ideje oblikovale Todorovićev politički put i uverenja.
Pročitajte još:
Prvi koraci u političkom aktivizmu i saradnja sa Markovićem
Nakon povratka u Srbiju, Pera Todorović postaje ključni saradnik Svetozara Markovića i jedan od glavnih finansijera njegovih listova. Njegov prvi list Rad bio je inspirisan ruskim socijalistom Nikolajem Černiševskim i otvoreno kritikovao tadašnji birokratski sistem i nepravde u društvu. Na štampanje i vođenje ovih listova, Todorović je potrošio veliki deo svog nasleđa – čak 2.500 dukata, ogromnu sumu za to vreme.
Godine 1876. učestvuje na lokalnim izborima u Kragujevcu, gde je pobedio Pera Velimirović, socijalista i Todorovićev saborac. Na pobedničkoj manifestaciji razvijena je crvena zastava s natpisom Samouprava. Ovaj čin izazvao je sukob sa vlastima, a Todorović i Velimirović osuđeni su za veleizdaju i osuđeni na zatvor. Kako bi izbegli kaznu, odlučili su da kao dobrovoljci učestvuju u ratu protiv Turaka.
„Dnevnik jednog dobrovoljca“
Tokom ratnih sukoba, Todorović se istakao kao jedan od prvih srpskih ratnih reportera. Njegovi izveštaji sa fronta redovno su stizali do novina sa kojima je sarađivao, pružajući javnosti autentične informacije iz borbenih redova. Ti zapisi su kasnije sabrani u knjigu Dnevnik jednog dobrovoljca, koja predstavlja jedinstven istorijski dokument o ratu protiv Turaka.
Wikipedia
Knjiga nije samo hronika događaja već i zbirka ličnih emocija i razmišljanja jednog vojnika, pisana jednostavnim jezikom. Ovo delo danas ima neprocenjivu istorijsku i književnu vrednost, jer je jedno od retkih autentičnih svedočanstava tog perioda.
Osnivanje Narodne radikalne stranke i sukobi sa Pašićem
Pera Todorović je bio jedan od osnivača Narodne radikalne stranke, zajedno sa Nikolom Pašićem. Na osnivačkom skupu stranke u Kragujevcu 1882. godine, Todorović je održao čuveni celodnevni govor koji je zadivio prisutne. Njegov govor bio je mešavina poziva na socijalnu pravdu i retoričkog umeća, kojim je zadobio podršku brojnih seljaka i radnika.
Wikipedia
Ipak, ubrzo dolazi do razmimoilaženja sa Pašićem. Kada je 1883. godine izbila Timočka buna, radikali su pokušali da izazovu promene, ali je ustanak ugušen. Nikola Pašić je pobegao u inostranstvo, dok je Todorović ostao u Srbiji i preuzeo odgovornost za događaje.
Smrtna presuda i politički dogovor sa kraljem Milanom
Nakon gušenja bune, Todorović je uhapšen i osuđen na smrt zbog podrške ustanicima. U pokušaju da spase život, ponudio je politički sporazum kralju Milanu Obrenoviću – dogovor između radikala i režima u nacionalnom interesu.
Profimeida
Kralj Milan ga je pomilovao, ali ga je ovaj dogovor koštao podrške u redovima stranke. Radikali su ga proglasili izdajnikom i isključili iz svojih redova.
„Pašić – večiti smetenjak i oklevalo”
Pera Todorović nije štedeo reči kada je govorio o Nikoli Pašiću, svom bivšem saborcu iz Narodne radikalne stranke. U jednom od svojih tekstova, Todorović je oštro kritikovao Pašićev karakter i političko ponašanje:
Pašić je do veka bio strašan smetenjak, šeprtljan i oklevalo. Večito šeprtljanje i kubura – to je najbitnija karakterna crta Pašićeva. On nikada ne zna jasno ni šta hoće ni šta neće. Hoće sve i neće ništa. Događajima ne izlazi u susret, već uvek geguca za njima.
Wikipedia
Ova kritika oslikava ne samo Todorovićevu frustraciju zbog Pašićevog političkog stila već i duboki raskol između njih dvojice nakon Timočke bune. Todorović je smatrao da Pašićeva neodlučnost i pasivnost predstavljaju glavne prepreke za ostvarenje radikalnih promena za koje su se zajedno borili u mladosti.
Male novine – prvi srpski tabloid
Godine 1883. Pera Todorović kupuje Male novine i transformiše ih u prvi popularni informativno-senzacionalistički list u Srbiji. Male novine su postale simbol moderne štampe – dostupne svakom građaninu, sa svežim vestima, crnom hronikom, humorističkim tekstovima i društvenim skandalima.
Wikipedia
List je bio preteča tabloidnog novinarstva, sa tiražem od čak 30.000 primeraka dnevno. Prvi put u Srbiji uvedena je ulična prodaja novina, a pristupačna cena od pet para omogućila je široku čitanost.
Kreiranje mita o kremanskom proročanstvu
"Autori" Kremanskog proročanstva Miloš i Mitar Tarabić, navodni proroci iz sela Kremna, smatrani su lokalnim vidovnjacima, kakvih je bilo u gotovo svakom delu Srbije. Međutim, legenda o njihovim proročanstvima dobila je na značaju tek nakon njihove smrti, a ključni faktor za to je bio upravo Pera.
Todorović i Čedomilj Mijatović odigrali su značajnu ulogu u oblikovanju ovog proročanstva kroz seriju novinskih članaka. Prema njihovim tekstovima, kralj Milan Obrenović je opravdao svoj razvod od kraljice Natalije pozivajući se na navodno proročanstvo Tarabića. Kralj je tvrdio da mora da se razvede, uprkos političkim posledicama, jer su proroci tako predvideli sudbinu, od koje se ne može pobeći.
Iako ovakav izgovor danas može delovati naivno, tadašnji savetnici prihvatili su ga kao dovoljno opravdanje za kraljev zahtev. Zahvaljujući novinskim tekstovima, među kojima su oni koje je uređivao Todorović, kremansko proročanstvo se transformisalo u mit koji je nadživeo svoje tvorce i ušao u narodnu svest kao deo istorijske i kulturne baštine.
Todorićeva umešnost u kreiranju i širenju senzacija učinila ga je ključnim faktorom u nastanku ovog mita, koji je postao mnogo više od lokalne priče – postao je legenda sa uticajem na politiku i društvo svog vremena.
Emigracija, progon i lične tragedije
Zbog političkih progona i optužbi, Todorović je više puta bio prinuđen da emigrira. U Novom Sadu je sa saradnicima pokrenuo časopis Straža, ali je list ubrzo zabranjen zbog širenja socijalističkih ideja. Nakon toga boravio je u Parizu, gde je zapao u zdravstvene probleme i postao zavisan od morfijuma, što su njegovi politički protivnici kasnije koristili za njegovu diskreditaciju.
Njegov brak sa Hristinom Barlovac bio je kratak i nesrećan. Hristina je čak učestvovala u konstrukciji skandala u kojem je Todorović optužen za homoseksualnost, što je dodatno narušilo njegov ugled. Iz tog braka imao je ćerku Smiljanu, koja je preminula kao dete.
Pad i poslednji dani
Pritisnut političkim napadima, Todorović je prihvatio mesto komesara u Narodnoj banci Srbije, što je izazvalo dodatno nezadovoljstvo među radikalima. Iako je bio isključen iz stranke i suočen sa oštrim napadima, nastavio je da piše i uređuje novine.
Nakon Majskog prevrata 1903. godine i ubistva kralja Aleksandra Obrenovića, Todorović je pokrenuo list Ogledalo, u kojem je sumirao svoj život i političku borbu.
Smrt i nasleđe
Pera Todorović je preminuo na današnji dan 24. oktobra 1907. godine u 55. godini. Na njegovoj sahrani okupili su se mnogi ugledni radikali, ali ne i Nikola Pašić, što je svedočilo o težini političkih sukoba koji su obeležili njegov život.
Wikipedia
Uprkos kontroverzama koje su ga pratile, Pera Todorović ostaje simbol hrabrog novinarstva i borbe za slobodu mišljenja. Njegov rad i dalje inspiriše nove generacije novinara i političkih aktivista.
Bonus video
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari