Čedomilj Mijatović – jedno od najfascinantnijih lica naše istorije! Obrenovićima je bio desna ruka, a Karađorđevići su ga videli na čelu SPC
Ostao je upamćen kao jedan od najznačajnijih srpskih državnika, nepokolebljivi diplomata i reformator, ali i kao književnik i spiritista, što je dodatno obeležilo njegovu bogatu karijeru
Na današnji dan 1842. godine u Beogradu, rođen je Čedomilj Mijatović jedan od najznačajnih Srba 19. i s početka 20. veka. Od detinjstva imao priliku da raste uz intelektualne uzore. Njegov otac bio je profesor istorije i geografije, dok mu je majka, španskog porekla, negovala ljubav prema znanju i kulturi. Mladi Čedomilj završio je Licej 1862. godine, a potom se dodatno obrazovao na univerzitetima u Minhenu, Lajpcigu, Cirihu i Beču.
Dok je još bio u Evropi, upoznao je 17 godina stariju Engleskinju Elodiju Loton, koja je postala njegova životna saputnica. Zajedno su radili na razvoju Srbije, a Elodijina podrška pomogla mu je u diplomatiji i povezivanju dve kulture – srpske i engleske.
Kumovao srpskom "dinaru"
Mijatović je ušao u politiku 1873. godine kao ministar finansija i postao ključna figura u modernizaciji države. Osim što je uveo naziv “dinar” za srpsku valutu, osnovao je i Narodnu banku kako bi stabilizovao državne finansije.
Wikipedia
Pročitajte još:
Kao ministar finansija i inostranih poslova, pomagao je knezu Milanu Obrenoviću da učvrsti međunarodne veze, posebno sklapanjem Srpsko-austrijske konvencije, koja je Srbiji otvorila vrata za trgovinske sporazume.
Jedan od autora tajne konvencije Srbije i Austrougarske
Čedomilj Mijatović, tadašnji ministar inostranih poslova, bio je ključni akter u potpisivanju Tajne konvencije između Kneževine Srbije i Austrougarske 28. juna 1881. godine. Ovom konvencijom Srbija je preuzela obavezu da vodi prijateljsku politiku prema Monarhiji i da ne sklapa međunarodne ugovore bez njenog odobrenja. Kao nagradu za ovu političku lojalnost, Austrougarska je garantovala priznanje srpske nezavisnosti i kasnije doprinela da Milan Obrenović postane kralj. Potpisivanjem ove konvencije, Srbija je postala politički i ekonomski vezana za Austrougarsku, čime je Mijatović, zajedno sa Milutinom Garašaninom, postavio temelje jednog od najkontroverznijih poglavlja srpske diplomatije.
Nepotkupljivi diplomata i susret sa Eženom Bontuom
Jedna od najpoznatijih priča o Čedomilju Mijatoviću odnosi se na njegovu nepodmitljivost. Ežen Bontu, predstavnik francuske Generalne unije, želeo je da dobije posao izgradnje pruge Beograd-Niš i ponudio mu je mito. Kada je Mijatović odbio prvu ponudu i prijavio je kralju Milanu, Bontu je pomislio da je iznos bio premali i poslao mu ček sa duplo većom sumom.
Wikipedia
Ovoga puta, Mijatović je sa dokazom otišao kod kralja, koji mu je tek tada poverovao. Zapanjen visinom mita, kralj Milan je izjavio da će lično sprovesti istragu o poslovima francuskih banaka u Srbiji. Ovaj događaj učinio je Mijatovića neprikosnovenim borcem protiv korupcije, ali je i doveo do raskida sa nekim interesnim grupama, što je kasnije imalo političke posledice.
Tvorac prvih diplomatskih veza Srbije i Amerike
Čedomilj Mijatović bio je ne samo ključni akter u evropskim diplomatijama, već i zaslužan za otvaranje vrata prema novom svetu. Godine 1881. potpisao je Trgovinski sporazum sa Sjedinjenim Američkim Državama, što se smatra početkom zvaničnih diplomatskih odnosa Srbije i Amerike. Ovaj potez označio je prvi korak ka međunarodnom povezivanju Srbije izvan evropskih okvira, čime je Mijatović pokazao viziju širenja uticaja i trgovinskih veza zemlje.
Kremansko proročanstvo i smirivanje pobune
Jedan od najintrigantnijih trenutaka u Mijatovićevoj karijeri bio je njegov pokušaj da smiri narod nakon razvoda kralja Milana i kraljice Natalije. Nakon što je kraljica proterana, narod se okupio na Terazijama u znak protesta. Da bi umirio tenzije, Mijatović je pustio u javnost priču o Kremanskom proročanstvu – legendi koja je tvrdila da će doći do razvoda u dinastiji zbog izdaje državnih tajni.
Priča je brzo stekla popularnost, a javno mnjenje se smirilo, omogućivši kralju Milanu da konsoliduje vlast. Ipak, neki veruju da je upravo ova legenda kasnije doprinela Mijatovićevom progonu iz Srbije nakon abdikacije kralja Milana 1889. godine.
Vera u onostrano!
Iako jedan od najobrazovanijih Srba svoga vremena bio je sklon okultnom, spiritizmu i natprirodnom proučavajući ezoterične spise i parapsihološke fenomene, što je bilo u duhu vremena ondašnje Evrope, kada su popularni bili ruska okultistkinja Helena Petrovna Blavacka i engleski okultista Alister Kroli, a okultnom su bili skloni i čuveni Artur Konan Dojl autor Šerloha Holmsa.
Bio je deo nekoliko intrigantnih seansi koje su oblikovale njegovu veru u proročanstva i nadnaravno. Jedan od najzanimljivijih događaja odigrao se 16. marta 1903. godine u hotelu Norfak u Londonu, kada je primio poziv od prijatelja Vilijama Steda, tadašnjeg urednika novine "Review of Reviews". Sted je pozvao Mijatovića da prisustvuje seansi prizivanja duhova, tražeći od njega da donese neki predmet koji je pripadao kraljici Nataliji Obrenović kako bi pokušali da prizovu njen duh.
Wikipedia
Mijatović je na seansu poneo jedno pismo kraljice Natalije, ali umesto njenog duha, gospođa Buršel, medijum iz Jorkšira poznata po svojim sposobnostima, dobila je zastrašujuću viziju. U toj viziji, kralj Aleksandar Obrenović i kraljica Draga bivaju brutalno ubijeni. Mijatović je bio potresen ovom vizijom, koja se činila neverovatnom – međutim, tri meseca kasnije, 10. juna 1903. godine, atentat se zaista dogodio, i kralj Aleksandar i kraljica Draga su ubijeni u dvoru u Beogradu. Ovaj događaj ostavio je dubok trag na Mijatovića i dodatno učvrstio njegovo verovanje u nadnaravne sile.
Sedam godina kasnije, u novembru 1910. godine, Mijatović i Vilijem Sted organizovali su još jednu seansu u Londonu, ponovo s gospođom Buršel kao medijumom. Ovoga puta, gospođa Buršel je kanalisala duh kralja Aleksandra Obrenovića, koji je preneo važno upozorenje. Kraljev duh je najavio da će za četiri godine izbiti veliki rat, u kome će učestvovati i Srbija. Ova poruka bila je toliko upečatljiva da je Sted objavio izveštaj o seansi u svom časopisu kao proročanstvo. Sam Mijatović je detaljno opisao ovaj događaj u svojim memoarima, koje je objavio 1916. godine, kada su se predskazanja o ratu već ostvarila kroz Prvi svetski rat.
U svojim memoarima, Čedomilj je napravio zanimljivu poveznicu sa proročanstvom iz detinjstva, kada mu je Jevta papudžija gledao u dlan. Jevta mu je tada predvideo da će postići visok položaj van Srbije, oženiti stariju strankinju i rukovati se sa mnogim kraljevima i carevima. Ova proročanstva, iako su u mladosti delovala neverovatno, u potpunosti su se ostvarila tokom Mijatovićevog života.
Diplomatija i najkraći mirovni sporazum u istoriji
Jedan od najdramatičnijih trenutaka u Mijatovićevoj karijeri dogodio se tokom mirovnih pregovora između Srbije i Bugarske 1886. godine u Bukureštu. Kao jedini predstavnik Srbije, Mijatović je pregovore vodio odlučno, ali se situacija zakomplikovala kada su Bugari zatražili 25 miliona franaka ratne odštete.
Mijatović je na to mirno ustao i rekao: “Rat se nastavlja sutra u šest časova ujutru.” Krenuo je prema vratima, ali ga je zaustavio Madžid-paša, koji je, raširivši ruke, vrisnuo na bugarskog pregovarača: “Zar vam nisam rekao da je to glupo? Zar ne vidite šta ste uradili?”
Madžid-paša je uspeo da nagovori obe strane na kompromis, pa je sporazum potpisan sa samo jednom rečenicom: “Mir između Srbije i Bugarske se obnavlja.”
Wikipedia
Nije došlo do plaćanja ratne odštete, a Mijatović je zaslužan za najkraći mirovni sporazum u istoriji.
Ponuda za mesto patrijarha i moralna dilema
Čedomilj Mijatović je 1914. godine bio na korak od postajanja patrijarhom Srpske pravoslavne crkve. Po povratku iz Londona, kralj Petar i regent Aleksandar, uz podršku vlade, ponudili su mu mesto prvog patrijarha obnovljene Srpske patrijaršije.
Profimedia
Mijatović je u svojim memoarima priznao da je bio u velikom iskušenju, ali je na kraju odbio ponudu, izjavivši: “Kako mogu da budem glava Crkve ako ne verujem u sve njene dogme?” Ministri su mu na to odgovorili: “Ali ko vas pita u šta verujete? Zar mislite da svaki episkop veruje u sve dogme Crkve?” Ipak, njegova odluka ostala je konačna, i Mijatović je odbio ovu jedinstvenu priliku.
Wikipedia
Život u Engleskoj i doprinos Srbiji tokom rata
Poslednje godine života Mijatović je proveo u Londonu, gde je lobirao za srpske interese i pomagao u prikupljanju pomoći za srpsku vojsku tokom Prvog svetskog rata. Njegova veza sa Engleskom bila je neraskidiva – pored političkog angažmana, bio je glavni posrednik između srpske i engleske kulture, dugogodišnji dopisnik iz Londona i priznati prevodilac.
Književnik, ekonomista, istoričar i prevodilac koji je oblikovao srpsku i balkansku misao
Mijatović se bavio pisanjem u više oblasti, uključujući književnost, ekonomiju, publicistiku i istoriju. Iako je još kao đak počeo da objavljuje radove, proslavio se pripovetkom „Zeka Buljubaša“ (1882). Tokom 1890-1901. napisao je četiri priče – „Ikonija vezirova majka“, „Rakjo od Rasine“, „Knez Ladoje“ i „Siromah Marko“ – koje su lepo primljene od publike, ali su kritičari osporili njihovu umetničku i istorijsku vrednost. Najviše pažnje posvetio je istoriji od 15. do 17. veka, a 1901. objavio je putopis „Carigradske slike i prilike“.
Kao ekonomista, napisao je „Izvod iz političke ekonomije“ (1867) i „Nauku o državnim finansijama“ (1869), zagovarajući ekonomski liberalizam i razvoj na bazi privatne svojine. Bavio se i istraživanjem srpske trgovine i finansija, objavljujući radove poput „Istorija trgovine“ (1893) i „Finansije srpskog kraljevstva“.
Wikipedia
Njegovo najvažnije istorijsko delo je studija o Đurađu Brankoviću, koju je napisao uz podršku supruge Elodije Loton. Objavio je i radove o Balšićima i padu Carigrada (1453), kao i priloge iz mletačkih arhiva i istorije Engleske.
Mijatović je bio jedan od najaktivnijih prevodilaca sa engleskog jezika u 19. veku, a među njegovim najvažnijim prevodima je „Istorija civilizacije u Engleskoj“ Henrija Tomasa Bakla. Takođe je napisao četiri knjige na engleskom, uključujući „A Royal Tragedy“ (1906), o ubistvu kralja Aleksandra i kraljice Drage, i „The Memoirs of a Balkan Diplomatist“ (1917), u kojoj je opisao sukobe na Balkanu i svoje viđenje Istočnog pitanja. Nakon smrti supruge, objavio je delo „Servia and the Servians“ (1908) u Londonu.
Preminuo je 14. maja 1932. godine u Londonu, u 90. godini života. Ostao je upamćen kao jedan od najznačajnijih srpskih državnika, nepokolebljivi diplomata i reformator, ali i kao književnik i spiritista, što je dodatno obeležilo njegovu bogatu karijeru.
Bonus video
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari